Zlobnici kažu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije u sredu bio u Briselu na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, jer je išao na stadion da odgleda poslednju utakmicu Crvene zvezde u Ligi šampiona ove sezone - protiv Mančester sitija.
Oni koji malo realnije posmatraju stvari misle da to što je Srbiju u Briselu predstavljala premijerka Ana Brnabić treba čitati kao svojevrsnu poruku Vučića EU, sa čim se slaže i saradnik Centra za evropske politike Strahinja Subotić, koji smatra da je time poslata poruka o tome koliko Srbiju zanima ovaj samit EU.
A, kako u razgovoru za Glas Amerike kaže Subotić, samit EU i Zapadnog Balkana je bio važan iz nekoliko razloga, a pre svega zbog uvođenja nove metodologije pristupanja kroz takozvano postepeno ili fazno pristupanje. Osim što je to ideja za koju se Centar za evropske politike odavno zalaže, Subotić ističe da se državama Zapadnog Balkana na taj način omogućuje brže približavanje Uniji i pristup skoro duplo većim fiondovima, ali pod uslovom da vredno rade i ispunjavaju prihvaćene obaveze.
“Razlika je ključna u tome što će ovo biti uslovljeno reformama koje će se pratiti na semestralnom nivou. To do sada nije bio slučaj. Srbija je mogla da bude u potpunosti neusaglašena sa spoljnom politikom EU, mogla je da demokratski nazaduje – to nije bilo toliko bitno u odnosu na druge države koje su možda u potpunosti bile usaglašene sa spoljno-političkom vizijom EU ili u odnosu na državu poput Severne Makedonije koja je čak i promenila ime”, kaže Subotić i naglašava da ovim proces u potpunosti postaje meritokratski i lako merljiv učinak svake države regiona.
On procenjuje da vreme u kome se donose ovakve odluke ne ide Srbiji na ruku i da bi moglo da se dogodi da Beograd vrlo brzo počne da zaostaje za ostatkom regiona:
“Bojim se da se Srbiji ne smeši produktivna 2024. godina jer nam predstoje evo sad izbori za vikend i videćemo koliko će formiranje vlade trajati, ali uporedna praksa nam pokazuje da to može da “pojede” barem pola godine. Bojim se da ćemo mi taj prvi semestar propustiti i da ćemo potencijalno kaskati za drugim državama regiona koje su stabilnije i koje zapravo znaju šta žele kada je u pitanju njihova evropska budućnost”, ističe Subotić i naglašava da bi Srbija mogla izgubi pravo da sebe naziva predvodnikom, to jest državom koja prednjači na putu ka EU.
Po mišljenju Bojane Selaković, koordinatorke Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, u Briselu na samitu je potvrđena istinska volja EU da se proces integracija ne samo nastavi, već i da ubrzava uz neke vrlo konkretne mehanizme:
“Sada se uvodi fazni monitoring napretka – to pokazuje i spremnost na strani Unije da ulože dodatni napori i da se reformiski procesi ubrzaju”, kaže Selaković i naglašava da je do sada kao izgovor za nečinjenje Beograda bila nejasna politika Brisela po pitanju proširenja.
Po njenim rečima EU je do sada pokazivala izuzetno razumevanje za ceo region i posebno za Srbiju, ali uvođenjem energetske diverzifikacije polako je izbijen adut Beograda da upravo zbog ne sledi spoljnu politiku Brisela i odbija da uvede sankcije Rusiji.
“Do sada je, iz različitih razloga postojala određena vrsta tolerancije na tu politiku balansiranja koju je Srbija posebno demonstrirala, ali čini mi da sad sa svim ovim intenzivnim diplomatskim aktivnostima koje smo imali tokom čitave ove godine 2023., uključujući sada i ovaj poslednji samit EU i Zapadnog Balkana, taj prostor za balansiranje se sve više smanjuje i verujem da će uskoro biti sve manje tih argumenata na koje će EU pokazivati toleranciju”, smatra sagovornica Glasa Amerike.
U deklaraciji usvojenoj na samitu u Briselu, među 35 tačaka za Beograd i Prištinu je posebno važna ona pod brojem sedam, jer se njome pozivaju na kompromis i brzi napredak u normalizaciji odnosa, kao i primenu svih ranijih sporazuma.
