“Srpska zastava u svemiru”– bio je jedan od naslova koji su pratili vest o potpisivanju sporazuma o saradnji Srbije i Kine u svemiru. Memorandum o saradnji u oblasti inovacija u istraživanju svemira u mirne svrhe potpisali su ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i predsednik Kineske nacionalne svemirske administracije Keđan Džang. Šta konkretno znači ovaj sporazum još nije pozato ni javnosti, ni pojedinim naučnicima iz Srbije koji se bave istraživanjem svemira.
Iz kabineta ministra Popovića je, posle potpisivanja, saopšteno da je memorandumom predviđeno da “Srbija i Kina razvijaju saradnju u oblasti razvoja i upotrebe svemirskih tehnologija, satelitskih sistema i sistema osmatranja zemlje iz svemira sa primenama u oblastima pametne poljoprivrede, telekomunikacija, ekosistema, sistema daljinskog osmatranja i geolokacijskog pozicioniranja”. Ministar je najavio da će sporazum imati visoku upotrebnu vrednost za državu, nauku, univerzitet, privredu i građane u Srbiji, a šef kinekse svemirske agencije da je “cilj da se na svemirskim letelicama koje će dve zemlje zajednički projektovati nađe i zastava Srbije”.
U kabinetu ministra Nenada Popovića nisu odgovorili na pitanja Glasa Amerike o tome šta će konkretno biti upotrebna vrednost ovog sporazuma i kako će se praktično odvijati saradnja sa Kinom.
To nije poznato ni dr Milanu Stojanoviću iz Astronomske opservatorije u Beogradu. On za Glas Amerike kaže da se iz naziva memoranduma vidi da nije namenjen vojnoj saradnji, ali druge detalje ne zna. Međutim, podseća da je sličan memorandum ministar Popović potpisao sa Roskosmosom 2019, prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. Stojanović je bio na sastanku sa predstavnicima Roskosmosa posle potpisivanja tog memoranduma.
“Poenta je da taj memorandum otvara put za jednu lakšu saradnju dve zemlje, mogućnosti za studijske boravke…Generalno, sve što treba bi se uradilo lakše sa tim memorandumom nego bez njega“.
Ali, kako objašnjava Stojanović, memorandum o saradnji ne znači da Srbija može besplatno da lansira svoj satelit na nečijoj raketi.
„Pitali smo predstavnike Roskosmosa koliko bi bilo teško da Srbija lansira satelit…Oni su odgovorili vrlo konkretno: ukoliko bi vi hteli da lansirate satelit, mi bi mogli da vam pomognemo u smislu da ga stavimo na naš lansirni sistem, kada mi budemo nešto lansirali, ako bude mesta za njega - jer se svaki satelit kada se lansira na nekoj raketi računa po svojoj masi. Tako da su oni bili otvoreni u smislu – vi možete nama da date, da tražite, naravno moraćete da platite tu uslugu, ali ćete je dobiti možda povoljnije dobiti da tog ugovora nema“, kaže Stojanović i dodaje da mu nije poznato da li je ostvarena neka konkretna saradnja sa Rusijom na osnovu memoranduma iz 2019.
A kako bi Srbija mogla da sarađuje sa Kinom ne zna ni astrofizičar dr Darko Donevski, saradnik Dunlap centra za astronomiju u Kanadi. Za Glas Amerike kaže da je pozitivno što se nešto potpisuje, ali da je čudno što se ne objašnjava na koji način će se kombinovati resursi koje Srbija ima i oni koji nedostaju.
“Ja ne mogu da komentarišem politički sporazum, ja mogu samo sa naučne strane da kažem da on deluje jako čudno jer smo se mi obavezali da koristimo određene softvere i hardvere koje proizvodi zemlja koja nije u Evropi, odnosno nije članica Evropske svemirske agencije i ne znamo da li su naučnici iz Srbije uključeni u taj transfer znanja. Transfer znanja je ono što mora da bude ishod takvih bilateralnih sporazuma. Ukoliko ne postoji jedna široka platforma, koja bi uključivala srpske naučnike, npr. astronome ili ljude koji bi se bavili izradom softvera za svermiske tehnologije, onda takve stvari uglavnom ostaju samo na papiru.”
Donevski napominje da Srbija nije članica nijedne velike evropske organizacije za istraživanje svemira – u kojima se članstvo plaća.
“Evropska svemirska agencija broji preko 20 država, to je međudržavna organizacija sa budžetom oko 5, 6 miliijardi evra i u njoj mogu da participiraju države na osnovu određenog članstva i ekspertize, i nije ograničena samo na zemlje EU. Druga organizacija je Evropska južna opservatorija koja se bavi istaživanjima kosmosa i objekata u svemiru. To je organizacija u kojoj takođe participiraju zemlje van EU, Turska, čak i Albanija. Participacija u tim organizacijama nije toliko velika – između 5 i 15 miliona evra godišnje, a su benefiti su veliki”
Da li Srbija šalje i neku poruku potpisivanjem memoranduma o saradnji u svemiru sa Rusijom i Kinom, dok istovremeno nema saradnju sa evropskim agencijama? Dr Milan Stojanović kaže da politička poruka možda postoji, ali da je sa naučne strane svaka saradnja dobrodošla.
„Taj sporazum svakako otvara vrata za lakšu saradnju. Jedna od stvari na koju smo mi bacili oko jesu ti studijski boravci. Što se tiče astronomije, Kina je jedna od vodećih zemalja…Evropska svemirska agencija malo drugačije funkcioniše, mi nemamo sporazum o saradnji sa njima, ali oni su potpuno otvoreni za saradnju, postoje ljudi iz Srbije koji su učestvovali na prokjektima koje su oni finansirali”.
Kada je reč o finansiranju, sagovornik Glasa Ameirke iz Astronomske opservatorije napominje i da treba znati da se nauka u Srbiji finansira iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a da je memorandume o saradnji u svemiru sa Rusijom i Kinom potpisalo Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj.
