Iako javnost u Srbiji nije u potpunosti upoznata ni sa francusko-nemačkim planom, ni sa dešavanjima na Kosovu, jasno je svima - prema rečima Dragiše Mijačića, direktora InTER-a - da je za mir na Kosovu potreban dogovor Vučić - Kurti, a kako on smatra, evropski plan koji je na stolu - daje te elemente.
Na tribini o nemačko-francuskom predlogu sporazuma, održanoj u četvrtak u Beogradu, Mijačić je istakao da je taj sporazum poslednja bitka za kosovske Srbe i kako je dodao - “ako ne rešimo kroz ovaj naredni sporazum zaštitu kolektivnih prava kosovskih Srba, to nećemo moći uraditi ni u jednom sledećem sporazumu”.
“Čemu služi ovaj sporazum? On je i najavljen kao međusporazum, ne kao konačni sporazum koji će rešiti odnose između Beograda i Prištine, već kao neki međukorak, a dok će se konačni sporazum o normalizaciji verovatno formalizovati kroz ulazak Srbije u EU, kada će biti zahtevano i zvanično priznanje Kosova od strane Srbije. Što to nije predviđeno ovim sporazumom. Međutim, posle ovog sporazuma ostaće samo tačka da Srbija prizna Kosovo”.
Uz ocenu da je potrebno izgraditi mehanizme za očuvanje mira i stabilnosti u eri Aljbina Kurtija, Mijačić je izneo i nekoliko važnih elemenata iz samog ponuđenog plana – od nalaženja rešenja koja garantuje bezbednost i prosperitet Srba na Kosovu i jačanja poverenje između Albanaca i Srba na ovim prostorima, do privredne saradnje i ekonomske perspektive kako Srbije, tako i Kosova.
“Ovaj sporazum takođe ima za cilj da izvuče Srbiju iz klijentelističkog odnosa sa Rusijom, pre svega u vezi sa davanjem garancije za veto u Generalnoj skupštini UN”, izjavio je Mijačić i ocenio da ponuđeni nacrt sporazuma može da stvori elemente da makar još tri zemlje EU koje to nisu još učinile – Slovačka, Grčka i Rumunija - sada priznaju nezavisnost Kosova.
Sa ovim stavom nije se složio Igor Novaković iz Isac fonda, koji smatra je teško pretpostaviti da će tri zemlje EU promeniti stav o nezavisnosti Kosova i da se može govoriti eventualno o jednoj zemlji koja će to uraditi.
Kako smatra Novaković ponuđeni sporazum nije garancija da će se sva sporna pitanja razrešiti, već da on nudi prinipe za dalje pregovore:
“Osnovni cilje ovog sporazuma je da na neki način deeskalira situaciju između Beograda i Prištine u momentu kada imamo rat u Ukrajini. I to je njegova osnovna svrha, jer ostavljanje bilo kojih mekih trbuha na Balkanu i u tkivu Evrope može dovesti i do prelivanja konflikta ovamo. Teoretski, bez obzira što imamo NATO snage na terenu, na Kosovu i u Bosni, svakako su moguće određene vrste nestabilnosti i mislim da je to glavni cilj sporazuma”.
Kako je još rekao Novaković ovaj sporazum i ne pominje Zajednicu srpskih opština (ZSO), već se čini da je sada odvojeno pitanje formiranja ZSO od nastavka dijaloga i to je, prema njegovom mišljenju ”onaj najgori kamen koji je Srbija morala da proguta”.
Novaković smatra da do ovog sporazuma neće ni doći, između ostalog, jer političke elite u Prištini žele da se Srbija obaveže da će priznati Kosovo. Takođe, ZSO ostaje veliko pitanje:
“Mi oko toga možemo da imamo veoma ozbiljnu političku krizu na Kosovu zato što Aljbin Kurti i njegova politička elita nisu spremni to da prihvate. Imali smo čitav niz izjava koje su date u drugoj polovini prošle godine koje bukvalno zatvaraju vrata, kako je sam to Kurti rekao, formiranju bilo koje zajednice koja je formirana na etničkom osnovu”.
