Najnovije istraživanje agencije Demostat pokazuje blagi oporavak podrške Evropskoj uniji i u ovom trenutku, kako pokazuju rezultati 51 odsto ispitanika bi izabralo političku opciju koja zagovara približavanje EU, 28 odsto njih bi izabralo partiju koja je protivi ulasku u EU, a 17% odsto ne bi glasalo ni za jedne ni za druge.
Prema danas predstavljenim rezultatima istraživanja Demostata koje je sprovedeno tokom septembra, među onima kojima su bliže partije na vlasti 62 odsto ispitanika bi radije glasalo za partiju koja bi približila Srbiju EU.
„Taj procent je nešto viši među onima koji preferiraju opozicione partije – 70 procenata njih bi podržalo neku od partija koje zagovaraju približavanje Srbije EU, dok 32 odsto onih kojima nije bliska ni vlast ni opozicija bi takođe glasalo za ulazak Srbije u EU“, izjavila je istraživačica Demostata Sara Kalember.
Prema podacima koje je iznela, 60 odsto pristalica SNS-a i 45 odsto onih koji podržavaju SPS radije bi glasalao za partiju koja bi približila Srbiju EU.
Na opozicionom delu političkog spektra, među onima koji bi podržali stranku koja vodi Srbiju ka EU je 90% onih koji podržavaju SSP, 60 odsto onih koji podržavaju pokret Save Manojlovića Kreni-promeni, 80 procenata podržavalaca Narodnog pokreta Miroslava Aleksića, kao i 90% onih koji se izjašnjavaju za Zeleno-levi front.
A prema podacima koje je izneo glavni istraživač Demostata Srećko Mihajlović 37 odsto od 1.200 ispitanika kaže da im je bliža neka od stranaka na vlasti, 21 odsto kažu da su im bliže one koje su u opoziciji, a 42 procenata kaže da im nisu bliske ni jedne ni druge stranke.
Po pitanju generalnog odnosa prema politici građani su podeljeni skoro u odnosu pola-pola: 52 odsto njih kažu da su faktički pasivni i da imaju pasivan odnos prema politici, od čega je 26 posto nezainteresovanih, a 26 odsto smatra da politiku treba prepustiti merodavnim ljudima.
Sa druge strane pet odsto ispitanika smatra sebe politički aktivnim, dok 43 odsto ističe da se ne angažuju, ali da prate politička zbivanja i redovno se informišu.
Takođe, 40 odsto ispitanika kaže da su koliko-toliko privrženi nekoj od partija. Sa druge strane 60 odsto ima negativan odnos prema političkim strankama, bilo da su ravnodušni (47 odsto), bilo da ne podnose političke stranke, što ističe 13 odsto ispitanika.
Istražujući odnos prema aktuelnom pitanju litijuma, Mihajlović je rekao da je pitanje Demostatovih istraživača bilo o odnosu građana prema protestima, a ne da li su za ili protiv rudarenja litijuma u Srbiji:
„Trećina ima pozitivan odnos prema protestima i to je dobar nalaz nivoa aktiviteta“, rekao je on.
Zanimljiv je i odnos građana Srbije prema ključnim problemima u zemlji, a pre svega prema pitanju Kosova - na pitanje da li bi pre glasali za stranku koja će više učiniti za Kosovo ili za partiju koja će poboljšati standard građana, 44 odsto je odgovorilo da bi pre glasali za stranku koja će učiniti više za životni standard, dok bi 36 odsto ispitanika pre glasalo za stranku koja će više da učini na pitanju Kosova:
„Odnos javnom mnenja prema problemu Kosova kreće se u dijapazonu od sudbinskog za srpski narod, do tretmana tog pitanja kao važnog problema koji treba što pre rešiti jer se samo na taj način mogu smanjiti društveni troškovi kako za Srbe na Kosovu, tako i za srpski narod u celini. U svakom slučaju postoji blagi trend pada sudbinskog tretmana ovog problema“, rekao je Mihajlović.
Stanjem demokratije u Srbiji je nezadovoljno 44, a zadovoljno 29 odsto ispitanika, dok je političkim slobodama i poštovanjem ljudskih prava nezadovoljno 42 odsto ispitanika, a zadovoljno 28 procenata.
Prema podacima koje je izneo programski direktor Demostata Zoran Panović 51 odsto ispitanika je reklo da bi glasalo za stranku koja Srbiju vodi EU, dok bi 28 odsto ispitanika glasalo za stranku koja se tome protivi.
On smatra da je hroničan problem politike u Srbiji "opčinjenost vođom", ali dodaje da su u konačnom bilansu građani više za demokratiju, nego autokratiju.
Kako je rekao Panović poverenje u predsednika Srbije Aleksandra Vučića ima 48 odsto ispitanika, dok 38 odsto nema poverenje u njega. Ali ako se pogleda struktura njegovih pristalica, 61 odsto naspram 24 odsto je onih kojima je bliža autokratija nego demokratija, rekao je Panović i objasnio da oni Vučića prihvataju kao vođu bez obzira da li će ujutro da kaže da Srbija ide u EU ili u BRIKS, pa i građani prihvataju da zemlja ide ka EU ili BRIKS.
Slična je situacija i među onima koji su pristalice opozicije - ljudi koji su protiv vlasti, kako kaže Panović, navode da bi bilo dobro kada bi se u opoziciji pojavio čovek "da ih povede", što takođe govori o opčinjenosti vođom i pokazuje hroničan problem srpske politike.
Po njegovom mišljenju nepoverenje u stranke opozicije nastalo je jer su mnogi građani razočarani raspadom koalicije "Srbija protiv nasilja" koja je davala dobre osnove za značajan izborni rezultat.
