BEOGRAD - Odnosi Beograda i Prištine i obnavljanje dijaloga bili su svakako u prvom planu upravo okončane posete savetnika u Stejt departmentu Dereka Šolea, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike diplomata u penziji Zoran Milivojević.
“Mislim da je ovom posetom napravljena jedna povoljnija klima. I sa pritiskom na Prištinu da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO) ide se u pravcu deblokiranja dijaloga. Moram da kažem da je poseta bila pozitivna i da se radi o jednoj promeni američkog pristupa – ne u suštinskom, ali u taktičkom smislu svakako“.
U slučaju Kosova Vašington bi najviše voleo da dođe do uzajamnog priznanja, smatra analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović i dodaje da su Amerikanci svesni da najverovatnije neće doći do sporazuma koji vodi priznanju nezavisnog Kosova od strane Beograda.
“Oni svakako pokušavaju da stabilizuju stvari po milion drugih stavki, bilo da je u pitanju ZSO, bilo da je u pitanju odsustvo bilo kakvih političkih i bezbednosnih napetosti. To je njihova meta u ovom stadijumu ako je suditi i po izjavama i po ponašanju”, kaže Vuksanović i dodaje da iz ugla Beograda stvari liče na ponavljanje perioda koji je postojao između 2018. i 2020. godine.
“Beograd je nezadovoljan time koliko Evropljani mogu da mu pomognu oko dijaloga sa Prištinom, a veruje da je Vašington jedini koji ima i otvoren kanal komunikacije i potencijalne poluge uticaja u odnosu i na Prištinu i Beograd. I onda u Beogradu smatraju – ako se ne slažemo možda sa Vašingtonom oko statusa Kosova, i dalje je veća šansa da možemo da završimo neki posao sa Vašingtonom nego sa Berlinom ili nekom drugom evropskom prestonicom”, ističe Vuksanović.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je više puta isticao da Zajednica srpskih opština, dogovorena Briselskim sporazumom iz 2013. i dopunjena sporazumom iz 2015, nije u skladu sa Ustavom Kosova i da ne može biti formirana. Kosovski premijer je ovu mogućnost odbacivao uprkos čestim pozivima visokih evropskih i američkih zvaničnika da dogovoreno mora da se ispuni. Može li poseta Šolea tu nešto da promeni?
„Gospodin Šole je preuzeo obavezu u ime i za račun američke administracije time što je bio izričit ovoga puta. I ono što je usledilo je izjava nemačkog ambasadora u Prištini, koji je rekao da se potpuno sa tim slaže. Tako da očigledno postoji puna koordinacija i saglasnost na Zapadu da dijalog treba deblokirati, ali na način na koji može – da se formira ZSO“, kaže Zoran Milivojević i ističe da se to može tumačiti kao ustupak Srbiji ukoliko Priština formira ZSO. Onda Beograd mora da odgovori nekim svojim ustupkom, dodaje sagovornik Glasa Amerike.
“Jedno je činjenica da američka strana i Zapad žele da iskoriste ZSO da isposluju ustupak od Srbije da načini značajniji korak prema evropskom predlogu i modelu rešavanja pitanja, prema konačnom cilju za koji se zalaže Zapad. To je jedna stvar, ali ima i druga stvar, a to je da su Amerikanci, koji su po pravilu pragmatični, ovoga puta shvatili da se bez toga ne može deblokirati dijalog. Dakle, postoji i ta druga strana medalje, da je to nužna potreba da bi se dijalog deblokirao, a postoji i interes u američkoj administraciji i kod Evropljana da se dijalog obnovi zbog ukrajinske senke i svega što opterećuje geopolitičke interese Zapada u ovom trenutku.”
Kako smatra Vuksanović, Beogradu je u ovom trenutku važno da se u očima Vašingtona i Brisela pokaže kao manje problematičan igrač od Prištine.
“I oni veruju da dok god takva percepcija vlada u zapadnim prestonicama – njihova pozicija je dobra. Znači sa tog stanovišta Beograd možda ne treba da izgleda kao anđeo u očima Vašingtona i drugih zapadnih prestonica, samo treba da bude percipiran kao manje problematična strana od Prištine. I to je karta na koju Beograd nastavlja da igra i za sada mi deluje da im je donela možda neke sitne političke benefite i da će se možda tako najverovatnije nastaviti i u doglednoj budućnosti”.
