Nemački kancelar Olaf Šolc ugostio je u utorak u Frajbergu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je tokom posete učestvovao i u diskusiji o razvoju projekta litijuma na kojoj je, između ostalog, održana i prezentacija iskopavanja litijuma u okviru projekta Cinvald.
Šolc i Vučić su imali i odvojen sastanak, a posle susreta predsednik Srbije je rekao i da je sa nemačkim kancelarom razgovarao o mogućnosti korišćenja nemačke tehnologije u rudarstvu u Srbiji, a pre svega pri iskopavanju litijuma.
Vučić je rekao i da su nemački partneri pozvali i opoziciju, deo civilnog sektora i „antivladinih medija“, kao i da mu je posebno drago što je bio prisutan i Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica koji je govorio protiv projekta, i koji je imao priliku da svima postavlja pitanja i dobije adekvatne odgovore.
„Na mene je ostavilo poseban utisak to kako oni razgovaraju sa ljudima, kako odgovaraju na svako pitanje. Nema sumnje da bi rudnik u ekonomskom smislu doneo mnogo“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa Šolcom i dodao da su predstavnici Srbije tražili pomoć od nemačkih domaćina u oblastima u kojima nemaju mnogo znanja.
On je istakao značaj saradnje beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta sa Akademijom u Frajbergu ne samo po pitanju litijuma, već i drugih mineralnih sirovina, kao i da su mogli da čuju i kako se organizuju javne rasprave i razgovara sa ljudima, jer je okolina Frajberga poljoprivredni kraj.
Olaf Šolc je istakao da je važno da se prilikom rudarenja ispoštuju visoki standardi u zaštiti životne sredine, ali i da je potreban visok stepen prihvaćenosti projekta u lokalnoj zajednici:
„Meštani često sa izvesnom zabrinutošći gledaju na takve projekte i plaše se da li će to negativno uticati na životnu sredinu. Zato su važni visoki standardi zaštite životne sredine i zato smo razgovarali o tome“, istakao je Šolc uz poruku da žele održivo da sarađuju, ali i da dele svoja znanja i uče jedni od drugih.
Takođe, Šolc je izjavio i da su Evropskoj uniji potrebne kritične sirovine, da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji, kao i da prosperitet zemalja EU zavisi od obezbeđenja dovoljnih količina litijuma za njihove industrije.
On je rekao i da Berlin pozitivno ocenjuje projekat iskopavanja litijuma u Srbiji, ali i kopanju litijuma u Nemačkoj, a kako je istakao to se ne planira samo u Saksoniji nego i u basenu gornje Rajne.
„Potražnja za litijumom će biti ogromna, zbog čega je važno da realizujemo što više takvih projekata u Evropi. Ne radi se o takmičenju, nego da pružimo jedni drugima podršku“, rekao je Šolc.
Srbija je sa Nemačkom potpisala Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u dolini Jadra do proizvodnje baterija za električna vozila. Rudnik bi, prema ranijim najavama, mogao da počne sa radom 2028. ako Rio Tinto ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Zalihe litijuma u Srbiji čine oko 10 odsto od ukupnih globalnih zaliha, ali rudarenje jadarita (koji sadrži i litijum i bor) u području Loznice već godinama uzrokuje kontroverze i pokreće proteste. Vlast je pod pritiskom javnosti obustavila projekat Rio Tinta u januaru 2022, ali je Ustavni sud u julu ove godine proglasio tu odluku vlade neustavnom, i oživeo projekat. To je uzrokovalo novi talas protesta.
Kancelar Nemačke je rekao da su na dnevnom redu bile i druge teme, a pre svega proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji:
„Mi ćemo pružati podršku koliko možemo jer se radi o reformama za poboljšanje vladavine prava, slobode medije itd. Naravno i da je važno da ljudi u regionu održavaju dobrosusedske odnose - to se pre svega odnosi na Srbiju i Kosovo. Mi radimo na tome da obema stranama pružamo podršku. Postoji sporazum koji je usaglašen i koji treba primeniti“, rekao je još Šolc.
„Mi smo razgovarali i o pitanjima situacije i odnosa u dijalogu Beograda i Prištine. Nadam se da ćemo u budućnosti kroz dijalog moći da rešavamo probleme i verujem da ćemo u potpunosti uspeti da sačuvamo mir i stabilnost u celom regionu“, rekao je još Vučić medijima.
