Srbija je spremna, ako zatreba, da pošalje granicu vojsku. Ovu nameru obelodanio je ministar policije Nebojša Stefanović. On je rekao da Srbija stavlja bezbednosne snage, uključujući i vojsku, u stanje pripravnosti zbog izbegličke krize.
Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost koju saziva predsednik države, u čijoj je nadležnosti ta odluka, zakazana je za četvrtak 25. februar popodne, najavio je ministar policije RTS-u, pojasnivši da to ne znači odmah slanje vojske na granice Srbije sa Makedonijom.
"Očekujem da ćemo mi na današnjoj sednici Saveta doneti neku od odluka koja će staviti snage bezbednosne strukture u povišeni stepen pripravnosti, što ne znači da će se vojska odmah uputiti na granice, pošto i dalje sve dobro kontrolišemo sa postojećim snagama. Međutim, uvek je za zemlju dobro da imate sve svoje kapacitete, da postoji mogućnost da reagujete", konstatovao je Stefanović.
Pominjanje da bi u predstojećem periodu Srbija, po ugledu na neku druge evropske države, mogla i Vojsku da upotrebi radi zaštite granica, za Kirpatrika Deja, predstavnika nevladinog Međunarodnog komiteta za spasavanje, je šokantno i nerazumljivo.
"Mislim da je to čudna poruka. Većina ovih izbeglica su napustili svoje domove zbog delovanja vojnih snaga. Sada staviti vojsku naspram ljudi koji su već traumatizovani zbog rata, znači stavljati ih u dodatno opasnu situaciju i dodatno ih traumirati. Ali, takođe, mislim da smo posmatrali mirno kretanje ljudi sve vreme trajanja krize, tako da ako Srbija nastavi da prima ljude koji dolaze iz Sirije preko Makedonije, ti ljudi neće praviti probleme, zato ne vidim zbog čega je vojska portebna", kaže Dej.
Kakvi scenariji mogu da dovedu do angažovanja vojske na granici Srbije sa Makedonijom?
"Vrlo teško možemo da kažemo koji su sve scenarili mogući. Situacija može da izmakne kontroli i da ljudi masovno krenu da prelaze tzv. zelene granice. Dakle, biće potrebno da se eventualno u takvoj situaciji uvede red, da bi se oni sproveli do kampova određenih za njihov prihvat", ističe Vladimir Petronijević, iz izvršnog direktora Grupe 484.
Da bi odgovorio na pitanje da li je opravdana odluka o mogućoj upotrebi vojske, Petronijević kaže, morao bi da zna ono što znaju službe koje se bave bezbednosnim procenama.
"Činjenica da Srbija do sada nije posezala za takvim merama, ukazuje na svu spremnost države da na jedan drugačiji način rešava ovaj problem. Uključivanje snaga bezbednosti govori da postoji određena potreba za tim. Nadam se da je to, zapravo, preventivna mera i da će se određena rešenja, ipak, pronaći kako bi se ovi ljudi u redu i miru mogle spoveti do mesta koji žele", tvrdi Petronijević.
Zaoštranjavanje politike zvanične Srbije prema izbeglicama dolazi u trenutku koji može imati opasne posledice, upozorava za RSE predstavnik nevladinog Međunarodnog komiteta za spasavanje Kirpatrik Dej.
Pre svega, Dej navodi da se na granicama Grčke, Makedonije i Srbije može očekivati gomilanje ljudi koji pristižu iz Avganistana, a kojima je preko noći promenjen status.
"Razumemo da Srbija i druge zemlje u regiji koje su teško pogođene ekonomskom krizom, ne žele da budu mesto gde će biti zaglavljeno na desetine hiljada izbeglica. Podsećamo da Srbija ima dosta kredita zbog humanog odnosa koji je izgradila prema izbeglima", ističe Kirpatrik Dej, te upozorava:
"Ali, treba imati u vidu da je zemlja pod snažnim pritiskom država EU, kao što su i druge države na balkanskoj ruti, kako bi ograničile broj izbeglica koje će propustiti ka severnoj Evropi. Mi smo zahvalni na svemu što je urađeno i apelujemo na Srbiju da prima izbeglice i da ih i dalje tretira humano".
Centralna tema u Briselu
Izbeglička kriza će biti centralna tema i dvodnevnog samita ministara unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije i Balkana 25. i 26. februara u Briselu.
