BEOGRAD - Ono što izgleda da je jedino izvesno nakon jučerašnjeg susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija je da novih pregovora o samom evropskom planu neće biti. Ali, sa druge strane je ostalo još važnih nerešenih tačaka oko kojih Srbija i Kosovo još treba da se dogovaraju i koje bi po ocenama sagovornika Glasa Amerike mogle da budu izvor novih nesuglasica.
Kako smatra profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber nekakav dogovor je ipak postignut, ali to nije kraj procesa. “To je više kao poruka da postoji dovoljno volje i pritiska sa strane EU i SAD da se sklopi neki dogovor”, izjavio je Biber u razgovoru za Glas Amerike i istakao da najvažnije stvari nisu rešene:
“Šta će biti sa Zajednicom srpskih opština, šta će biti sa implementacijom, šta to znači konkretno. Sve to još ne znamo i u tom smislu – sve to još može i da propadne”.
Biber smatra da je Vučić prihvatio plan zato što računao da ga Kurti neće prihvatiti, i to je kako kaže bila njegova pogrešna procena:
“Ali, sad ne može nazad. Verovatno će pokušavati da se implementacija odugovlači, da bude dosta rupa koje mogu da koriste i kažu „druga strana nije implementirala“, da igra igru koju Bugarska igra sa Makedonijom – potpisali su sporazum, ali ipak Bugarska blokira Makedoniju. On može da nađe rupe i kaže da Kosovo nije implementiralo sporazum, i onda to znači da nisu radili, onda krene neka hajka i kampanja. Postoji dosta mogućnosti kojima on može da se predstavi kao najveći branitelj srpskih interesa”.
Vrlo slično razmišlja i Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) koji takođe smatra da je sekvenciranje, to jest naknadni dogovor o tome kada se, u kom trenutku šta implementira moguć izvor novih problema.
Osim pitanja izbora na severu Kosova, Milenković smatra da je ZSO i dalje ključni problem, to jest kada se i kako formira ova Zajednica:
“Vučić insistira da to bude pre samog, ako ne potpisivanja barem implementacije ovog sporazuma. Kurti insistira da to bude posle, a mislim da međunarodna zajednica ima negde nešto između, neki plan. Tako da svako ima neki svoj pogled na to, ali je tu. I mislim da bez toga neće biti plana. Ja mislim da Kurti nije u poziciji da izbegne više to, nego da je pitanje kada će ZSO da se implementira”.
Po mišljenju Milenkovića evropski dogovor je manje od eksplicitnog priznanja Kosova od strane Beograda, ali kako kaže, nije ni daleko od toga s obzirom da se u evropskom predlogu sporazuma pominje priznanje simbola, dokumenata, poštovanje teritorijalnog integriteta, ali i to što se pozivaju na UN povelje koje regulišu odnos između država:
“Srbija je dobila i prihvatila ponudu Zapada koja je više od prihvatanja Republike Kosovo, a manje od priznanja Republike Kosovo. To je donekle promenjena paradigma – ako se sećate Srbija je počela celu ovu priču sa politikom pre proglašenja nezavisnosti koja se zvala `više od autonomije, manje od nezavisnosti`. Ono što je ona tražila i što je bilo odbijeno u to vreme, a sada je došlo do te pozicije da Zapad suštinski njima nudi nešto što je naravno drugačije, ali aksplicitno priznanje je skinuto sa stola po mom mišljenju barem za srednji rok”.
Pred Vučićem je, smatraju sagovornici Glasa Amerike dosta težak zadatak da srpskoj javnosti objasni u kom smeru idu pregovori i šta je to što se od njega očekuje da prihvati.
Florijan Biber smatra da će predsednik Srbije iskoristiti sporazum sa Kosovom da bi dobio zapadnu podršku, kojoj, kako kaže prodaje priču da je on jedini koji može da obezbedi prihvatanje evropskog plana:
“Koja opozicija u Srbiji je u stanju da smeta Vučiću u ovom trenutku? On je gajio nacionalističku opoziciju jer onda može da tvrdi da je on umerena snaga u Srbiji i da ima ogroman pritisak sa ekstremne desnice, što je laž. Jer ekstremna desnica je slaba ako gledate izborne rezultate, ali dobija veliku podršku u režimskim medijima, ne u nezavisnim. U tom smislu, ako su jači, to je onda rezultat njegove uređivačke politike prema tim grupacijama”.
Dušan Milenković ocenjuje da je Aleksandar Vučić već donekle pripremio teren u Srbiji za ovaj sporazum, ali ocenjuje da će svakako pretrpeti političku štetu nakon potpisivanja sporazuma.
Iz tog ugla ni odnosi sa Rusijom ne mogu pomoći srpskom predsedniku jer je po njegovom mišljenju Moskva odavno ispala iz igre u ovoj srpsko-kosovskoj priči:
“Ja razumem da postoji strah na Zapadu i da je jedna od glavnih motivacija zašto oni hoće da reše ovo što pre strah od tog ruskog uticaja, ali ja mislim da ruski uticaj zaista dosta rapidno opada od početka rata. Prvo oni su dosta daleko sada, fizički daleko, ne mogu da dođu kod nas i da hoće. Drugo, oni više ne učestvuju u većini tih foruma, osim UN, u kojima bi Srbija trebalo da traži nekog partnera, zaštitu ili šta god – mislim da u tom smislu Rusija više nije koristan saveznik u tom smislu. Tako da ja razumem da je to jedna od motivacija Zapada zašto ovo rade, ali sam ovaj sporazum neće mnogo promeniti uticaj”.
