Vest da Srbija nije dobila poziv za učešće na predstojećem Samitu za demokratiju koji organizuje američki predsednik Džozef Bajden ostavila je dosta nedoumica. U Sjedinjenim Državama, i na Balkanu, povela se rasprava o kriterijumima po kojima su neke države pozvane, a neke ne.
Kako smatra Stevan Nedeljković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative, to jeste snažna poruka za Srbiju koja ostavlja puno prostora za razna tumačenja:
“Sve liberalne demokratije biće na tom samitu, Srbija definitivno tu ne potpada. Kada se u obzir uzme stanje pravosuđa, vladavine prava, ljudskih prava – pitanje je da li Srbija i zaslužuje taj poziv. Ali naravno treba i reči da ni SAD nisu uradile baš dobar domaći zadatak u smislu da se tu nalaze države koje su prema različitim indeksima označene bilo kao hibridni režimi, ili čak i kao autokratski režimi. Čak i ako želite da date nekom vetar u jedra onda to činite tako što pozovete i druge države da tu prisustvuju.”
Jelica Minić iz Evropskoj pokreta u Srbiji podseća da je i na američkom terenu vođena debata o kriterijumima po kojima su države pozivane na samit, ali ni jedno objašnjenje nije dalo konačan odgovor, kaže sagovornica Glasa Amerike:
“Mislim da je i američki ambasador Entoni Godfri pokušavao da objasni koji su to kriterijumi primenjeni, ali to je jedno objašnjenje koje je vrlo uopšteno i zapravo ne daje jasnu sliku koji su kriteriji vladali kad se vršio izbor zemalja.”
Prema agendi, na Samitu o demokratiji dominiraće tri osnovne teme – razvoj demokratije, borba protiv korupcije i ljudska prava, i po rečima Nedeljkovića iako Srbija ne stoji najbolje ni na jednom od ta tri polja, to nije bio osnovni razlog zašto nije dobila poziv za učešće na samitu:
“Ako pogledamo različite indekse ona je ili manjkava demokratija ili je u određenim kriterijumima čak i hibridni režim. U tom smislu ne bi iznenadilo to što Srbija nije pozvana na samit demokratije, ako se vodimo strogo principima. Međutim, s obzirom da su ti principi napušteni prilikom poziva, ostavlja se prostor za različita tumačenja. Ali ja mislim da jeste ovo važna poruka Srbiji”, ističe Nedeljković i podseća da su i mediji naklonjeni demokratama u Americi postavljali pitanje kriterijuma.
Zanimljivo je i to da je nova američka administracija jasno pokazala povećano interesovanje za region, ali je tim pre još zanimljivije da Srbija nije dobila poziv za učešće na samitu sredinom decembra, i da se našla uz Mađarsku ili Tursku, koje takođe nisu pozvane:
“Nama stižu poruke iz SAD koje nisu sasvim jasne i to sa nekoliko aspekata. Prvo stiže poziv primite sve države Zapadnog Balkana u EU. Sa druge strane vi ih ne pozivate na samit demokratije. Ako znamo da je jedan od osnovnih kriterijuma prijema bilo u NATO, bilo u EU da je država demokratska, onda nam takva poruka zvuči čudno, pogotovu u periodu kada Kina i Rusija teže da se još više angažuju u ovom prostoru, i to ekonomski, politički i bezbednosno.”
Iako se mediji pod kontrolom vladajuće stranke ne bave ovom temom, po mišljenju Jelice Minić iz Evropskog pokreta, to što Srbija nije pozvana na samit o demokratiji moglo bi da se odrazi i na izborima:
“To je nešto nad čime se treba zamisliti, to je poruka koja dolazi pred izbore. S jedne strane imali smo jedan vrlo blag izveštaj EU u poređenju sa prethodnim, ali ova poruka od Sjedinjenih Država je vrlo važna. Ljudi će to čitati i tumačiti. Dakle birači će to tumačiti. To je takođe još jedna stavka u nekoj predizbornoj agendi koja ne ide u korist postojeće vlasti.”
