Kada je pre 20 godina, na samitu u Solunu proširenje EU pokrenuto kao tema - to je bilo novo oruđe spoljne politike zajednice, rekao je ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar i naglasio da su tada bile potpuno drugačije okolnosti i da je u međuvremenu promenjen pejzaž kako u svetu, tako i na Balkanu.
Na panelu "20 godina od Solunske deklaracije o Zapadnom Balkanu", koji je u utorak održan u okviru Beogradskog ekonomskog foruma, Košar je podsetio da su Rusija i EU tada pregovarale o modelu saradnje koji je jako ličio na članstvo, što je danas veoma daleka ideja.
Za proteklih 20 godina EU je preživela mnogo izazova – od velike ekonomske i migracione krize i Bregzita do kovid pandemije, rekao je Košar i naglasio da se u samoj EU tokom jednog perioda na proširenje gledalo kao na pretnju.
“Mislim da smo sada u potpuno novoj fazi, posebno nakon 2022. godine i agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Mislim da svi razumemo da je proširenje takođe uslov za EU da bude suverena, i da efikasnije brani svoje vrednosti i model društva. Bez proširenja nećemo biti sposobni da izdržimo druge uticaje koji nisu u skladu sa onim što mislimo da je važno u našoj viziji budućnosti Evrope. I to zato postaje prioritet za EU”, objasnio je francuski ambasador.
On je poručio Srbiji da uprkos tome što se čini da je proces proširenja beskonačan – od njega ne treba odustajati. Takođe, Košar je ocenio da je tokom pregovora o pristupanju Srbija značajno napredovala i da danas ima više od 70 odsto trgovinske razmene sa zemljama EU, da je po procenama stručnjaka uradila 80 odsto posla oko donošenja normi i propisa u oblasti ekonomskih reformi, kao i da ima prustup raznim programima.
“Kao neko ko dolazi iz EU i ovde je već dve godine razumem u izvesnoj meri zamor od proširenja koji osećaju ljudi ovde u regionu, ali opet mislim da ne treba da se fokusiramo na to. Treba da gledamo na to što se sada otvara kao nova prilika, da ne dozvolimo da ta prilika propadne”, istakao je Košar uz poruku da veruje da je Zapadnom Balkanu i Srbiji mesto u EU, kao i da u Evropskoj uniji smatraju da postoji potreba da pronaći novu dinamiku u procesu proširenja EU.
Odbacujući tvrdnje da je proširenje EU često bilo motivisano geopolitičkim razlozima, a ne zaslugama, Košar je naglasio da EU od zemalja kandidata očekuje da se pridržavaju skupa vrednosti, vizije društva, vladavine prava ili zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
“Često čujemo u medijima da EU nameće geopolitički element Srbiji da bi postala članica i takođe čujemo da je uslov normalizacija sa Kosovom ili usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Ali svi ti elementi su bili prisutni od početka pregovora i to nije iznenađenje, jer je EU takođe i mirovni projekat i ne možemo da dozvolimo da države članice imaju potpuno drugačiju viziju svog okruženja od one zemalja članica”, rekao je još Pjer Košar.
Govoreći o Solunskoj deklaraciji i očekivanjima od nje, ambasador Španije u Srbiji Raul Bartolome Molina je rekao da je haotična politika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji dovela do toga da Solunska deklaracija ne bude uspešna.
Molina je izneo stav da Srbija ne treba da odustaje od pregovora o priključenju i da uprkos tome što je izgubila korak sa drugim zemljama koje su pre nje ušle u Uniju, napredak ka EU ipak postoji.
Uz podsećanje da kompanije iz EU zapošljavaju više od 300 hiljada ljudi u Srbiji, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva je podsetila da su sve zemlje Zapadnog Balkana aplicirale za članstvo u EU i da region nikada nije bio bliži članstvu.
Kako je istakla Jelena Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, među zemljama Zapadnog Balkana Srbija je zemlja sa najvećom antipropagandom prema EU i po njenoj oceni stavovi građana bi bili pozitivniji da je više uloženo u komunikaciju.
“Ne da im se prodaje nešto što ne postoji, ne da im se pričaju bajke, već da im se pruže dokazi o tome šta se dešava. Ljudi manje-više mogu da prate šta se događa u EU, ali to je najčešće predstavljeno na negativan način. EU se sučavala sa mnogo problema od 2003. godine”, rekla je Minić i podsetila na prijem Bugarske, Rumunije i Hrvatske, ako i apsorpciju njihovih problema.
"Mi trčimo za EU, ali stagniramo", rekla je Minić naglasila da je samo Crna Gora u protekloj godini zabeležila značajniji napredak, što se vidi i u evropskim izveštajima.
