Srbija je poslednjih godina dokazala svoju posvećenost zaštiti ljudskih prava, iako ima još prostora za napredak, kaže zamenik šefa Delegfacije EU u Srbiji Oskar Benedikt.
Benedikt je naveo da borba protiv diskriminacije zahteva napore svih, a u toj borbi ključni su akteri Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
On je ukazao da diskriminacija postoji i u evropskim zemljama, a da ankete pokazuju da skoro polovina građana veruje da nije dovoljno urađeno na rešavanju tog problema.
Benedikt je istakao da je Srbija poslednjih godina dokazala svoju posvećenost zaštiti ljudskih prava, ratifikovanjem mnogih dokumenata i izgradnjom institucija i nezavisnih tela.
"To su sve važna dostignuća, ali činjenica da diskirminacija i dalje postoji, pokazuje da treba još rada, jer je previše ljudi suočeno sa preprekama u životu," rekao je Benedikt.
Dodao je da je potrebna snažna, brza i jasna reakcija države na slučajeve diskriminacije, kako bi se poslala poruka da se diskriminacija po bilo kom osnovu nedopustiva.
Benedikt je dodao da je Delegacija EU u Srbiji od uspostavljanja institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti imala dobru saradnju.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predstavila je "Kodeks ravnopravnosti - smernice za kreiranje antidiskirminatorne politike poslodavaca u Srbiji" - koji bi trebalo da pomogne poslodavcima u unapređenju zaštite ravnopravnosti, jer upravo iz oblasti rada i zapošljavanja ta institucija dobija najviše pritužbi građana.
Kodeks je predstavljen na skupu u Palati Srbija, koji je okupio predstavnike kompanija i preduzeća, državnih institucija, nevladinih organizacija, sindikata i poslodavaca, a poverenica Brankica Janković istakla je da se ekonomija ne može odvojiti od ljudi, odnosno da razolikost u kojoj se uvažava svaki pojedinac predstavlja pravi put do uspeha u biznisu.
Najviše pritužbi proteklih godine koje su stigle na adresu poverenice tiču se diskriminacije na radu i diskriminacije tokom zapošljavanja.
Janković kaže da Srbija ima validne zakone koji zabranjuju diskriminaciju, da su česta kršenja tih zakona u praksi, ali da su česte i sankcije.
"Ovo nije obavezujući dokument koji poslodavci moraju da primene. On treba da bude deo njihove antidiskriminatorne politike, koja je jedan od elemenata sticanja profita, jer samo zadovoljan radnik, ako nije mobingovan biće produktivan," rekla je Janković.
Dokument je alat i pomoć poslodavcima, da svim građanima i građankama pruže iste šanse prilikom zapošljavanja, ali i kasnije na poslu, tokom rada, navela je ona.
Poverenica kaže da "nemaju ambiciju da neće i dalje u praksi biti diskriminacije".
Komentarišući slučajeve ljudi koji su oboleli od karcinoma i koji su ostali bez posla ona je rekla da bez obzira što možda zakon nije prekršen, ne mogu se ostavljati ljudi kada se razbole bez zaštite.
Njena izjava se najpre odnosi na izveštavanje medija o dve radnice „Jure“ Sanji Jovanović i Violeti Petrović koje su ostale bez posla u toj južnokorejskoj fabrici jer im je istekao ugovor o radu, iako su se nalazile na bolovanju zbog teške bolesti.
Generalni direktor „Jure“ za Srbiju Nam Đin Čoi je, govoreći o otpuštanjima, izjavio da njima nisu dali otkaz, već im nisu produžili ugovor, a da nijedan zakon Srbije nisu nikada prekršili.
Prošlog meseca predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom i predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić upozorio je da poslodavci u Srbiji zbog predrasuda izbegavaju da zaposle osobe sa invaliditetom i radije plaćaju penale, a da je ova situacija naročito izraženo kada su u pitanju osobe sa težim invaliditetom.