11. marta prošle godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju koronavirusa, a prvu godišnjicu Srbija dočekuje sa pola miliona zaraženih i više od 4.600 umrlih. Za godinu dana u Srbiji je testirano tri miliona i sto hiljada ljudi, ali i vakcinisano milion i osamsto hiljada ljudi, od čega 600.000 i revakcinisano.
I dok se vlasti u Srbiji hvale brojem nabavljenih vakcina i brojem vakcinisanih građana, sa druge strane život je ipak bio drugačiji i teži, a kako smatra Tatjana Vešović iz Sindikata lekara i farmaceta Srbije za ovih godinu dana "nismo ni pametniji, ni bolji":
"Pre godinu dana vrlo brzo smo upali u vanredno stanje, gde smo dva meseca bili zatvoreni na vrlo mali broj obolelih i vrlo mali broj umrlih. Jer smo se tada, kako je predsednik države rekao, plašili scenarija iz Italije. Međutim, mi danas doživljavamo da imamo blizu pet hiljada obolelih, da imamo koncert koji je juče održan u Areni, da imamo pune bolnice i vapaj direktora u Nišu i u Batajnici da smo prepuni. Imamo jednu nenormalnu situaciju."
Jači nego što smo očekivali
Tokom pandemije imali smo i izbore, leto koje smo proveli po kućama i vikendicama, mnogi su imali teško bolesne ili smrtne slučajeve, mnogi ostali bez posla, ali kako kaže psiholog Aleksandar Baucal - pokazali smo se jačim nego što smo očekivali:
"Pretpostavljam da nam neko pre godinu dana, početkom marta rekao - znate šta, biće zaključavanje, nećete moći da izađete, to neće trajati nedelju dana, trajaće dugo. Biće sve ono što će biti mislim da bi većina ljudi rekla - jao nisam siguran da ja to mogu da izguram. Posle godinu dana vidimo da smo jači nego što smo mislili, ali mislim da će ova situacija sigurno ostaviti posladice na sve nas i trebaće nam neko vreme da se vratimo u normalu", kaže Baucal u razgovoru za Glas Amerike i dodaje da su nas tokom pandemije mnoge stvari izmeštale iz normalnosti - od zaključavanja i dodatnih mera, do socijalne distance:
“Čak i tako male stvari da kada sretnete nekoga koga poznajete na ulici vi imate prvi impuls da mu pružite ruku, ili da se eventualno čak i zagrlite ii poljubite, pa onda morate onako da se ukočite. Tako da puno nas je stvari izmeštalo iz ravnoteže, da ne pričam sad o ljudima koji imaju privatni posao koji je bio na ivici ili stalnoj ivici opstanka. Dakle, mislim da je bilo puno stvari koje su nas izmeštale.”
Zašto je važna edukacija građana
Po rečima Tatjane Vešović problem u Srbiji je i u tome što nije dovoljno pažnje posvećeno edukaciji građana – kako bi i oni bolje reagovali i podneli sve teškoće sa kojima su se suočavali:
“Ja sam imala situaciju da posle preležane korone i upale pluća me jedan zdravstveni radnik pita – stvarno si imala koronu?! Pa onda o čemu mi treba da pričamo. Mi pričamo o edukaciji, pa edukacije nema. Koja edukacija? Parovi, raznorazni rialiti? Pa umesto televizija, javni servis da pričaju i da govore, da dovode stručnjake da bi se što pre izvukli iz ovog cirkusa - mi imamo jednu potpuno normalnu situaciju prikazanu na televiziji. A ovamo imamo sada zatvaranje srednjih škola i onlajn nastavu, sa druge strane imamo koncert, sa treće strane imamo silne žurke po Beogradu.”