Kako je ocenio Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE ponuđeni sporazum je pre svega politički i sada treba očekivati neku vrstu političkih pritisaka:
“Nemamo više nikakvu šargarepu koja se nudi pre svega Srbiji i da je došlo vreme za štangle ili štapove. To mislim zbog toga što smo svedoci jednog narativa da kada govorimo o svemu onome što Srbija može očekivati u daljem procesu pregovora i dijaloga, pa i usvajanja ovog osnovnog sporazuma više se ne nudi ništa dodatno, sada se samo govori o onome što može biti oduzeto”.
Prema njegovom mišljenju, ovaj sporazum ne garantuje ništa s obzirom da u ovom trenutku nije pravno obavezujući i da se koliko sutra stvari mogu vratiti na status kvo i na novo zaoštravanje odnosa.
Govoreći u kontekstu pritisaka na Srbiju, ovo što se događa nosi i potpunu deligitimizaciju i relativizaciju procesa pristupanja EU, jer je sada i sam proces evropskih integracija postao jedan od alata koji se koristi da bi se rešila neka sporna pitanja.
“Dakle, ako ste dobri i poslušni možete da idete dalje u procesu EU, ako ne valjate, možete da budete savršena demokratija, ali ako ste u ovom političkom trenutku nepodobni mi nećemo razmatrati dalji razvoj procesa evropskih integracija”, ocenio je Vladisavljev i dodao da to u mnogome ukaljava i sam proces, u mnogome ukaljava ugled EU, pa i njen legitimitet.
“Ako uzmemo u obzir ono što su realne činjenice – bilo kakvo potencijalno povlačenje investicija, pristupnih fondova ili eventualno ukidanje bezviznog režima bi ostavilo velike posledice za Srbiju i pitanje je koliko bi Srbija dugoročno mogla da istraje u jednom takvim kontekstu, uzevši u obzir i obim trgovine sa EU, nivo investicija, koji ima i neku alternativu sa Istoka”, rekao je Vladisavljev, dok je novinarka N1 sa Kosova Sanja Sovrlić rekla da do potpisivanja konačnog sporazuma između Srbije i Kosova treba da se reši još mnogo otvorenih pitanja.
“A ti koraci nisu jednostavni, posebno ako uzmemo u obzir, ako govorimo o tom eventualnom povratku u kosovske institucije – to i te kako može biti proces koji može da traje. Recimo kosovska policija je raspisala konkurs, a zakazani su izbori za april. Dakle, neki procesi se u Prištini dešavaju uz takoreći izgnorisanje onoga što je trenutna situacija na severu Kosova”.
Kako smatra Sovrlić, ključni korak sada je formiranje ZSO i SAD je preuzela tu obavezu na sebe da kroz debatu koja će se voditi na Kosovu ukloni veliki strah koji u albanskoj javnosti postoji prema ZSO.
“Lično ne misli da bi bilo dobro da Srbija prihvati i obaveže se na taj sporazum pre ispunjavanja prethodnih koraka. Između ostalog jedan od važnih jeste ono što se odnosi na bezbednosnu situaciju i prisustvo KBS na severu Kosova”, rekla je Sovrlić i dodala da ako pitate Srbe na Kosovu šta je za njih rešenje svi će reći da oni žele Srbiju na Kosovu.
Kako je objasnila, interesi Srba sa Kosova, interesi Albanaca sa Kosova i interesi ljudi u Srbiji su potpuno različite kategorije, a prema njenom mišljenju Srbi sa Kosova će biti najveći gubitnici ovog procesa.
“I zato je potrebno da se iz tog minimuma izvuče maksimum za kosovske Srbe, da se pokuša da se zadrže da ti ljudi tu ostanu da žive, da imaju održiv opstanak, da ne budu socijalna kategorija”, rekla je Sovrlić i dodala da je sada potrebno da se i u Srbiji povede rasprava na nivou argumenata o tome šta se događa na Kosovu.
