Srpska zajednica na Kosovu je nezadovoljna svojim životom, svojim položajem u društvu, nezadovoljna je pregovorima, političarima, strankama i institucijama, i kako pokazuje najnovije istraživanje NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice - polovina njih u narednih pet godina ne vidi više sebe na Kosovu.
Takođe, 55 odsto ispitanika iz redova srpske zajednice smatra da će im se život pogoršati – zaključak je danas predstavljenog istraživanja koje je sprovedeno tokom leta i u kome je učestvovalo 540 ispitanika severno i južno od Ibra.
“Što postavlja jedno pitanje - kakav je odgovor nosioca javnih funkcija, odgovor institucija na jedan ovakav izveštaj. Odgovor onih koji su odgovorni na sva ova pitanja prosto nedostaje. Nedostaje i sa strane političara iz srpske zajednice, političara iz Vlade Kosova, ali svakako i od strane međunarodne zajednice”, rekao na predstavljanju izveštaja Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i ocenio da je posebno zabrinjavajuće to što mladi imaju najtvrđe stavove u odnosu a druge populacione grupe i što većina njih ne vidi svoju budućnost na Kosovu.
Istraživanje Aktiva pokazuje da srpska zajednica osim ostanka Kosova u ustavno-pravnom sistemu Srbije ne podržava praktično ni jedno drugo rešenje - njih 47,8 odsto to kaže, a za 25,9 odsto rešenje je zadržavanje postojećeg stanja, odnosno status quo. Priznanje Kosova od strane Beograda podržava svega 1,3 odsto Srba, za razmenu teritorija je 4,6 odsto, a čak i ideja ZSO ima relativno malu podršku 20,4 odsto ispitanika:
“To nam daje jednu izuzetno kompleksnu situaciju da bilo kakav sporazum, da rešenja koja će se postići između Beograda i Prištine kad-tad, ona u jednom trenutku moraju da se postignu – biće jako teško prihvatljiva od strane srpske zajednice. A gledajući migracione tokove i migracije, negde odgovor na takva rešenja može se jasno zaključiti: da će odgovor biti pre odlazak sa Kosova nego što će biti integracija u kosovske institucije”, rekao je Mijačić.
Istraživanje Aktiva pokazuje i da danas 92 odsto Srba sa Kosova ima neki lični dokument koji su izdale kosovske institucije, dok je 2017. godine svega 59% pripadnika srpske zajednice imalo neki kosovski dokument.
Na pitanje o tome kako su zadovoljni učinkom raznih institucija, najveću ocenu Srba sa Kosova dobila je Vlada u Beogradu – 3,07. Slede Kancelarija za Kosovo i Metohiju sa prosečnom ocenom 2,74 i privremeni organi lokalne samouprave sa ocenom 2,55. Najmanje je poverenje u kosovske institucije, mada ni srpski poslanici u kosovskoj skupštini i srpski ministri u vladi Kosova nisu dobili previsoke ocene – 2,14 i 2,08.
Po mišljenju docenta sa FPN Stefana Surlića to govori da je reč o tihoj, a ne suštinskoj integraciji, što je po njegovom mišljenju pokazao i nedavni izlazak srpskih predstavnika iz kosovskih institucija:
“Ovaj brzi izlazak i jedna pozitivna emocija prilikom izlaska iz institucija nakon poslednjih događaja govori da mi nemamo suštinsku integraciju. I naravno, u korelaciji - moramo pratiti to koje institucije u njihovim očima imaju najveće poverenje. To su institucije Beograda. Znači Vlada Srbije i Kancelarija za KiM. Ako oni ulivaju najveće poverenje uprkos celom ovom integrativnom procesu onda je jasno da suštinska integracija se nikada nije ni desila”, rekao je Surlić.
Po mišljenju kosovskih Srba Rusija je ključni međunarodni faktor u odbrani njihovih interesa – to smatra čak 64,3 odsto ispitanika, a na drugom mestu je Kina sa 13 odsto glasova. Slede EU sa 9,8 odsto i SAD sa 1,7 odsto glasova ispitanika, dok 11,3 odsto pripadnika srpske zajednice misli da niko na međunarodnoj sceni ne brani njihove interese.
Kako istakao Stefan Surlić ključan je stav pet država članica EU, od kojih su četiri i članice NATO, koje ne priznaju kosovosku nezavisnost – jako je loše da se njihova važnost u ovom trenutku uopšte ne prepoznaje.
Na pitanje zbog čega su eksponenti politike Beograda, pre svega Srpska lista i njihovi poslanici u kosovskom parlementu i ministri u kosovskoj vladi dobili daleko lošije ocene od samih srpskih institucija, Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv smatra da deo odgovora treba tražiti i u samom izbornom sistemu na Kosovu.
Iako su većinski glasali za predstavnike Srpske liste, po njegovom mišljenju Srbi i sa juga, i sa severa Kosova nisu zadovoljni temama koje njihovi predstavnici pokreću kroz kosovske institucije, kao ni njihovim delovanjem unutar tih institucija u smislu prezentovanja problema sa kojima Srbi na Kosovu žive.
“Građani upravo zbog tog nečinjenja, ili rekao bih više pasivnog delovanja političkih predstavnika u institucijama masovno odlaze. Ne odlaze samo zbog toga – odlaze zbog loših uslova života, zbog toga što su možda neke teme koje su trebalo da budu kandidovane nisu kandidovane u institucijama i tamo gde im je bilo mesto. Iz tog razloga imate stavove koji su pretočeni u ovaj izveštaj koji oslikavaju pravu realnost, a ne onu koja je data na izborima”, kaže Milićević.
Konačno, istraživanje je pokazalo da danas polovina kosovskih Srba često odlazi u sredine sa većinskim albanskim stanovništvom, u odnosu na 36 odsto pre tri godine. Kontakte sa Albancima 52 odsto ocenjuje kao neutralne, a više od petine kao pozitivne – ističe se u istraživanju Aktiva.
