Do kraja ove godine u Srbiji, makar prema slovu zakona 80 državnih medija čeka privatizaciju. Ipak, to je samo jedan od problema koji muče medijsku scenu u Srbiji ističe se u publikaciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, koja je danas predstavljena.
Srbija je dobila medijsko zakonodavsto, ali se danas, uprkos tome, govori o cenzuri u medijima – ocenjeno je na današnjem predstavljanju publikacije Asocijacije nezavisnih elektronskih medija o monitoringu medijske scene u Srbiji.
Po rečima advokata Slobodana Kremenjaka sada je teže, nego ikad pre, prepoznati problem i protiv njega se boriti. Današnja situacija je specifična u odnosu na sve iz prošlosti, zbog čega ni mehanizmi borbe za bolji položaj medija više ne mogu biti isti – smatra Kremenjak:
"Da se, bar meni čini, da je ključni problem sa kojim se suočavamo urušeno tržište i ekonomski osiromašeni mediji. Pozicija u koju su oni dovedeni je da više apsolutno nisu u stanju da odgovore ni najmanjem pritisku, a da se ne poviju na jednu ili drugu stranu."
Kako ističe medijski ekspert Davor Glavaš danas je relativno lako zakonom urediti transparentnost vlasništva nad medijima, ali je ključno ko kontroliše medije. Još jedan važan element koji će verovatno veoma brzo ući u definiciju transparentnosti medija je dostupnost javnosti liste najvećih oglašivača, koji imaju mogućnost uticaja na uređivačku politiku, istakao je Glavaš:
"Smatra se da je u Srbiji više od 60 posto ukupnog marketinškog tržišta kontrolisano na ovaj ili onaj način od države –preko javnih preduzeća ili na drugačiji način. Dakle, u situaciji u kojoj 60 posto marketinga kontroliše sama Vlada – naravno da to otvara jako zanimljiva pitanja. Od toga gde se taj marketing plasira, na koji način se plasira, ko od toga može, a ko ne može zaraditi?"
Iznoseći primer Hrvatske, gde su svi vlasnici medija registrovani i podaci o njima javno dostupni, Glavaš je istakao da i dalje oko 60 odsto novinara ukazuje da se dnevno susreću sa cenzurom.