Nakon svega što se poslednjih dana događalo na relaciji Beograd-Priština, naročito posle hapšenja i privođenja trojice pripadnika kosovske policije od strane srpske policije, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na, kako je naznačeno, krizni sastanak u Brisel iduće nedelje.
"Znate da se dogodio incident hapšenja trojice kosovskih policajaca. Pokušavamo da utvrdimo šta se desilo i u tesnom smo kontaktu sa komandom Kfora i obe strane, kako bismo utvrdili šta je vodilo ka hapšenju", rekao je Borelj.
Za sada iz Beograda odgovor ne stiže, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti poručio da još nije odlučio hoće li ići u Brisel na hitan sastanak sa evropskim zvaničnicima i srpskim predsednikom.
Na pitanje hoće li doći do tog sastanka u Briselu, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da ipak ne sme da se usudi da prognozira hoće li se Vučić i Kurti odazvati pozivu Borelja.
Po njegovom mišljenju, sve zavisi od pritiska koji će biti izvršen da se taj sastanak ipak održi i kako kaže – sklon je da poveruje da će Zapad pritisnuti Kurtija na način koji bi doveo do toga da ipak popusti u određenoj meri.
Subotić podseća da je Kurti svojevremeno bio i protiv ukidanja restriktivnih mera u trgovini sa Srbijom, da je bio protiv bilo kakvog usaglašavanja oko Ohridskog sporazuma, ali da je na kraju ipak popustio pred zahtevima EU i Amerike:
“Mislim da je Kosovo u tom pogledu nedovoljno snažno i zavisi u toj meri od inostrane podrške da Kurti ne može na dugoročnom planu da dozvoli sebi da izgubi njihovu podršku. I mislim da i Rama igra u tom pogledu konstruktivnu ulogu, da pokaže da je zapravo razgovor sa međunarodnom zajednicom jedini iskorak. Dakle, ako gledamo sa racionalnog stanovišta – da, možemo očekivati da se obe strane vrate za sto”, kaže Subotić u razgovoru za Glas Amerike i dodaje da sve ipak treba uzeti sa rezervom s obzirom na to da je politika proizvod i iracionalnih okolnosti.
Kako još kaže dva su osnovna cilja Brisela – prvi je da se situacija na severu Kosova što hitnije stabilizuje i deeskalira, dok je drugi cilj da se vrati legitimitet započetom dijalogu. Na taj način, kaže Subotić, i dalje mogu sebe da predstavljaju kao igrača koji je sposoban da upravlja geopolitičkom situacijom:
“Rešavanjem ovog pitanja mogu veću snagu i vreme da posvete pitanju Ukrajine. Međutim, ako pokažu da, geopolitički gledano, ovako minorno pitanje ne mogu da reše, kako mogu onda tek da reše neka ozbiljnija pitanja poput Ukrajine. Tako da postoji višestruki značaj Boreljovog zahteva da se i Beograd i Prištine vrate za pregovarački sto i da se opet sretnu u Briselu”.
Istovremeno, Subotić ukazuje na to da Kurti i dalje ima najveći podršku građana Kosova i da sve ono što deluje konfuzno i zbunjujuće, čak i kontraproduktivno, za sada ne nailazi na snažnije suprotstavljanje na Kosovu:
“Videli smo opoziciju, na primer bivšeg premijera Ramuša Haradinaja koji ga čak optužuje da radi sa Srbijom jer šteti međunarodnom imidžu Kosova. U tom pogledu vidimo da opozicija pokušava da napravi određeni jaz u odnosu na Kurtija, ali opet to se pokazalo neuspešnom strategijom imajući u vidu da je ipak Kurti taj koji je uspeo da privoli građane Kosova i da ih ubedi da je ovo jedan jedini ispravan način da se rešavaju neke stvari”, kaže Subotić i naglašava da je za sada dobro to što su Amerika, Albanija i EU preduzele mere i što ukazuju da se neće tolerisati dalja eskalacija situacije.
