Koja je razlika između dezinformacija i lažnih informacija, da li su novinari sveznalice ili neznalice, šta čini (ili bi treblao da čini) razliku između medija i društvenih mreža i koliko je važna odgovornost za javnu reč i novinara, i svih onih koji se u javnosti oglašavaju, teme su na koje su odgovarali učesnici onlajn tribine "Infodemija u pandemiji - kako se nositi sa njom" EU info centra u Beogradu.
Svetska zdravstvena organizacija neposredno posle proglašavanja pandemije proglasila je i infodemiju, poplavu neproverenih vesti koje po svojim posledicama mogu biti jednake po štetnosti, ponajpre u vezi sa vakcinama. Mediji se prvi prozivaju kao krivci za netačne informacije, ali se od njih očekuje i da budu rešenja za te probleme, rekao je u uvodu tribine njen moderator, novinar, radijski voditelj i psiholog Dragan Ilić.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, rekao da su mediji bili zatečeni pandemijom, kao što su bile i sve druge službe.
Međutim, mediji moraju o tome da govore i kad nemaju informacije - tu su dezinformacije.
"To vam je kao i u politici. Kad nemate 'pejper', imate 'non-pejper'", kaže Veljanovski ocenjujući da često mnogi imaju želju da stupe u javnost pa makar bilo čim, očekujući da će neko makar da se nasmeje, nemajući u vidu da će neko to prihvatiti kao istinu i početi da se ravna prema tome.
Podsetio je na termin francuskog sociologa i filozofa Žana Bodijara, "Informativna mećava", što je situacja u kojoj postoji previše informacija, previše medija, previše događaja, pojava i fenomena, a što "samo po sebi stvara tu infodemiju".
"A osnovni problem je jesu li su građani dovoljno obrazovani da mogu da prave selekciju informacija", kaže Veljanovski i ocenjuje da su "novi mediji", odnosno društvene mreže, neuhvatljivi regulatorno, pravno i sa stanovišta proverljivosti informacija.
Luca Ester Kadar, koja se u EU bavi odnosima sa javnošću, rekla je da se u situaciji u kojoj svako može da postavi gotovo šta želi na društvene mreže, institucije EU bave privlačenjem pažnje na kritičko mišljenje. Situacije u kojima postoje strah i panika, pogodne su za lasiranje bilo kakvih priča, pa i teorija zavere, ocenila je ona.
"Iz pespektive EU, za nas najveći problem je što postoji puno nedostatak u komunikaciji između realnosti i percepcije", rekla je Kadar.
Ona je podsetila da je za vakcine izdvojeno tri milijarde evra u EU, ali priznala i da je u EU bilo dosta problema u vezi sa nabavkom i distribucijom vakcina. To je pogodan teren za lansiranje dezinformacija.
"Mi proveravamo narative i dezinformacije i vidimo da tu postoji dosta manipulativnih dezinformacija i kada ih neko izbaci, možete da vidite da se to nađe svuda", rekla je ona i posebno skrenula pažnju na ulogu Kine i Rusije u širenju dezinformacija o Kovidu 19 i vakcinama.
"Nakon 'diplomatije sa maskama' sada dolazi 'diplomatija sa vakcinama' i mi pratimo sve te trendove i izveštavamo o tome. Ne suprotstavljamo se svim tim stvarima, ali obraćamo pažnju na to. Bitno je govoriti o kritičom mišljenju i gledati gde su tu činjenice, koji su izvori svega toga", rekla je Luca Ester Kadar.
Doktor medicine Stefan Mandić-Rajčević, podsetio je na razliku između dezinformacije i "misinformacije" ("pogrešna informacija" od engleskog missinformation - termina za koji se, i prema Mandić-Rajčeviću, tek traži adekavatn prevod, prim. nov): Kada se kaže dezinformacia, obično se misli na namerno širenje lažne informacije sa željom da neko donese neku pogrešnu odluku, objasnio je Mandić-Rajčević navodeći primer vakcinacije.
Širenje "misinformacija", pak, obično nema za cilj da se nekome naškodi, nego je to prosto prenošenje onoga što su ljudi dobili, uz nameru da se onima koji će dalje pročitati tu vest učini usluga.
"One najbolje cvetaju u vakuumu. Ako nemate kvalitetne zdravstvene informacije koje dolaze iz pouzdanih izvora, to je trenutak kada je najlakše da bilo ko napiše određenu poruku, post na Fejsbuku ili da novinar prosto preuzme nepozudanu informaciju jer u tom trenutku nema ništa pouzdanije na raspolaganju", kaže Mandić-Rajčević.
"Ja ne bih toliko krivio novinare. Naše iskustvo je da ne postoji tu baš neka zla namera, već da novinari treba da budu parnteri u prenoišenju informacija na osnovu kojih ljudi treba da donesu kvalitetnu zdravstvenu odluku".
"Mislim da je ova infodemija pokazala koliko smo mi ustvari ranjivi", kazao je on naglasivši da je zadatak podučiti ljude kako da prepoznaju da nešto ne dolazi iz pouzdanog izvora, da nema za cilj da nekome pomogne i da nije pametno postupiti u skladu sa tim šta poručuje ta informacija.
Neznalice i(li) sveznalice
Odgovarajući pitaje da li su novinari dovoljno stručni da prepoznaju istinitu informaciju, Rade Veljanovski je podsetio da se za novinare obično govori i da su "univerzalne sveznalice" i "univerzalne neznalice".
Ocenio je da novinari jesu osposobljeni da prenesu pravu informaciju, ali da to ne znači da znaju i šta je korona, i šta je virus, i šta je vakcina, i kako šta deluje:
"Novinari nekad moraju da tumaraju po mraku i naravno nije dobro dok iz tog mraka ne izađu i dok im se ne rasvetli - prvo njima - pa da prave informacije za druge. I to je institut koji se sadrži i u medijskim zakonima, i u kodeksima: Novinar mora sa dužnom pažnjom da proizvodi informaciju. On mora da razmišlja o tome kakvu će posledicu ta informacija da proizvede".
Podsetio je na definiciju da je u vremenu postojanja društvenih mreža, koje su slične medijima, osnova za određivanje da li je nešto medij ili ne - uređivačka odgovornost.
"Medij se definiše preko pojma uređivačke odgovornosti. Često ono što se plasira preko društvenih mreža nema tu vrstu odgovornosti", rekao je on.
Tokom pandemije, međutim, i od stručnjaka su stizale kontradiktorne informacije, što je situacija u kojoj ni novinar, ni njegova publika, ne zna šta da misli.
Pozvao je, zato, da svako ima na umu šta informacija koju deli može da proizvede i da "ne čini drugome ono što ne želi da neko njemu učini".
