Iako je situacija daleko od loše, Srbija već nedeljama nije globalni lider kada je reč o vakcinaciji. Kao trenutno 27. na svetskoj listi, u Srbiji vakcinacija prilično stagnira i u međuvremenu su je prestigle zemlje poput Malte, Islanda, Nemačke, Francuske, Španije, Sjedinjenih Država i drugih.
U ovom trenutku na zvaničnom sajtu vakcinacija.gov.rs stranica nije ažurirana od 20. juna, a prema tadašnjim podacima, obe doze vakcine primilo je 2.452.243 građana, a samo prvu dozu oko 240.000 ljudi. U odnosu na sedam miliona stanovnika Srbije to je tek nešto više od 35 odsto kompletno vakcinisanih.
Sa druge strane, Darija Kisić Tepavčević je na današnjoj sednici Kriznog štaba iznela podatak da je 49 odsto građana primilo makar jednu dozu vakcine, što se poklapa sa izjavama drugih zvaničnika koji su objavljivali slične procente u odnosu na broj punoletnih građana.
Kako podseća dr Dragoslav Popović, konsultatnt za vakcine i pandemiju, za stvaranje kolektivnog imuniteta potrebno je makar 70 odsto ukupne populacije, jer iako mladi slabije i manje obolevaju, oni su i prenosnici virusa:
“Znači kad gledamo ono što je zvanična objava o obuhvatu vakcinacijom kod nas, koja se odnosi na punoletno stanovništvo, kad se to projektuje na celokupno stanovništvo Srbije onda je taj obuhvat niži nego što ga sada prijavljujemo. U svakom slučaju je nedovoljno, u svakom slučaju moramo da uradimo mnogo više i što je pre moguće da bi došli do tog nekog kolektivnog imuniteta”, ističe Popović.
Do sada su u Srbiji najrevnosniji u redovima za vakcinaciju bili najstariji, to jest najrizičnije grupe kod kojih kovid može biti fatalan. Sa druge strane, manje od 18 odsto mladih između 18-30 godina se do sada vakcinisalo i kako smatra dr Popović - komunikacija je najvažnija strategija, mada ona nije uvek rešenje:
“Neki ljudi znaju za problem, ali nemaju motivaciju, pa im treba dati motivaciju. Videli smo da je za mnoge mlade ljude recimo to što bez vakcina ne mogu da putuju, pa oni jednostavno se onda ponašaju poprilično oportunistički. Nisu oni preterano zainteresovani za vakcinaciju, ali pošto je ona uslov za putovanja - hajde da se vakcinišemo. Nema veze, i to je dobro, samo je važno da se što više ljudi vakciniše da bi mi zaustavili ovaj problem koji imamo”, kaže Popović i nastavlja:
“To je suština cele filozofije - mladim ljudima treba da se obraćaju oni koji razumeju njihove bojazni, njihov način razmišljanja, koji mogu da govore sa njima na njihovom jeziku, da koriste medije koje oni koriste, kanale komunikacije koji su mladima interesantni. I na kraju krajeva koji mogu sve ovo da zapakuju u jednu oblandu koja je tim mladim ljudima razumljiva i koja će te mlade ljude motivisati da se oni sami pokrenu, zaštite sebe i štiteći sebe štite i ostale”.
U trenutnoj situaciji, Japan nije imao drugo rešenje i organizovaće predstojeće olimpijske igre bez publike. Sa druge strane, u petrovaradinskoj tvrđavi upravo traje muzički festival Egzit, a tokom leta se najavljuju i drugi festivali koji će biti održani u Srbiji.
“Ova pandemija je svima veliko opterećenje”, kaže Popović i dodaje:
“Svi su zamoreni pandemijom, ovo jako dugo traje, ali ovakve stvari su nešto gde se mi zaista igramo sa zdravljem ljudi i možda pravimo neke prevelike rizike. Ovo je prvi festival sa ovolikim brojem ljudi u Evropi i mislim da je izuzetno teško i sa ogromnim kapacitetom održati da vi nemate zaražene među tim mladim ljudima i da nemate prenos virusa. To sigurno će rezultirati povećanim brojem zaraženih nakon ovih festivala”.
Uz poneku masku u zvaničnim institucijama, u Srbiji su na snazi vrlo blage mere protiv panmedije - neko bi rekao da ih gotovo i nema. U Kriznom štabu se neprestano vodi borba između političkog i stručnog, to jest medicinskog dela štaba, a često su politika i ekonomija bili pobednici.
U tom kontekstu, dr Popović ističe da ceo svet prvenstveno ima zdravstveni problem koji je toliko veliki da utiče i na kompletno društvo, na ekonomije, čak i na svetsku bezbednost:
“Upravo zbog toga mi imamo situacije, nije to samo u našoj zemlji, gde ti neki zdravstveni prioriteti i drugi prioriteti tog očuvanja ekonomije, očuvanja bezbednosti, očuvanja mentalnog zdravlja stanovništva postaju važniji u nekom momentu i tu treba naći jedan balans. Balans koji će očuvati javno zdravlje, balans koji će nas dovesti do rešenja ovog problema što je pre moguće sa što nižom cenom”, kaže Popović i naglašava da je važno naučiti ključnu lekciju:
“Ako je to zdravstveni problem, ako nam se to desi ubuduće, a moguće je da će nam se to desiti nažalost ubuduće po svim predviđanjima - mi moramo imati jedan jak kapacitet u okviru zdravstva, mi moramo imati to jednoi liderstvo u okviru Ministarstva zdravlja koje će onda da vodi akciju rešavanja tog zdravstvenog problema - u saradnji sa svim drugim delovima države koji su neophodni kao podrška zdravstvu u ovakvim situacijama”.
U razgovoru za Glas Amerike, Popović kaže i da je novi talas koronavirusa sasvim izvestan, jer posao sa virusom nije završen. Postojalo je malo zatišje tokom koga je došlo do rekonfiguracije koja je uključivala i pojavu novih sojeva poput delta virusa, podseća Popović:
“To je nešto što se vrlo često dešava u situaciji pandemije. To je jedan izazov i jedan rizik koji se javlja. Ono što je važno to je da imamo sve više i više informacija da ove vakcine koje smo imali do sada su u dovoljnom procentu efikasne i protiv tog novog soja, tako da je to jedno, da kažem optimistički - svetlo na kraju tunela. Ali i podsetnik na to koliko je vakcinacija važna i koliko je ona važna da se završi što je pre moguće”, zaključuje dr Dragoslav Popović.