Vučić se zahvalio i na podršci Nemačke za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa EU, ali i za podršku na evropskom putu Srbije. Po njegovim rečima, te obaveze nisu lake ali će se, kako je naglasio, Srbija posvećeno baviti pitanjima vladavine ljudskih prava, slobode izražavanja i slobode medija.
Ambasadori zemalja Evropske unije nisu prošle nedelje postigli dogovor o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom - protiv toga bilo je osam država EU - Holandija, Švedska, Finska, Bugarska, Hrvatska, kao i baltičke države.
Prema izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus, slobode u Srbiji opadaju uzastopno 10 godina.
Radičević: Šolc u predizbornoj kampanji
Dopisnik iz Nemačke Nenad Radičević za Glas Amerike kaže da se u Nemačkoj ni na jednom mestu ne rudari litijum, a projekat Cinvald predstavlja mogućnost kopanja čvrste rude iz koje će se vaditi litijum. To je, kako kaže, prostor na 35 kilometara od Drezdena prema granici sa Češkom gde su pre mnogo decenija postojali rudnici koji su danas zatvoreni.
Projekat kopanja litijuma Cinvald se, ističe Radičević, suočava sa dva ključna problema, a prvi je ekonomski:
„Ekonomska računica je ta da je u protekle tri godine litijum na svetskim berzama drastično pao, a da je rudarenje i posle toga vađenje litijumskih jedinjenja neophodnih za baterije, poprilično skupo u Nemačkoj. U tom smislu čak i ovaj projekat u Cinvaldu, iako ima ekonomsku studiju o izvodljivosti urađenu pre pet godina, sada se očigledno ponovo razmatra kako da država u to investira budući da privatnih investitora nema toliko koliko bi verovatno trebalo“, kaže sagovornik Glasa Amerike i naglašava da je drugi problem u kopanju litijuma ekološki:
„Druga strana je ta ekološka računica, a to je koliko bi taj projekat uticao na preveliku potrošnju vode, zagađenje tog regiona i da li je moguće to na neki način smanjiti. Iako mediji u Srbiji pominju da se tu već rudari litijum, ovaj projekat najviše stoji zbog toga se što se traži nova procena ekološkog uticaja projekta na okolinu. Dakle, nije se našlo rešenje gde bi upravo to rudarenje bilo ekološki prihvatljivo“.
Stavljajući današnji susret u Frajbergu u kontekst predizborne kampanje za izbore u Nemačkoj, koji se očekuju početkom iduće godine, Radičević podseća da je nekada bivša kancelarka Angela Merkel znala da pomogne Aleksandru Vučiću u finišu predizborne kampanje u Srbiji tako što je dolazila u Beograd ili ga je primala u Nemačkoj:
„Paradoksalno Aleksandar Vučić sada na neki način pomaže Olafu Šolcu u kampanji. A da je ovo umnogome predizborna kampanja Olafa Šolca za još neraspisane izbore u Nemačkoj svedoči nekoliko stvari. Pre ovog susreta Šolc je bio u Kelnu, dakle 400 kilometara i više dalje od Frajberga, gde je posetio Fordovu tamošnju fabriku, razgovarao sa radnicima i obećao im da Nemačka i cela EU mora da podrži kupovinu i proizvodnju električnih automobila“ ističe Radičević i podseća da je Šolcova vlada pre tačno godinu dana ukinula baš tu subvenciju od nekih 5.000 evra po vozilu.
On ističe i da susretu sa Vučićem nisu prisustvovali predstavnici nemačkih Zelenih, koji su koalicioni partner Šolcovim socijaldemokratama. Tamo, kaže sagovornik Glasa Amerike, nije bila ni nova šefica Zelenih Franciska Brantner, koja je svojevremeno upravo sa Vučićem i njegovim timom pregovarala oko učešća Nemačke o projektu eksploatacije litijuma u Srbiji.
Nenad Radičević primećuje i da nemački mediji podsećaju na projekat Jadar i sporazum između Nemačke i Srbije oko potencijalne eksploatacije litijuma, ali da u tom kontekstu ne spominju stanje ljudskih prava ili slobode medija u Srbiji:
„Čini se da je taj nacionalni nemački interes da obezbedi litijum i da se oslobodi zavisnosti od Kine, kao dobavljača litijuma, jači od svake priče o stanju demokratije i ljudskih prava“, kaže na kraju Radičević.
