Sem obostranih ocena da su razgovori bili dugi i teški, za sada javnost u Srbiji ne zna u kom pravcu ide dijalog Beograda i Prištine i hoće li dve strane uspeti uz posredovanje EU i SAD da postignu kompromis oko tablica i ličnih dokumenata.
Kako ocenjuje Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) odavno nije bilo ovoliko diplomatskih aktivnosti kao u poslednjih mesec dana, što po njegovom mišljenju dovoljno o tome da je situacija, pre svega na severu Kosova, takva da može doći do eskalacije nasilja:
“Sa druge strane vidimo donekle i posvećenost i jedne i druge strane, a naravno i gospodina Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara da pokušaju da iznađu neko rešenje, što nije jednostavno. Razlike su velike, nije jednostavno naći kompromis u ovako kratkom vremenskom roku. Ali svakako trud postoji, svakako zalaganje postoji i toga smo svedoci svih ovih dana”.
U razgovoru za Glas Amerike, Mijačić ističe da postoje dva nivoa na kojima se aktivnosti odvijaju, a prvi je svakako krizni menadžment, to jest rešavanje trenutne situacije na severu Kosova vezane za tablice i ulazno-izlazne dokumente.
Drugi nivo je pokušaj da se nađe dugoročno rešenje i razmišljanje o tome kako rešiti pitanja zaštite kolektivnih prava srpskog stanovništva na severu Kosova:
“I to je negde jedna nit koja provejava kroz cele ove pregovore kao neophodnost. To smo videli od ambasadora Hila, danas smo videli i od Eskobara – na način da postojeća rešenja koja su stvorena u okviru rešenja plana Martija Ahtisarija za zaštitu srpskog stanovništva zaista ne funkcionišu na terenu i sad je pitanje da li kroz Zajednicu srpskih opština može da se iznađe rešenje da srpski narod na Kosovu uživa u kolektivnim pravima ili će se stvari i dalje rešavati na barikadama, kroz sukobe, razno-razne tenzije, što nikome ne ide u prilog”, kaže Mijačić i dodaje da u Evropi postoje mnogi uspešni primeri kombinacije teritorijalne i neteritorijalne autonomije, poput rešenja u Belgiji, Švedskoj ili na severu Italije.
Govoreći o aktuelnom problemu registarkih tablica i ličnih dokumenata, Mijačić ističe da je to pitanje podignuto na viši nivo kako bi se skrenula pažnja pre svega na pitanje Zajednice srpskih opština:
“Pitanje tablica i ulazno-izlaznih dokumenata je identitetsko pitanje i svakako ono je samo po sebi osetljivo, ali nije bilo toliko hitno rešavati ga u ovom trentuku, kao što se u Srbiji smatra da je hitno rešavati pitanje ZSO. Negde su se podigle strasti na način da je skoro izvesno da može doći do nekog konflikta ukoliko se ne postigne kompromisno rešenje. I otuda negde je jedno pitanje protivteža drugom, ili će se rešavati jedno i drugo u paketu, što je najverovatniji mogući scenario”.
Sagovornik Glasa Amerike smatra da nije u pitanju samo kompromis, već želja da se stvari rešavaju na miran način i da se postigne trajni mir na Kosovu i pre svega na severu Kosova:
“Ukoliko nemamo mir onda imamo jednu situaciju koja nikome ne ide u prilog, a ako nemamo kompromis nemamo ni mir. Tako da negde mislim da cela ta priča vezan za kompromis je možda malo okrenuta naopačke – mi ne shvatamo da je kompromis ulaznica za mir, a ne ulaznica za neki avanturizam. I ja ne mislim da je stvar kompromisa – mi ćemo vama dati nešto, a vi ćete nama dati nešto drugo. Stvar komprimisa jeste zajednička težnja da se postignu rešenja kroz mirne pregovore, kroz dogovor, kroz jednu viziju za zajedničku budućnost, a ne kroz konflikte, barikade, napuštanje institucija itd”.
