Inauguracioni govor novog-starog predsednika Srbije u utorak, nije se previše razlikovao od redovnih javnih obraćanja Aleksandra Vučića, ali se mogla primetiti važna promena kroz insistiranje na važnosti evropskog puta i uopšte odnosa sa Evropskom unijom.
Urednik portala European western Balkans Nikola Burazer ističe da se promena retorike može primetiti i poslednjih nedelja i meseci, ali da je posle višegodišnje proruske kampanje vlastima teško da se sada naglo i preko noći snažnije okrenu Evropi:
“Vučiću je jako važno da u ovom trenutku pokaže da i pored tog trenutnog neusaglašavanja sa sankcijama Rusiji, Srbija ostaje opredeljena ka svom evropskom putu i da to ostaje važno i za Srbiju i za njega lično kao gotovo neprikosnovenog lidera u Srbiji u očima zapadnog sveta”.
Sedenje na dve i više stolica dovelo je Aleksandra Vučića i Srbiju u tešku poziciju, posebno u situaciji ruske agresije na Ukrajinu, zbog toga trpi velike pritiske i iz Brisela i iz Moskve:
“To je posledica spoljne politike koju je Srbija vodila poslednjih godina, gde sada prosto nije u mogućnosti da tako lako odabere stranu. Znači niti je u mogućnosti da okrene leđa EU i evropskim integracijama. Mislim da je to za Srbiju apsolutno nemoguće. Sa duge strane nije opet moguće ni tek tako da se odrekne dobrih odnosa sa Rusijom, kako iz ovih objektivnih razloga, a to je oslanjanje na Rusiju u smislu spoljne politike, podrške po pitanjima Kosova, tako i iz ekonomskih pitanja poput gasa i kontrole nad energetskim sektorom u Srbiji”.
Posle jučerašnje najave Vučića da novu vladu treba očekivati krajem jula - otvara se pitanje da li on na taj način pokušava da stvar sa sankcijama Rusiji odloži za dva meseca i da li zbog novog odugovlačenja može biti ugrožen evropski put Srbije nekakvim sankcijama Brisela. Nikola Burazer u razgovoru za Glas Amerike ističe da bi gubitak evropske perspektive bio katastrofalan za Srbiju, ali da bi mogao da nanese štetu i samoj Uniji:
"Mislim da za Srbiju nekakvo okretanje od Evrope, napuštanje evropskog puta nikada nisu, niti su trenutno realna opcija. I mislim da vlasti u Srbiji ne razmišljaju u tom pravcu i pokušavaju da na sve načine izbegnu da dođu do takvog jednog postupka. Naravno, pitanje je da li EU ima interesa da na taj način postupa sa Srbijom. Mislim da je i državama članicama EU više u interesu da se Srbiji omogući ipak određeni prostor, da se da neko vreme i da se ipak pronađe zajednički jezik sa vlastima u Srbiji. Da je to već više u interesu država članica nego da se sada u ovom momentu preseče, da se Srbija nekako stavi u jednu izolaciju, da trpi jednu ogromnu štetu, jer to bi zaista moglo imati negativne posledice u smislu jačanja poluge koju Rusija ima na Balkanu".
Po oceni sagovornika Glasa Amerike ovo je možda prvi put u poslednjih nekoliko godina da spoljnopolitički interesi Srbije i uopšte geopolitička situacija jako utiču na dinamiku i političku situaciju unutar same zemlje. Da li će vlasti menjati dosadašnju koaliciju i tražiti partnere na nekoj drugoj strani - to je već drugo pitanje:
"Ja nisam siguran da će ovo sve dovesti sada do nekakvog naprasnog otopljavanja na relaciji vlast i proevropska opozicija, ja mislim da je to malo verovatno. Ali dugoročno gledano vrlo je moguće da vlasti u Srbiji razumeju da je u njihovom sopstvenom interesu da se relaksira politička atmosfera, da se pojave nekakvi prihvatljivi koalicioni partneri na toj proevropskoj strani, i da to može da ojača poziciju Aleksandra Vučića, a ne da je oslabi".
Sve karte su u ovom trenutku u rukama Aleksandra Vučića i na njemu je da odluči ko i kako će formirati novu vladu. Kada se bude znao sastav nove vlade - znaće i koju i kakvu politiku Vučić namerava da vodi.
