Evropski parlament (EP) ponovo je zatražio da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije.
Sa 407 glasova za, 92 protiv i 142 uzdržana Evropski parlament je usvojio rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, a u delu tog dokumenta koji se odnosi na Srbiju navodi se da zvanični Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.
Tako je Evropski parlament po drugi put zatražio od Evropske unije da zaustavi napredak pregovora sa Srbijom sve dok ona ne ispuni nekoliko ključnih zahteva od kojih se najvažnijim smatra potpuno njeno usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnosm politikom EU.
Na ovaj način Evropski parlament je istakao važnost potpunog usklađivanja posebno sa politikom sankcija protiv trećih zemalja i izražava žaljenje zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosno politikom EU, a posebno u pogledu vojne agresije Rusije na Ukrajinu.
Istovremeno ovom rezolucijom EP navodi i da nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, prenosi agencija Fonet.
Podseća se da se Srbija kao zemlja koja teži evrointegracijama – mora pridržavati zajedničkih vrednosti i poštovati prava Unije.
Mihajlović: Rezolucija EP nije pravno obavezujuća
Reagujući na ovu vest Milena Lazarević iz Centra za evropske politike ističe da se ovoga puta ne radi ni o kakvoj novoj rezoluciji EP koja se posebno odnosi na Srbiju:
“Ova rezolucija ima 167 tačaka, a samo jedna tačka se odnosi na Srbiju i u njoj se praktično samo konstatuje ono što je Evropski parlament usvojio u svojoj prethodnoj rezoluciji koja se odnosila samo na Srbiju, kada je EP pozvao da se pregovori između EU i Srbije nastave samo ukoliko se Srbija usaglasi sa sankcijama protiv Ruske Federacije i ukoliko nastavi da sprovodi reforme u fundamentalnim oblastima kao što su vladavina prava i demokratija”, kaže Lazarević i dodaje da ne treba prenaduvavati značaj danas usvojene rezolucije.
Time, po njenoj oceni, EP nastavlja svoju dosadašnju politiku i ovo je očekivana poruka Srbiji, ali kako još kaže Lazarević ova Rezolucija nije ni pravno ni politički obavezujuća za države članice EU:
“Za nas jedinu promenu bi moglo da predstavlja ukoliko bi se zaista usvojila neka vrsta izvršne odluke EU, znači na nivou i Evropskog saveta, kojom bi se Srbija i definitivno sankcionisala i kaznila zbog neusaglašavanja sa sankcijama prema Ruskoj Federaciji. To se još nije desilo, ali mene ne bi iznenadilo da do toga dođe u nekom trenutku ove godine”, kaže Lazarević i objašnjava da bi samo jednoglasnom odlukom svih 27 država članica u institucijama EU moglo da dođe do prekida pregovora sa Srbijom.
“Da li će do toga doći - videćemo. Ono što i dalje vidimo kod EU jeste da i pored retorike koja je dosta pooštrena i dalje postoji dosta fleksibilnosti prema poziciji Srbije, u smislu da čitavih godinu dana od kako je ovaj rat počeo Srbija nije pretrpela nikakve sankcije zbog toga što se nije uskladila spoljnom i bezbednosnom politikom u ovom domenu”, naglašava sagovornica Glasa Amerike.
Kako još kaže Lazarević, sa ovom rezolucijiom se može dovesti u vezu i amandman koji se odnosi na komesara za proširenje Olivera Varheljija, u kojem se apeluje na pokretanje nezavisne istrage o njegovom ponašanju u vezi sa zemljama kandidatima.
“Komesar Varhelji je najviše došao pod kritiku EP upravo zbog svog odnosa prema Srbiji i zbog svoje bliskosti sa kabinetom mađarskog premijera Viktora Orbana. Ovo je opet nastavak ranijih stavova EP prema Varheljiju, a dalje postupanje predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen prema svom komesaru biće deo njihove interne politike”, kaže na kraju Lazarević i dodaje da posle ove rezolucije ne očekuje nekakve nove oštre reakcije Beograda.
