Napadi vlasti i njima bliskih medija na slobodne i nezavisne medije traju već dugi niz godina i tu se ništa ne menja, osim što se fokus tih napada sada prebacuje na pokušaje finansijskog iznurivanja i uništavanja nepodobnih medija, rečeno je na "Debati o pritiscima na medije" koje su u Nišu, u okviru festivala Nišvil i serije tribina "Mediji odgovorni građanima" organizovale Južne vesti, Siti smart klub i Medija i reform centar Niš.
U prvih šest meseci 2021. godine, zabelen je 18 verbalnih pretnji upućenih novinarima, dva fizička napada na novinare, dok je 49 puta zabeželen neki vid pritiska, citirala je u uvodu tribine podatke Nezavisnog udruženja novinra Srbije moderatorka Tamara Milojević.
Jelena Radivojević iz istraživačkog portala KRIK, podsetila je da je ta redakcija ponovo na udaru vlasti i njoj bliskih medija nakon pisanja o osumnjičenom kriminalcu Veljku Belivuku.
"Najproblematičnije je što se navikavamo na sve te stvari. Navikavamo se da nema rekcija institucija, da smo od 'stranih plaćenika' do 'članova neke kriminalne grupe' stavljeni u neki stalni mafijaški rat koji se dešava. Nekako smo to brže pregurali sa svim tim iskustvom, to je nešto sa čim radimo svaki dan i sa čim se suočavamo", rekla e ona i dodala da je najproblematičnije to što se te optužbe prelivaju na privatan život:
"Jednu koleginicu je zvala baba, drugu mama da pitaju da li smo stvarno povezani (sa organizovanim kriminalom)", rekla je Radivojević zaključivši da to sve nije slučajno i da oni koji napade osmišljavaju znaju da to sve utiče i na "naše privatne živote".
Igor Božić, urednik N1 televizije, rekao je da se menja i način napada na tu kuću, ali i da se vrsta pritisaka širi. "Prvo je to išlo kroz tabloide, onda su se uključili državni funkcioneri, sam predsednik, pa svi ostali - poslanici... To je lavina napada sa svih strana", rekao je Božić i zaključio da statisika s početka tribine vara, pošto ta kuća trpi naprade i pretnje na dnevnom nivou.
"Advokati mi kažu da kada neko kaže 'treba vas spaliti', to nije pretnja jer je to njegovo mišljenje, a 'ja bih vas spalio' bi bila pretnja. Oni su pronašli model koji koriste da konstantno šire uznemirujuće poruke, a kad neko u redakciji to pročita ne može da zna da li je taj neko instuiran ili će stvarno to da uradi", rekao je Božić i naveo da i za poruku "mi ćemo vas samleti u mleveno meso" advokati nisu mogli da garantuju kakav će biti odgovor suda.
Dodao je i da je jedna novinaka sa N1 dala otkaz jer nije mogla da izdrži tu vrstu pritiska, jer kod kuće ima malo dete. "Retki su ljudi koji nisu oguglali na to, a to možda i nije dobro", zaključio je Božić.
Naveo je i primer svog kolege iz Niša za koga se, kako je rekao, dve godine čeka odgovor na pitanje ko ga je izgurao kolima sa strmog dela puta. "To pokazuje odnos države - ako njima nisi drag i ne radiš sa vlastima, onda si odmah laka meta".
Slobodan Georgijev, urednik Njuzmaks Adrije, rekao je da pritisci nisu ništa novo, pogotovo na lokalu. "Mislim da je ova vlast izašla iz perioda kada je mislila da će neki mediji da odustanu, jer su pravili kampanje kroz tabloide i sl. Kad su videli da se ne odustaje, sad je igra malo prepredanija - sad se ide na to da se ti mediji unište finansijski", rekao je Georgijev.
Podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno tražio od donatora da ne finansiraju te medije, kad "od tih para možete da napravite neki mostić u selu i slično", dok se sa druge strane pribegava čestim tužbama i milionskim odštetnim zahtevima. Ocenio je da je neophodno da slobodni mediji, sa svoje strane, o pritiscima kojima su izloženi obaveštavaju "strani faktor", jer "oni (u vlasti) samo od toga zaziru" i "kada neki ministar dođe sa strane i kaže da pritisci treba da prestanu, ovi se rasplaču".
Gordana Bjeletić, urednica Južnih vesti, rekla je da "realna situacija jeste takva da smo mi ugroženi" i da se "stalno pronalaze novi načini za pritiske", ali da je druga stvar to što "naš subjektivni osećaj nije takav", pošto novinari često na ulici i u svom okruženju nailaze na podršku građana.
Rekla je da žestina napada zavisi direktno od kvaliteta rada samog medija koji se napada: "Što je bolji novinarski tekst, što smo uporniji, što su to priče koje više razotkrivaju, što su to priče više u ineresu građana a manje protiv onih koi rade i protiv zakona, i protiv zdravog razuma, tako onda kreću i problemi".
Igor Božić kaže da su napadi na njih "besmisleni" i da je politika te kuće da ih otvoreno emituje, bez komentara, jer "naša publika razume". Međutim, publika onih kablovskih operatera koji ne emituju N1, "ona je potpuno isključena. Ona zna da smo mi neko zlo koje tu postoji i koje je apsolutno zlo za ovu vlast, i za državu".
Zapitao je kako je nestalo interesovanje za javni interes i naglasio da vlast nije država, već da je tu da radi u funkciji građana. "Oni rade samo u svoju korist, a svi kojih ih kritikuju su državni neprijatelji. Javno mnjenje je sve to počelo da shvata poptuno pervetirano", kazao je Božić i ocenio da je javnost pre 20 godina potpuno drugačije shvatala ulogu novinara i da su oni zaista donosili demokratiju.
"Sada se sve vraća unazad, iako se ta stranka zove Napredna stranka, mi nazadujemo u svakom delu javne sfere", zaključio je Božić.
Slobodan Georgijev ocenio je da model ponašanja takav da napadi stanu kada se vidi da je priča velika, odnosno da objavljene priče čita veliki broj ljudi. On smatra da deo odgovornosti leži i na slobodnim medijima i da se nije dovoljno uradilo da bi se proširila njihova publika, odnosno da se dođe do ljudi i objasni zašto su važne priče o kojima govore ti mediji.
Gordana Bjeletić kaže da su novinari na lokalu izloženiji u svakom smislu, ali da su otporniji na pokušaje vlasti da diskredituju redakcije i novinare, jer ljudi na lolaku poznaju novinare koji tu rade. "Oni znaju kako mi živimo. Kad ste novinar na lokalu, vi ste novinar 24 časa dnevno", kazala je ona.
