Učestvujući na Prespa dijalog forumu u Severnoj Makedoniji premijerka Srbije Ana Brnabić sastala se i sa vršiocem dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara Filipom Rikerom, koji, kako je rekla, tokom susreta nije pomenuo međusobno priznanje Srbije i Kosova.
O uzajamnom priznanju Kosova i Srbije
Uzajamno priznanje Kosova i Srbije jedna je od centralnih poruka američke administracije bez obzira na to ko se nalazio na njenom čelu.
Pomenuto je u čestitki američkog predsednika Džozefa Bajdena upućenoj predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije koji se obeležava 15. februara.
“Ostajemo nepokolebljivi u podršci cilju Srbije u pogledu evropskih integracija i pružamo vam podsticaj da i dalje preduzimate teške korake ka postizanju tog cilja – uključujući uvođenje neophodnih reformi i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje”, naveo je tada predsednik Bajden.
Sličnu formulaciju upotrebio je bivši predsednik Donald Tramp u čestitki koju je predsedniku Srbije uputio dve godine ranije istim povodom. Tramp je naveo da bi međusobno priznanje bi trebalo da bude centralni element trajne normalizacije odnosa.
Na ove činjenice podsetila je ambasada Sjedinjenih Država u objavi na društvenoj mreži Tviter početkom februara.
Tom tematikom bavili smo se i u našem tekstu Uzajamno priznanje Kosova i Srbije - poznat stav američke administracije.
U izjavi posle foruma, Brnabić je rekla da je sa Rikerom razgovarala o dijalogu Beograda i Prištine, o Briselskom sporazumu, u čemu je, po njenim rečima i on učestvovao i zna koliko je bilo teško postići sporazum. Premijerka Srbije je istakla da je američkom zvaničniku skrenula pažnju na zabrinjavajuće trendove na teritoriji Kosova, na sve veći broj napada na Srbe i dodala da kada se govori o kompromisu - teško je pričati šta bi on značio:
"Mislim da prostora za taj kompromis mora da bude. Zagto što mislim da moramo da se okrenemo budućnosti. Da li ćemo uspeti u tome zavisi naravno i od Beograda i od Prištine. Ali mi smo tu i bićemo za stolom jer dijalog nema alternativu. Ne postoji alternativa tom dijalogu, koliko god on nekad bio mučan, težak i neprijatan", istakla je Brnabić i poručila da će Srbija poštovati sporazume na koje je stavila potpis, ali da to treba da učini i druga strana, kada je reč o Briselskom sporazumu ili Vašingtonskom.
"Nemam razlog da mrzim Aljbina Kurtija, gledam ga kao političara neke nove generacije za kojeg sam mislila da će biti više prostora za dijalog", ocenila je Brnabić.
Govoreći na forumu u Prespi, ona je rekla da se mnogo toga može učiniti za građane regiona i dodala da je primer to što više nema rominga među zemljama Zapadnog Balkana.
Međutim, po njenim rečima Srbija je u specifičnoj poziciji jer je posvećena evropskim integracijana, ali ne i atlantskim. "Želimo članstvo u EU, ne NATO, mi smo vojno neutralni, ali imamo odličnu bilateralnu saradnju sa SAD", istakla je Brnabić i ocenila da je to što se dogodilo Severnoj Makedoniji opasan presedan.
"Evropske integracije ne smeju da se vezuju za bilateralna pitanja", smatra Brnabić.
Domaćin foruma, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je rekao da je strateški cilj njegove zemlje člansvo u EU i NATO, ali da se zahvaljujući neprinicipijeloj poziciji Bugarske, međuvladina konferencija o otvaranju pregovora nije dogodila.
"To je loše za evropske integracije i loša poruka za region - niste uspeli da ispunite obećanje", rekao je Zaev i naveo da EU može da postavi zadatke, uslove, rokove, datume, ali ne može da promeni lokaciju regiona.
Premijer Albanije Edi Rama upitao je zašto se mora čekati članstvo regiona u EU da bi zemlje između sebe olakšale trgovinu i obezbedile slobodan protok roba, ljudi, kapitala, usluga.
Kratkovidno je očekivati da će velike investicije dolaziti u svaku pojedinačnu zemlju, ocenio je Rama i istakao da u regionu ima konflikta koji se moraju rešiti, "ali ono što održava konflikte, poput onog između Srbije i Kosova, ne treba da ostavi ostale nerazvijenim".
Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da Kosovo deli razočaranje odbijanjem EU da otvori pregovore sa Skopljem i Tiranom.
"Kao premijer jedine zemlje čijim građanima je odbijana vizna liberalizacija, razumemo frustraciju, ali moramo pokazati snagu i ne donositi nagle odluke koje nisu u korist države i građana", naveo je Kurti i dodao da je EU je najbolja nada i jedina alternativa koju ima zapadnobalkanska šestorka.
Takođe, Kurti je ponovio raniju ocenu da je mini Šengen je inicijativa koja nema viziju za region, da se Kosovo tome protivi i pozvao sve da se okrenu evropskoj agendi.
Premijer Kosova je ukazao i da bi, pošto se Berlinski proces bliži kraju, trebalo razmotriti ideju koju je predložio još na skupu u Tirani - SEFTA, sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi.
On je rekao da se moraju postaviti tri zadatka pred region, a to su demokratizacija, osiguranje bezbednosti regiona članstvom u NATO i jedinstvo EU uključivanjem zapadnobalkanske šestorke.