Uz pokušaj da stvari vezane za kosovsku krizu drže pod kontrolom, razloge Šoleove posete Beogradu, po mišljenju Vuksanovića treba tražiti i u ruskom prisustvu na Balkanu.
U ovom trenutku kosovksi premijer Aljbin Kurti pokušava da igra na kartu da je Beograd ništa drugo nego slepi poslušnik Moskve i nada se da na kontu trenutnog nezadovoljstva Vašingtona zbog sukoba u Ukrajini pokušava da pozivajući se na ruski faktor na neki način diskredituje Beograd i da osigura američku podršku, kaže Vuksanović.
“Sa druge strane mi vidimo da Beograd igra malo drugačiju igru, zadržava neki vid komunikacije sa Moskvom, ali i dalje pokušava da obezbedi svoju poziciju tako što održava neku svoju politiku balansa i pokušaja da huška igrače kao su Vašington i Moskva jedne protiv drugih”.
Vuksanović: Beogradu smeta prisustvo Vagnera u Srbiji
Jedna od tema koju je u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pomenuo Derek Šole je i prisustvo ruskog Vagnera u Srbiji. Vuk Vuksanović smatra da se ne znaju tačne razmere Vagnerovog prisustva u Srbiji, ali da to Beogradu sada svakako smeta:
“To pre svega potencijalno smeta zbog srpskog zakonodavstva o prisustvu srpskih dobrovoljaca na stranim ratištima, ali isto tako bilo kakvo masovno prisustvo Vagnera za Beograd znači da je to crtanje mete na čelu Beograda jer se onda privlači pažnja i sledi pritisak Vašingtona i zapadnih prestonica na Beograd”.
On podseća i na, kako kaže praktično oglas za dobrovoljce Vagnera, koji je objavljen na Raša tudej u formi medijskog teksta. Po njegovom mišljenju taj tekst je povučen najverovatnije posle pritiska iza zatvorenih vrata koji je potekao iz Predsedništva Srbije:
“Ja bih rekao da će tu Vučić najverovatnije slično da odigra kao kasne 2019. kada je na Ju tjubu isplivao snimak ruskog obaveštajca kako podmićuje penzionisanog srpskog oficira. Gde će sa jedne strane Vašingtonu i zapadnim prestonicama govoriti – vidite šta mi Rusi rade, kako me pritiskaju i kako vode tajno operacije protiv mene. Dok će sa druge strane i dalje kontrolisati štetu u srpsko-ruskim odnosima i govoriti Moskvi da to mora da radi zbog zapadnog pritiska”.
Govoreći o detalju koji je mnogima zapao za oko – da se Šole, za razliku od ostalih američkih zvaničnika nije sastao i sa predstavnicima srpske opozicije, Vuksanović smatra da to govori i o stanju rasula u opoziciji, njihovoj razjedinjenosti i njihovih realnih političkih gabarita.
“To je prvi pokazatelj, ali drugi pokazatelj – bojim da tu čak postoji neko ponavljanje onog scenarija iz 90-tih, kada su predstavnici američke administracije sve do poslednjih godina Miloševićevog režima i petooktobarskih promena doživljavali opozicju možda čak sa jednom vrstom možda, gruba reč, ali prezira, doživljavajući ih kao amatere i ljude koji nemaju realnu političku snagu. Ja bih rekao da postoji tu neka čudna kombinacija ova dva faktora”.
Zoran Milivojević primećuje i da su bilateralni odnosi Amerike i Srbije bile jednako važna, ali manje eksponirana tačka razgovora u Beogradu.
“To je jasan stav Amerike da unapredi odnose sa Srbijom, da vidi Srbiju kao važnog partnera na ovim prostorima, i sa namerom da se unaprede odnosi tamo gde nema spornih pitanja. Nije slučajno što je bilo razgovora oko energetike, ekonomije, sigurno je bilo i podrške Otvorenom Balkanu kada se razgovaralo o regionu. I to je jedna značajna novina i važan elemenat, jer se preko tog mehanizma stvara jedan povoljniji politički prostor za rešavanje otvorenih pitanja”.
