Predstavnici političkih opcija u Srbiji tokom protekle nedelje su se svega šest puta obratili mladima, objavila je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) u svom poslednjem izveštaju o monitoringu predizborne kampanje.
Drugim rečima, nuđenje mogućih rešenja za realne probleme sa kojima se mladi suočavaju ni tokom ovog izbornog ciklusa nisu u centru pažnje političkih aktera i to je ujedno i najbolji odgovor na pitanje o tome kakva je perspektiva mladih ljudi u Srbiji, tvrdi KOMS.
U periodu od 13. do 20. novembra, mladima se najviše obraćala Srpska napredna stranka (SNS), čiji su predstavnici u četiri obraćanja govorili o novim studentskim karticama, kao i o razvoju IT sektora u Srbiji koji je doprineo smanjenju nezaposlenosti u prethodnih deset godina.
Lista oko Socijalističke partije Srbije (SPS) jednom se obratila mladima kroz poruke da su oni centar političkog odlučivanja i da je ta lista prirodan izbor za njih, dok se koalicija Nada za Srbiju jednom indirektno bratila mladima kroz temu nataliteta i predložila mere u vidu materijalne pomoći.
Ostale izborne liste se u navedenom periodu nisu obraćale mladima.
"Nismo imali puno obraćanja, a naročito nismo imali nekakvih konkretnih predloga i mera i to je ono što se ponavlja iz godine u godinu", kaže tim povodom Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
Ona poredi sutuaciju sa prethodnim izbornim ciklusom kada je zabeležen skok u broju mladih koji su se nalazili na izbornim listama ali da, kako kaže, ni uprkos tome oni nisu dobijali priliku da se obrate javnosti u ime tih opcija niti da ponude rešenja za probleme. Samim tim efekta u javnosti gotovo da nije ni bilo, smatra sagovornica Glasa Amerike:
"Očigledno je da se mnoge partije, uprkos tome što govore o budućnosti mladih ili o mladima kao budućnosti, obraćaju zapravo starijim generacijama, zato što od njih očekuju da izađu na izbore i da glasaju za njih. I tu smo videli da političke partije nemaju poverenja da će osvojiti glasove mladih, koliko komuniciranjem poruka koje su vezane za mlade dolaze do njihovih roditelja ili baba i deda koje bi ta poruka nekako trebalo da uteši i da oni kažu – aha, ova politička opcija se brine za našu decu i oni neće zbog toga masovno odlaziti iz zemlje", kaže ona.
Ali uprkos takvoj atmosferi i apsolutnoj nespremnosti da se čuje njihovo mišljenje, mladi ljudi ipak žele da učestvuju u političkom životu, što pokazuje i alternativni izveštaj o potrebama mladih ljudi koje je KOMS objavio u martu, kada je 65 odsto anketiranih odgovorilo da bi izašli na izbore ukoliko bi se oni održali sutradan.
"Trudimo se da opovrgnemo to uvreženo mišljenje kako su mladi apolitični, nezainteresovani i kako ne žele da glasaju", objašnjava ona.
Takav narativ o mladima nije prisutan samo u toku izborne kampanje, već i ostalih dana u godini. Njemu najviše doprinosi međusobno nepoverenje između mladih i medija koji o njima izveštavaju na neadekvatan način, kaže Tamara Arsić iz Beogradske otvorene škole i jedna od koordinatorki u projektu Mladi i mediji za demokratski razvoj.
"Oni se predsavljaju ili kao potpuni heroji ili su deo crne hronike. Mediji svrstavaju mlade prema stereotipima, što je veliki problem i što je jedan od razloga zbog kog se mladi uopšte ne osećaju u dovoljnoj meri pozvanim da se uopšte referišu i okreću ka medijima koji se smatraju tradicionalnim", kaže Arsić.
U kontekstu predizborne kampanje ona ocenjuje da se političke opcije aktiviraju u ograničenoj meri, ali da ne komuniciraju adekvatno sa mladima. Smatra da je najbitnije da se u mlade ulaže sistemski, a ne primenom ad hoc mera.
"Veliki broj tih mera koje raspisuje držva nema prvo adekvatan sistem praćenja tako da se često ni ne zna koliko je mera koja je donesena dobra i nekako sve što se radi ne daje rezultate koje bi trebalo da daje", kaže ona.
Dva dominantna razloga koje mladi navode kao razlog zbog kog oni žele da odu iz Srbije su životni standard i sistem vrednosti, kaže Milica Borjanić i objašnjava koje su to teme koje ih zanimaju.
"To su zaštita životne sredine, obrazovanje, zapošljavanje i uticaj na donošenje odluka. Tema koja je možda najviše u fokusu prethodne dve godine jeste ekonomsko i stambeno osamostaljivanje, što je logično i normalno, pogotovo kada pogledamo i situaciju sa inflacijom i da je gotovo nemoguće za mladu osobu u Srbiji da se osamostali. O posedovanju neke nekretnine da ne govorimo. Njih sada interesuju teme koje su vezane za životni standard s jedne, a sa druge strane sve one teme koje se tiču dostojanstvenog života – nepartijsko zapošljavanje, obrazovanje…", kaže ona.
Ipak i pored činjenice da ih mediji ne razumeju i da su politički marginalizovani, mladi ljudi su kroz proteste, naročito posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u selima u okolini Mladenovca, kao i kroz razne peticije pronašli „alternativne načine“ da se uključe i da nekako iskažu svoje mišljenje, smatra Borjanić, referišući se delom i na alternativni izveštaj o potrebama mladih.
"Samim tim, mislim da će tokom ove izborne kampanje biti aktivniji i 17. decembra izaći na glasanje", zaključuje ona.
