Uz poziv građanima da u četvrtak u 19 časova dođu na protest, lider kampanje "Kreni-Promeni" Savo Manojlović je ocenio da je to način da se izbore za poslednji zahtev, to jest potpunu zabranu iskopavanja litijuma i bora u celoj Srbiji na period od 20 godina.
Iznoseći podatak da kompanija Evrolitijum sprovodi istraživanja u Valjevu u potrazi za rudama, Manojlović je na konferenciji za medije rekao da je ukidanjem prostornog plana "Jadar" onemogućeno da se sprovede neka vrsta gradnje na tom području, ali to ne znači da je sprečeno na nivou cele Srbije.
Ovu zabranu treba sprovesti zakonski i moguće je, po rečima Manojlovića na hitnoj sednici parlamenta usvojiti izmene Zakona o rudarstvu kojim bi se sprečilo iskopavanje litijuma i bora u celoj Srbiji.
"Naglasio bih da je Predsednik Republike pre ovoga sam spominjao moratorijum od godinu godinu dana. Mi odbijamo moratorijum od godinu dana zato što bi to bila svojevrsna prevara da se premoste izbori i insistiramo da se ovo pitanje reši pre toga. U suprotnom mi ćemo nastaviti sa svakom vrstom pritiska, i u smislu javne kampanje i u smislu uličnog pritiska do usvajanja ovog zahteva".
Profesor hemije i biohemije na Univerzitetu u Ajovi Nenad Kostić je rekao da je imao uvid u patentnu prijavu koju je Rio Tinto predao komisiji u SAD i po njegovoj oceni to je alarmantno jer je samo za razblažavanje sumporne kiseline potrebna sva voda iz Drine.
"Drina ne pripada samo Srbiji, već i Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj. Nisam čuo da se naša vlada konsultovala sa vladama susednih država da li pristaju da im neko popije Drinu", istakao je Kostić i naglasio da su postupci za dobijanje litijumovih jedinjenja iz rude jadarit hemija iz XIX veka i da ne veruje da tu može da bude nekih velikih otkrića.
"Ja sam spreman da sačekam 10, 20, 30 godina, koliko god treba da Rio Tinto ili neka druga kompanija natenane razviju nešto što ja mislim da nije moguće. A to je zeleno rudasrtvo. Zeleno rudarstvo - to vam je hladna vatra i suva voda. Te dve stvari ne idu zajedno."
Takođe, on je dodao da ljudi moraju da budu svesni da je priča o baterijama kao o "pasošu ka blagostanju" fama i podsetio da baterija mora da se napuni iz neke energije, a da u Srbiji ta energija dolazi iz "prljavog i zagađujućeg uglja".
Naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević je rekla da kazala da je Prostornim planom Srbije predviđeno otvaranje 40 rudnika, od kojih deset rudnika litijuma i bora.
Po njenim rečima samo su istražne radnje već nanele ekološku štetu u oblasti Jadra, kraju u kome 19.000 ljudi lepo živi od poljoprivrede, mlekarstva i pčelarstva.
Uticaj na životnu sredinu eksploatacije litijuma iz dubokih rudnih stena, kakva je situacija u Srbiji, je sto do hiljadu puta veći nego u odnosu na površinske solare u Južnoj Americi, istakla je Đorđević i naglasila da se 70 odsto svih svetskih rezervi litijuma nalazi u trouglu Bolivija-Čile-Argentina, odakle se dobija jednostavnijim procedurama sa površine zemlje.
U Srbiji i Jadru se nalazi manje od jednog procenta litijuma, kaže Đorđević.
