Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u subotu da je Srbija kupila šest novih bespilotnih letelica od Kine, ali nije želeo, zbog odredbi ugovora, da kaže koliko su koštale, jer u njemu postoji klauzula o tajnosti. Analitičari sa kojima je razgovarao Glas Amerike ocenjuju da će ta vest odjeknuti u regionu, ali da ne bi trebalo da loše utiče na odnose Srbije za NATO-om ili zemljama regiona koje su članica Alijanse.
Šest novih bespilotnih letelica imaju veliki domet, naglasio je Vučić i precizirao da mogu da gađaju ciljeve sa udaljenosti od oko devet kilometara, i da na 250 kilometara snimanju teren, položaje neprijateljskih jedinica i položaje od interesa sa Srbiju.
"To postaje savremeni način ratovanja. Mi nismo imali šansu da se merimo sa ozbiljnijim zemljama, a sada to počinjemo. Uvodimo tehnologije koje nismo imali", istakao je Vučić, prenosi RTS.
Vučić je rekao da je sa Kinom dogovoren transfer tehnologije za sistem "Pegaz" i da se on uvodi u sistem Srbije. Podsetio je i da su kupljeni helikopteri od Erbasa za koje javnost takođe, zbog klauzule o tajnosti, ne zna koliko su koštali.
Posledice po saradnju sa NATO zemljama i bezbednost u regionu
Kapetan bojnog broda u penziji Nikola Lunić, iz Saveta za strateške politike, kaže za Glas Amerike da će nabavka kineskih bespilotnih letelica CH-92A predstavljati "novinu i izazov za operativnu upotrebu, ali sasvim sigurno neće značajno podići operativne sposobnosti RV i PVO"
"Šest novih letelica, poput šest novih PVO sistema PANCIR S1, ne predstavlja značajno unapređenje sposobnosti VS, ali zato postavlja nove izazove za održavanje, remont, obuku i raspodelu budžeta. O geopolitičkom kontekstu i regionalnoj percepciji naše vojne neutralnosti, suvišno je i obrazlagati", rekao je on.
Sa druge strane, vojni nalitičar Aleksandar Radić ocenjuje da Kina ima snažne motive da "proda svoje složene sisteme zemljama van dosadašnjeg kruga njihovih klijenata iz siromašnijeg dela planete i bilo im je stalo da pronađu konačno kupca negde na prostoru Evrope i sada im se ta želja konačno ostvarila sa realizacijom ugovora o nabavci za Srbiju".
Srbija je, ocenjuje, dobila obnovljenu komponentu za izviđanje iz vazdušnog prostora koja je bila zanemarena od prošle dekade. Nakon isteka životnog veka aviona koji su korišćeni za tu namenu, Srbija nije imala u svojim oružanim snagama sposobnost za izviđanje iz vazdušnog prostora, izjavio je Radić za Glas Amerike.
"Naravno da je pitanje šta to znači u političkom smislu, ali da se razumemo - Kina pragmatično nastupa harmonično povezujući političke i ekonomske ideje i nemoguće ih je razdvojiti za razliku od konzervativnih pogleda u Evropi u kojoj to kudikamo drugačije izgeda", kaže Radić ocenjujući da je za Kinu prodaja tehnologije u ovom trenutku "ipak bila važna referenca". Podsetio je da je Kina pažljivo krenula u proces izvoza radne snage u Srbiju i otvaranjem sitnih prodavnica, da bi nastavila sa ulaganjem u infrastrukturu i podizanjem fabrika.
Isporuka bespilotnih letelica deo je tog mozaika, kaže on.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije kaže da je uočljiva vojna saradnja Srbije sa Kinom, ali da CEAS smatra da ono ni na koji način ne bi trebalo da predstavlja smetnje u bilateralnim odnosima sa zemljama Zapada i međunarodnim organizacijama, u načelu.
Ona se pohvalno izrazila o tome što predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada govori o nabavci vojne opreme, sve češće koristi termin "odvraćanje". Dronovi, ocenjuje ona, mogu da se koriste i u civilnim misijama, pogotovo u reagovanju u vanrednim situacijama.
Iako se Zapad bavi temom saradnjom Srbije sa Rusijom i Kinom, kakve to implikacije može da ima bezbednosno i politički otvorena je tema, nastavio je Aleksandar Radić, ali je "ne treba preceniti" ocenjujući da je ta tema "gurnuta pod tepih", te da Vašington "izgleda ima stav da to nije preterano tema".
Međutim, Radić kaže da će izuzetnu pažnju izazvati dolazak novih letelica i da će zemlje iz okruženja "koje imaju negativan stav prema Srbiji, pre svega Hrvatska, da vide u tome bezbednosni problem" i da će zbog toga probati da pošalje poruku svojim partnerima iz NATO-a da saradnja Srbije sa Kinom i Rusijom može da bude bezbednosni problem.
Ipak, do sada nije usledila ni jedna oštrija reakcija na Zapada zbog te saradnje Srbije, ali Radić ne želi da ulazi u to zbog čega je to tako - da li je Zapad generalno zadovoljan saradnjom sa Srbijom, ili su razlozi prezauzetost problemima na Zapadu, poput pandemije koronavirusa ili zato što se bave sami sobom.
"Vidmo da ovo nisu vremena od pre 10 ili 20 godina, kada bi te teme izazvale radiklane reakcije. Sada sve to nekako meko prolazi", zaključuje Radić.
Oružje kao pritisak na poziciju o Kosovu
Jelena Milić povezuje prodaju ruskog i kineskog oružja Srbiji sa pregovorima o statusu Kosova.
"Kao i u odnosima sa Rusijom i ovaj aspekt saradnje (nabavka kineskih dronova)) može biti uslovljen pregovorima o novom statusu Kosova, budući da i Rusija i Kina nisu priznale Kosovo i da su članice Saveta bezbednosti. Ja odavno smatram da se stepen i ozbiljnost, i kvalitet odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom ne može adekvatno procenjivati sve dok se ne formalizuju odnosi sa Prištinom".
Nabavka vojne opreme od Kine i Rusije je, nastavlja Milić, pokazivanje očekivanja Srbije za pomoć po pitanju Kosova, a itekako može da bude i vrsta pritiska koji Kina i Rusija vrše na Srbiju, a da to Srbija baš i ne može eksplicitno da kaže, ocenila je ona.
Problem uklapanja u sistem odbrane
Na kraju, Nikola Lunić skreće pažnju na to da nabavka tehnološki raznorodnih sistema predstavlja nepremostivi problem za logistiku po pitanju održavanja i remonta što i mnogo razvijenije zemlje u svetu nastoje izbeći.
"Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje zbog čega se nabavlja konkurentan sistem sa domaćom bespilotnom letelicom PEGAZ za koju je neophodan tehnološki transfer da bi se razvile, pored izviđačkih, i borbene sposobnosti. Pri tome se trebalo imati u vidu da se sofisticirana tehnologija poput MTCR (Missile Technology Control Regime) mogla nabaviti i iz zemalja sa kojima takva vrsta saradnje ne bi izazvala podozrenje i oprez i regiona i NATO alijanse", reao je Lunić.
Jedini odgovor na ovo pitanje je da ovakve nabavke služe isključivo za politički marketing bez jasne percepcije unapređenja operativnih sposobnosti. Takođe, netransparentnost nabavke uvek ostavlja sumnju u opravdanost javnog interesa, izjavio je Nikola Lunić za Glas Amerike.