Naime, pojedinačnim odlukama vlada zemalja članica EU i onih van nje - na balkanskoj ruti - odavno su praktično suspendovale principe slobode kretanja i ljudi na kojima počiva Unija.
Prvo su uvedene kontrole na graničnim prelazima čime je, praktično, suspendovan šengenski režim, zatim su unutar i na obodima EU postavljane žice, pa pojačane policijske patrole, da bi nekoliko zemalja izvelo i vojsku, što su učinile Slovenija, Austrija, Mađarska.
Bugarski parlament je dao zeleno svetlo za vojsku na svojim granicama. Makedonska vojska nije na granici, ali može biti svakoga časa kad se proceni da je bezbednost zemlje ugrožena. Naime, u toj državi je na snazi odluka vlade o kriznom stanju u regionu južne i severne granice čime je otvorena mogućnost angažovanja vojske ukazom predsednika države.
Sa druge strane, aktivisti nevladinih organizacija koji se bave pravima izbeglica, upozoravaju da nove mere za selektivno propuštanje izbeglica na grčko-makedonskoj granici, ugrožavaju davno osvojena ljudska i izbeglička međunarodna prava.
"Vi možete potezom pera da utvrđujete ko su to izbeglice, a ko ekonomski migranti. Nikada se to ne može tvrditi u odnosu na nacionalnost. Pravo na azil je individualno pravo i tako mora biti tretirano", kaže Vladimir Petronijević, ali dodaje da masovna kretanja izbeglica nisu regulisana međunarodnim pravom.
"Ne postoji adekvatan odgovor na ovakve situacije u međunarodnim dokumentima, već imamo standarde uspostavljene posle Drugog svetskog rata. Ali, ti standardi važe", navodi Petronijević, te dodaje:
"Jedino što ne smete da uradite je da kažete nekome 'pošto dolaziš iz određene zemlje, ti nikako ne možeš da budeš izbeglica'. Kako to da su Avganistanci i Iračani do pre nekoliko dana bili izbeglice, a sada su potezom pera ekonomski migranti."
Situacija u Preševu
Kakva je u četvrtak situacija na terenu, u Preševu gde je u sredu izbeglički centar bio prazan. Posle jednodnevnog zatišja, oko 500 izbeglica pristiglo je u četvrtak ujutro u prihvatni centar.
Slobodan Savović, zamenik upravnika prihvatnog centra, kaže za RSE da su pristigli državljani Sirije i Iraka, dok onih iz preostalih država Bliskog istoka dolazi sve manje.
"Procedura registracije je u toku. Mirno je. Svako ko ovde dođe dobije garderobu, hranu, vodu, medicinsku pomoć. Juče nije bilo nijednog migranta. Dan pre toga oko sedam stotina, pre toga oko 900. Vidi se da je drastično opao broj pristiglih", ocenjuje Savović.
Na severu zemlje, oni koji nemaju status izbeglica po novim pravilima, ne odustaju.
"Znamo da je ceo Balkan zatvoren i ne znamo kako da odemo odavde. Nastao je potpuni haos. Na hiljade ljudi ne zna šta će, a ne mogu se vratiti u svoje zemlje, jer je tamo rat i opasnost", kaže Tarkan (25) iz Iraka.
"Bili smo skoro dva meseca u Beogradu, nakon nekoliko meseci putovanja – iz Istanbula, preko Atine, a zatim preko Makedonije do Srbije. Do sada smo mnogo novca potrošili, taksisti uzimaju koliko hoće, policija nam je čak uzimala telefone. Zaista ne znam kako ćemo dalje, ostali smo skoro bez novca", iskreno će Tarkan.
Dejvid Adrijan, takođe iz Irana, kaže da želi do Nemačke i da će pokušati da nastave put, ali pešice. A na pitanje kako će preći granicu, obojica odgovaraju - smehom.
Taksisti koji ponovo imaju putnike-izbeglice kažu da većina traži prevoz do granice, a da ih policija Srbije uporno vraća u smeštajni centar.
Mađarska policija svakodnevno izveštava o pokušajima prelaska granice kroz žičanu ogradu. Poslednjih dana taj broj se kreće oko nekoliko stotina dnevno.
Inače, ministar unutrašnjih poslova Mađarske, Šandor Pinter, saopštio je da je formirana specijalna jedinica za popravljanje žičane ograde na granici. Oni koji uspeju da pređu sa druge strane makazama preseku žicu i ostavljaju otvore na ogradi kroz koje se može dalje prolaziti.