Komesar za susedsku politiku i proširenje Evropske unije (EU) Oliver Varhelji izjavio je da se volja za proširenje Unije vratila i istakao da Srbija pravi, kako se izrazio, male korake kada je reč o usklađivanju sa spoljnom politikom Unije.
Srbija, kandidat za članstvo u EU, održava bliske veze sa Kremljom tokom desetogodišnje vladavine predsednika Aleksandra Vučića i okleva da se pridruži sankcijama protiv Rusije, uprkos pritisku Zapada, rekao je Varhelji u intervjuu briselskom portalu Euraktiv, prenela je agencija Fonet.
Upitan da li bi EU bila zainteresovana da ubrza pregovore o pristupanju sa Beogradom, Varhelji je odgovrio da je Srbija uvek bila u veoma posebnim odnosima sa Rusijom.
"Ono što vidimo u Srbiji je da su u veoma teškoj situaciji zbog ranjivosti kada je u pitanju snabdevanje energijom i zbog nesređenog bezbednosnog okvira", rekao je Varhelji i istakao da je zemlja gotovo potpuno zavisna od ruskog gasa i da je njena vodeća energetska kompanija u većinskom ruskom vlasništvu.
Varhelji je rekao da se, uprkos bojaznima o usklađivanju spoljne politike, vide pozitivni znaci poslednjih meseci, od kojih je jedan glasanje Srbije sa Zapadom u Generalnoj skupštini UN o Ukrajini.
"Želimo da Srbija bude naš saveznik, potrebno nam je da se Srbija solidariše sa nama, ali takođe moramo da razumemo njen stav kada od nje nešto tražimo", istakao je Varhelji.
Zvaničnik EUse ranije suočio sa kritikama zbog pokušaja da podstakne Beograd na putu ka EU, uprkos bojaznima oko vladavine prava.
Prema njegovim rečima, Srbija pravi male korake i Brisel treba da joj dozvoli da se ti koraci ostavre.
"Jer ako to ne učinimo, onda dobijamo upravo suprotno od onoga što želimo", ocenio je Varhelji, nagoveštavajući da otvoreno prejako guranje Beograda na određenim pozicijama nosi rizik od gubitka te zemlje za EU.
Varhelji je ukazao da mnoge članice EU žele da vide od Beograda više solidarnosti.
"Nadam se da će to postepeno doći, je Beograd na evropskom putu, Srbija je zemlja kandidat za EU", kazao je evropski komesar.
Varhelji je rekao i da je rat u Ukrajini "uozbiljio" debatu o procesu proširenja EU i ukazao na potrebu ubrzanja procedura koje je prethodna Komisija u suštini zaustavila.
"Možda je to jedini pozitivan efekat ruskog rata u Ukrajini, jer je otreznio diskusije o proširenju, kao i kapacitet apsorpcije EU", rekao je Varheji.
EU, prema njegovim rečima, ne samo da shvata, već je spremna da na tome i radi, da Evropa neće imati bezbednost, stabilnost i prosperitet bez pune integracije Zapadnog Balkana.
"Ne zaboravite, mi smo preuzeli mandat od Evropske komisije koja je rekla ne proširenju i tada je napravljena šteta", kazao je Varhelji, dodajući da je u drugoj polovini svog mandata Evropska komisija, koju je tada predvodio Žan Klod Kunker, uvidela da je to bila strateška greška.
"Ono što sada očekujem, i što će biti ogromna odgovornost za Komisiju, jeste da postoji jasna politička volja, što nije uvek bilo očigledno", zaključio je Oliver Varhelji