Istraživanja su pokazala da je Srbija zemlja u kojoj građani imaju najveću skepsu prema vakcinaciji i kako ističe Baucal, upravo primer vakcinacije pokazuje do kojih grešaka dovodi slaba komunikacija i edukacija ljudi:
“Vakcina jeste jedna vrlo značajna, velika stvar u celom ovom procesu zato što vakcina omogućava da se veliki broj ljudi zaštiti, da se spreči širenje zaraze - to je dakle sigurno važno. Međutim, čini mi se da u društvu nismo dovoljno shvatili da ne štiti postojanje vakcine od korone, nego vakcinacija štiti od korone. Nekako mi se čini da je država uložila veliki napor da nabavi vakcine, međutim potpuno je zanemarena činjenica da sa građanima treba razgovarati, da im treba objasniti šta su te vakcine, kako su nastale, zašto su važne. Čini mi se da je tu propušteno, da nekako vlada smatra da je dovoljno da izađe i da kaže nekakvu informaciju i da će ta informacija biti ubedljiva za sve.”
Priču o vakcinaciji Tatjana Vešović posmatra is drugog ugla: vakcinacija je dobra stvar, ali su mnoge stvari ostale nedovoljno transparentne i javne:
“Narod ne veruje. Imamo kontradiktorne informacije konstantno. Mi ne znamo kako smo dobili te kineske vakcine, nemamo studije, ne znamo ništa o tome. Ali smo se vakcinisali. I ja sam se vakcinisala, i moja porodica se vakcinisala. Smatram da je moralna dužnost voditi računa o sopstvenom zdravlju, a samim i o zdravlju okoline. Ali očigledno je da je milion vakcina potrošeno, a šta ćemo sa onih ostalih 5-6 miliona?”
“Izdržite još malo, nećemo još dugo”
Najveći problem po mišljenju sagovornika Glasa Amerike su kontradiktorne, često oprečne poruke koje se šalju sa najviših mesta, što dodatno zbunjuje građane i često unosi nepoverenje u poteze koji je država donosila tokom pandemije:
“Kada bi postojala škola za upravljanje kriznim situacijama verovatno bi prva lekcija u prvom razredu bi bila lekcija o komunikaciji. Da u kriznim situacijama poruka mora da bude jasna, precizna, dosledna i da onaj ko šalje tu poruku svojim primerom i svojim ponašanjem tu poruku potvrđuje i ponavlja. Mišta od svega toga mi nismo imali tokom ovog perioda. Videli smo da nas to je stalno pratilo - i nedosledne poruke, i suprotne poruke, i šum u komunikaciji”, kaže Aleksandar Baucal.
“Vi vidite jednu potpuno suludu situaciju gde se mole građani i okrivljuju se građani za veliki broj obolelih i umrlih, a ovamo predstavnici vlasti ne poštuju mere koje su sami doneli. Kao što vidite predsednik države masku ne nosi, mnogi državnici u svojim javnim pojavljivanjima ne poštuju mere, održavaju se skupovi po potrebi, kako njima odgovara. Tada skupovi mogu da se održe, a kada treba nešto drugo da se radi, na primer kafići ili prodavnice – to se onda zabranjuje", smatra Vešović.
S obizrom da će pandemija potrajati možda još godinu dana, na pitanje kako izdržati sve što nas još čeka, Baucal podseća da su kao i u svim drugim situacijama važni – drugi ljudi:
“Možda mi ne možemo da utičemo na vlast, ne možemo da utičemo na politiku - to se neke stvari na koje imamo delimičan uticaj. Ono što možemo da uradimo je da budemo dostupni ljudima koji su nam bliski, da mi njima pomažemo da oni izguraju. Da oni nama pomažu u situacijama koje su kritične kada mi možda padnemo, i da tako zajedno probamo da izguramo ovaj naredni period. Mislim da je razumnost i humor dobra kombinacija da se izgura ovaj naredni period”, kaže na kraju i kao primer citira šalu sa Fejsbuka preuzetu iz čuvenog stripa Alan Ford - Izdržite još malo - nećemo još dugo!
