Četvoricu prvooptuženih pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti Specijalni sud osudio je na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ali ostaje utisak da pravda nije do kraja zadovoljena, ističu sagovornici Glasa Amerike u razgovoru o juče donetoj presudi.
Kako ističe direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović, ova presuda je jedan mogući korak ka konačnoj pravdi.
“Porodica, prijatelji i kolege Slavka Ćuruvije su prvi koji očekuju i zaista zaslužuju pravdu, ali mislim da je zaslužujemo svi kao čitavo društvo, da se konačno krenemo obračunavati sa tim zločinima režima Slobodana Miloševića, na koji nikako da se stavi tačka koliko godina posle toga”, kaže Stevanović.
"To još uvek nije pravda, daleko je od pravde. Činjenice govore da tek treba Apelacioni sud da se izjasni o tome. Činjenice govore da i ova presuda, upkos tome što je razotkrila potpunu državnu umešanost u ovaj zločin, ipak ima nedostataka. Nema svih ljudi koji su bili direktno umešani u ubistvo i planiranje ubistva u optužnici, niti će neki ikad i dočekati da ih stigne ruka pravde", kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić.
Srbija i ceo Balkan i dalje teško izlaze iz, kako kaže blata devesetih, a ubistvom Slavka Ćuruvije država je poslala jasnu poruku, dodaje Bodrožić.
“Ja iz ovog slučaja vidim poruku da je država spremna i da se ne libi da ubija kada loši ljudi dođu na čelo, a isto tako da država teško priznaje, čak i kad se promene političari na vlasti, da je ubijala. I treba godine i godine uložiti napora da bi se makar delić istine otkrio i kako bi se konačno pokazalo da ta monstruozna konstrukcija, koja je ovladala ne samo Srbijom nego celim Balkanom, koliko je ona bila pogubna i koliko svi ti ljudi imaju odgovornosti zašto smo mi i dalje u tom blatu", kaže on.
Ćuruvija je ubijen pre 22 godine, na Uskrs 1999. godine u vreme bombardovanja Srbije, istraga se vodi od 2001. godine, suđenje je počelo 2015, a ni posle drugog suđenja presuda nije konačna, s obzirom da osuđenima preostaje pravo žalbe.
Zastupnik porodice, advokat Slobodan Ružić ističe da porodica strahuje od toga da li će ovi ljudi na kraju biti pravosnažno osuđeni, da je jasno pokazano da iza ubistva stoji država, ali da nije odgovoreno na najvažnije pitanje – ko je naredio ubistvo novinara.
“Iako vrlo često u javnosti se kaže ne zna se, ne može da se utvrdi ko je nalogodavac, ja sam izneo u završnoj reči i mislim da sam u završnoj reči i dokazao da je nalogodavac Slobodan Milošević. A naravno da ne može da se očekuje da će ta stvar biti razrešena što će neko će pojaviti i reći – jeste, ja sam video, čuo kad je on to rekao. Ali to je toliko očigledno da niko drugi nije mogao to da naloži da ja, što se mene tiče, ta stvar je rešena", kaže Ružić.
Novinari ni danas nisu u boljoj poziciji nego devedesetih godina - istraživanje Fondacije Slavko Ćuruvija i Ceprisa pokazuje da je od 2017. do 2020. godine tek svaki deseti prijavljeni slučaj od strane novinara završio pravosnažnom sudskom presudom. Takođe, od nerešenih slučajeva polovina je još uvek u statusu da su napade na novinare izvršila nepoznate osobe.
"Država ne samo da se ne obračunava sa takvim stvarima, nego vrlo često i inicira čitavu tu lavinu i to je postalo vrlo jasno kada smo imali u Skupštini Srbije onu jednu organizovanu sumanutu hajku protiv novinara Krika početkom ove godine. Koji se onda presele u tabloide, a iz tabloida na društvene mreže i to je jedan krug koji bi morao da se prekine. I ljudi na vlasti, ljudi koji to rade morali da se suoče sa političkim, a i sa svim drugim posledicama takvog odnosa prema novinarima, a i prema javnosti", ističe Stevanović.
Problem je, kaže na kraju Željko Bodrožić što u Srbiji ni danas ne postoji snažna civilna kontrola službi bezbednosti, ali i zato što je nekoliko ljudi iz DB-a žrtvovano kako bi ovo suđenje nekako došlo do sudskog epiloga.