“Činjenica da obaveze iz Ohridskog sporazuma će za Srbiju postati deo merila u okviru Poglavlja 35 takođe nije ništa novo. To je bilo vrlo jasno rečeno i prilikom dogovora o Ohridskom sporazumu, jer nekako tada je bila poslata vrlo jasna poruka od strane najviših organa i institucija EU da na neki način oni smanjuju dalje taj prostor za manevrisanje obe strane u implementaciji dogovorenog”, kaže Selaković i naglašava da EU ima tu mogućnost da sada najdirektnije moguće veže napredak u okviru Poglavlja 35 za sprovođenje tih mera koje su dogovorene:
“Niko od Srbije ni tada, a ni sada ne traži ništa drugo, čak i sada pozivanje na te neke formulacije članstva u međunarodnim organizacijama, ili članstvo u UN itd, kako se sad to pokušava predstaviti kao neka vrsta dileme, jesu tendenciozno kreirane. Jer iz briselskih sporazuma je takođe proisticalo, eto to je bilo pre10 godina i duže, dakle vrlo je jasna bila obaveza Srbije da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Čak i u odnosu na Ohridski sporazum to nije nešto novo, a nije ni sada”.
Strahinja Subotić ističe da Brisel ne “blefira” ovakvim porukama, a to je, kako kaže najbolje osetila Priština koja je pretrpela ozbiljne posledice zbog odbijanja da se na severu Kosova formira Zajednica srpskih opština. Srbija nije do sada bila predmet takvih mera, ali to je veliko upozorenje za vlasti u Beogradu:
“To ne znači da možemo da se opustimo. Jednostavno sledeći semestar je u tom pogledu jako značajan imajući u vidu da nam predstoje izbori za evropski parlament, američki predsednički izbori i uprkos svemu tome ja mislim da će se gurati da se zaista demonstrira da Ohridski sporazum nije Briselski sporazum 2.0 i da će biti samo mrtvo slovo na papiru na čiju će se implementaciju čekati duže od 10 godina”, kaže Subotić i naglašava da je u tom kontekstu pred Srbijom nekoliko obaveza – od podsticanja građana na severu Kosova da izađu na predstojeće lokalne izbore do nastavka saradnje po pitanju događaja u Banjskoj:
“I naravno treća stvar koja je uvezana i sa dijalogom, ali opet i šire sa našim evropskim putem jeste da počne da izveštava o našem evropskom putu na jedan verodostojniji način kada je u pitanju komunikacija sa građanima jer činjenica je da je vlast učestvovala u dezinformisanju građana i mislim da će EU u tom pogledu aktivnije vršiti nadzor nad ovim aspektom takođe u narednom periodu”.
Odmah posle samita, premijerka Srbije Ana Brnabić je prokomentarisala da deklaracija iz Brisela nije obavezujuća. To je, kako smatra Subotić, još jedan dokaz ovadašnje prakse da se jedno priča u Briselu, a drugo u Beogradu.
“Nažalost, to je opet pokušaj dezinformisanja naših građana i opet prošlo je par sata, nisu se stvari ni slegle, a opet smo počeli da radimo u suprotnosti u odnosu na ono što se od nas traži, na šta smo se obavezali. Naravno da se očekuje da ispunimo ono na šta smo se obavezali, jer u suprotnom zašto smo se uopšte pojavljivali tamo”.
Po rečima Bojane Selaković deklaracije i rezolucije koje se donose na ovakvim samitima zaista nisu obavezujuće, ali i da ovo što je rekla premijerka je “očekivana i loša vest”:
“Imajući u vidu da je ovo sada izlazna godina za ovaj mandat, negde zaista nije bilo realno očekivati da će tu biti nekakvog pomaka, da će biti nekakvih drugačijih stavova i da jednostavno u odnosu na to kakvi budu rezultati izbora i kako se bude krojila nova politička većina – zavisiće i činjenica da li će biti nekih značajnijih promena u kursu spoljne politike Srbije vrlo brzo. I mislim da su na kraju krajeva toga svesni i njihovi partneri u EU, da nisu ništa posebno sada i očekivali od Srbije”, kaže koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.
