Nezavisno udruženje novinara Srbije ocenilo je danas da kritika premijera Srbije Aleksandra Vučića upućena nedeljniku Vreme predstavlja pritisak na slobodu medija. Stvar se događa samo dva dana posle stupanja na snagu seta medijskih zakona.
Nakon mnogo kašnjenja i odugovlačenja – Srbija je pre dva dana dobila novi novi set medijskih zakona, i među njima svakako najvažniji Zakon o javnom informisanju. Ako je medijska strategija doneta 2011. godine, kao jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata, moglo bi se reći da je ovaj set medijskih zakona jedan od važnijih uslova Brisela za dalji napredak ka članstvu u Uniji.
U oba slučaja – i 2011. i sada - vlasnik Foneta Zoran Sekulić je u ime profesionalnih udruženja bio na licu mesta - u radnim grupama koje su pripremale važna medijska dokumenta. Prethodni Zakon o javnom informisanju nije prošao test ni kod Ustavnog suda, a još manje kod samih novinara, a novi zakon će, po mišljenju sagovornika Glasa Amerike makar stvoriti bolje uslove za rad medija. Uz kopernikanski obrt koji je doneo, dodaje Sekulić:
"Ovaj zakon prvi put, možda i za 50 godina, predviđa nešto što je do juče bilo nezamislivo, a to je da se država povuče iz vlasništva u medijima. Mi pričamo o situaciji u kojoj je država u Srbiji u potpunom ili delimičnom vlasništvu 81 medija, koje godišnje subvencioniše u iznosu od 25 miliona evra."
Posle više od 20 godina na tržištu sa Agencijom Fonet, Sekulić najbolje zna koliko je teško opstati u uslovima nelojalne konkurencije koja vlada na srpskoj medijskoj sceni:
"Mislim da će najveća promena nastupiti i pravi efekti se pokazati za godinu dana, kada bi trebalo da bude završen proces privatizacije državnih medija, i kada bi trebalo da se pređe na takozvano projektno finansiranje. Jer je stav da država ne treba da finansira ničije plate u medijima, nego da bi trebalo da finansira medijske sadržaje koji su u javnom interesu."
Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka kaže da je poslednje istraživanje u zemljama regiona: od Hrvatske i Bosne, preko Srbije do Makedonije i Albanije pokazalo da svuda postoji identičan problem – nedostatak medijskog integriteta i neodupiranje uticaju raznih centara moći. Ključni problem je isti u celom regionu – finansiranje medija je najčešće netransparetno i koristi kao sredstvo finog pritiska:
"Suština našeg medijskog sistema je u tome se mediji ne izdržavaju preko tržišta. Pošto tržište ne može da obezbedi opstanak svih tih postojećih medija, ono znači i ne opredeljuje ekonomsku sudbinu medija. Jer se ti izvori finansiranja nalaze izvan tržišta i u jednoj potpuno sivoj zoni."
Na siromašnom medijskom tržištu na kome igra previše medija uticaj države je presudan za opstanak i rad mnogih medija. Zakon će, kako smatra Jovanka Matić donekle popraviti medijsku situaciju u Srbiji, ali ne i ovu izuzetno važnu oblast:
"Ono što se neće popraviti je to koji sve izvori finansiranja učestvuju u pomaganju rada medija. Ovde se država pojavljuje kao jedan jako važan izvor finansiranja. I to ne samo država kao vlasnik određenih medija – taj će se problem rešiti. Država se ovde pojavljuje kao izvor reklama. To nije obuhvaćeno ovim zakonima – znači potrebno je da se promeni Zakon o oglašavanju, koji nije ušao u sklop ovih reformskih medijskih zakona."
Na kraju, kao i kod drugih važnih zakona – pokazalo se da je njihova primena najvažniji aspekt samih propisa, a politička volja, nažalost, predstavlja ključ rešenja problema:
"Zakoni su napredak, ali će opšti politički, društveni ambijent takođe u velikoj meri uticati na to kako će nam biti novinarstvo. A da ne amnestiram ni urednike i novinare same", kaže Sekulić.
Sa usvajanjem novih medijskih zakona termin projektno finansiranje je ušao u opticaj i predstavlja moguće rešenje problema finansiranja medija kroz novi sistem ulaganja države u medije. Ipak, kako kažu sagovornici Glasa Amerike, da bi projektno finansiranje imalo smisla potrebno je da se zakonom ova oblast mnogo jasnije i preciznije definiše. U krajnjem slučaju, to su verovatno detalji koji će biti ispeglani tokom samih pregovora Srbije i Unije.
