BEOGRAD - Specijalni izaslanik Evropske unije za primenu sankcija Dejvid O’Saliven sastao se u četvrtak u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je na svom Instagram nalogu #BudućnostSrbije napisao da je u razgovoru sa evropskim zvaničnikom istakao da je Srbija posvećena saradnji sa EU u oblasti spolјne, bezbednosne i odbrambene politike, uz poštovanje obaveza koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovaračkog okvira.
“Prilikom razmatranja svake odluke o eventualnom uvođenju mera prema bilo kojoj državi, Srbija se rukovodi isključivo međunarodnim pravom i zaštitom svojih nacionalnih, državnih, političkih i ekonomskih interesa”, stoji u objavi na Instagramu.
O’Salivenova poseta se poklapa sa najnovijim potezima Brisela – u sedištu EU se razmatra predlog Evropske komisije o jedanaestom paketu sankcija protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Kako piše Radio Slobodna Evropa glavna vest iz ovog paketa je da Brisel predlaže kaznene mere trećim zemljama koje svesno zaobilaze sankcije EU. Drugim rečima, ovo je pokušaj EU da počne sa takozvanim „sekundarnim sankcijama“ koje SAD već neko vreme primenjuju na globalnom nivou.
Tim merama, EU pokušava da spreči zaobilaženje restriktivnih mera preko jurisdikcije trećih zemalja, i trebalo bi da usmeri svoje napore na jačanje bilateralne saradnje kroz diplomatski angažman i pružanje tehničke pomoći trećim zemljama u pitanju.
Ističe se i da „pre nego što stavi treću zemlju na listu obuhvaćenih ovom merom, Unija treba da obavesti i zatraži stavove njene vlade na osnovu preliminarnih nalaza tehničke analize i nameravanih korektivnih mera.“ To sve znači da će EU za početak imati blag pristup i da će već pripremljeni aneks ciljanih zemalja ostati prazan još neko vreme, piše RSE.
U zvaničnom saopštenju iz kabineta predsednika Srbije ističe se da je Aleksandar Vučić preneo izaslaniku EU za sankcije da, iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji, kao kredibilan partner neće ostaviti prostora da bude korišćena za nezakonite radnje, koje bi trećim zemljama omogućile izbegavanje režima restriktivnih mera EU.
Peskov: Beograd izložen pritisku da uvede sankcije Rusiji
U četvrtak se oglasio i portparol Kremlja Dmitri Peskov koji je izrazio nadu da će Srbija imati dovoljno snage i suvereniteta da ne stane u red "mejnstrima kolektivnog Zapada" i izneo tvrdnju da je Beograd izložen snažnom pritku da uvede sankcije protiv Moskve.
“Vidimo to i znamo kakvu političku mudrost i upornost mora da ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako mora da traži suptilni balans. To nema veze sa tim da li želimo da Srbija nastavi odnose sa zapadnim zemljama”, izjavio je Peskov banjalučkoj televiziji ATV i dodao da Rusija nema ništa protiv saradnje Srbije sa zemljama Zapada.
“Za nas je najvažnije da nismo kao zapadnjaci, jer oni smatraju da ako država planira da se sa njima druži, dužna je da mrzi Rusiju. Mi smo protiv toga”, izjavio je Peskov i poručio da nikakva saradnja sa zapadnim ili nekim drugim državama ne sme biti prepreka za nastavak razvijanja odnosa Srbije i Rusije.
Biće problema, ali ćemo ih zajedno, putem dijaloga, rešavati, poručio je Peskov i dodao da je Moskvi veoma stalo do odnosa sa Beogradom.
Kurjak: Sankcije Rusiji u ovom trenutku ne odgovaraju vlastima u Srbiji
Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak smatra da je Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić i dalje u poziciji da sankcije prema Rusiji nisu mera koja odgovara Beogradu, bez obzira na stanje na terenu, bez obzira na pritiske, na molbe:
“Ja i dalje mislim da se predsednik Vučić rukovodi dnevno-političkim interesima svog opstanka na vlasti i učvršćivanja vlasti u sledećem momentu, pogotovu sada kada je situacija unutar zemlje prilično neizvesna, rovita, i kada se opozicija aktivirala nošena ovim nesrećnim događajima. Reakcija vlasti, videli ste do koje mere je neodmerena i mislim da u ovom momentu uvođenje sankcija prema Rusiji ni na koji način ne bi odgovaralo vladajućoj garnituri, pre svega predsedniku Vučiću. Tako da mislim da se to pitanje odlaže do daljnjega”, izjavila je Kurjak u razgovoru za Glas Amerike.
Ipak ona smatra da je to odlaganje kratkog roka i da ne bi valjalo da bude dugoročnije ili da se čeka da se vidi rasplet u Ukrajini. Po njenoj oceni, pred Srbijom su već veliki izazovi – od sprovođenja dogovora iz Ohrida, do otvorenog pitanja šta će biti sa realizacijom ZSO.
Uvođenje sankcija Rusiji preko ovih tema samo bi dodatno destabilizovalo poziciju predsednika, ističe Kurjak uz ocenu da verovatno ima još malo prostora za manevrisanje Beograda:
“Sa druge strane možda Zapadu, koliko vidim u poslednje vreme nisu tako ambiciozni i nisu tako često zahtevali od srpskih vlasti da uvedu sankcije – možda i oni imaju nekakvu procenu da bi to moglo malo da sačeka. Ali verovatno očekuju da budemo kooperativniji i agresivniji u izvršavanju svojih obaveza”, kaže Kurjak i ukazuje da je Peskov rekao i da se nada da Srbija neće dozvoliti da je ponese i povuče “mejnstrim kolektivnog Zapada”:
“Kroz reči i istupanje Dmitrija Peskova rečeno je da Rusija budno prati šta se dešava u zoni njenih interesa, a to su Srbija i Republika Srpska, i da je naravno protiv ponašanja kolektivnog zapada. E sada, dalje nije eksplicirano, samo je verovatno stavljeno do znanja da “mi smo tu i štitićemo naše interese u toj zoni”.
Po njenoj oceni Beograd je propustio priliku i da možda u dogovoru sa Moskvom uvede nekakve manje bitne sankcije Rusiji, što bi smanjilo pritiske na Srbiju sa obe strane.
“Ja ne znam koliki je stepen tolerancije i da li sam ja u pravu, ali očigledno imamo, da kažem razumevanje ili toleranciju od strane kolektivnog Zapada za to što do sad nismo uradili. Međutim, postoje već indikacije i znaci da postoje i prave se spiskovi zemalja koje to ne rade i koje ne žele da urade, i da, nemojmo se igrati i nemojmo smatrati to olakim da će biti sankcionisane na neki način, da ne kažem kažnjene”, rekla je Jelica Kurjak u razgovoru za Glas Amerike.
