Prema indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde, Srbija je pala za dva mesta i najslabije je rangirana u odnosu na sve ostale balkanske zemlje. Srbija se nalazi na 76. mestu od 113 država sveta, a opšti pad vladavine prava, posebno osnovnih ljudskih prava, beleži se i na globalnom nivou.
Prema indeksu vladavine prava, koji meri poštovanje osnovnih principa pravde, Srbija je dobila ocenu 0,5 na skali od 0 do 1, što je takođe najslabije u regionu.
Od balkanskih zemalja najbolje se kotira Slovenija na 26. mestu, sledi Rumunija na 29. mestu i Hrvatska na 35. Bugarska je na 55, za njom odmah slede Bosna i Hercegovina i Makedonija, dok je Albanija na 68. mestu. Kosovo i Crna Gora nisu obuhvaćeni istraživanjem.
Srbija se najlošije kotira po faktoru "ograničenje ovlašćenja vlasti", po kojem je na 97. mestu. Najslabiju ocenu, 0,29, dobila je za kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebu položaja.
Sa druge strane, Srbija je najbolje ocenjena u kategoriji bezbednosti i to je jedina oblast u kojoj je zabeležen napredak. Parametar "odsustvo građanskog sukoba" u okviru te oblasti jedini je za koji je Srbija dobila maksimalnu ocenu.
Ocenu iznad 0,5 dobila je još samo u oblasti osnovnih prava, zahvaljujući pre svega slobodi veroispovesti i odsustvu diskriminacije, ali je u okviru tih prava za slobodu izražavanja dobila ocenu 0,49.
Pad u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je u "otvorenost državnih institucija", gde je za pravo na informisanje Srbija dobila ocenu 0,47, a za dostupnost zakona i dokumenata vlasti 0,53.
Po pitanju korupcije, najlošija je situacija u zakonodavnoj grani vlasti, a najbolja u policiji i vojsci.
Globalno, na prvom mestu po indeksu vladavine prava je Danska, a iza nje su Norveška, Finska i Švedska, zahvaljujući pravosudnim sistemima koji se efikasno bore protiv bezakonja i nepravde. Sve četiri zemlje, kao i Holandija, imaju ocenu veću od 0,85.
Na dnu liste je Venecuela, gde je gotovo došlo do potpunog urušavanja vladavine prava, pored hiper-inflacije, korumpiranog sudstva, nasilnog zatvorskog sistema i gde se svakog dana ubije od 56 do 73 osobe. Ispred nje su Kambodža i Avganistan.
Nemačka je na šestom mestu, Velika Britanija na 11, Francuska na 18, SAD na 19, Kina na 75, Rusija na 89, a Turska na 101.
Medju zemljama istočne Evrope, stanje u vladavini prava se najviše pogoršalo u Poljskoj, gde je zabeležen opadajući trend u kategorijama ograničenje ovlašćenja vlasti, otvorenost državnih institucija, osnovna prava i krivično pravo.
Najveći pad u odnosu na prošlu godinu zabeležili su Filipini, za 18 mesta, zbog vladine nasilne kampanje protiv narkotika.
Indeks vladavine prava je od prošle godine opao u 38 zemalja.
Od objavljivanja prethodnog indeksa vladavine prava u oktobru 2016, većina zemalja je ocenjena lošije u oblasti ljudskih prava, ograničenja ovlašćenja vlasti i gradjanske i krivične pravde, navodi se u izveštaju.
Najveći pad zabeležen je u kategoriji osnovnih prava, u okviru koje se izmedju ostalog meri diskriminacija, pravo na život i bezbednost, sloboda izražavanja i verske slobode.
U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni 31. januara, učestvovalo je po 1.000 ljudi iz svake zemlje. Oni su popunjavali upitnik koji su napravili kvalifikovani stručnjaci, uključujući pravnike i aktiviste za ljudska prava. Cilj istraživanja je da služi kao "kvantitativno sredstvo koje meri vladavinu prava u praksi".
"Indeks meri vladavinu prava u celom svetu na osnovu iskustava i percepcije javnosti i stručnjaka u zemlji", navodi se u izveštaju koji prenose mediji.