U Skupštini Srbije je u ponedeljak počela prva sednica redovnog jesenjeg zasedanja, raspravom narodnih poslanika o čak 60 tačaka dnevnog reda. Uz međusobne optužbe vlasti i opozicije, poslanici razmatraju između ostalog i predloge Zakona o budžetu i seta medijskih zakona koji su prethodnih dana izazivali buru u javnosti.
Na dnevnom redu nalazi se i set pravosudnih zakona, predlozi zakona o katastru, ali i o leks specijalisu o organizaciji izložbe EXPO 2027. godine, a poslanici će razgovarati i o potpisanom Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom.
Zasedanje Skupštine počelo je intoniranjem himne Srbije, nakon čega je ministar finansija Siniša Mali prestavio predlog Zakona o budžetu. Naveo je da su tim predlogom predviđeni ukupni prihodi od 2.040,9 milijardi dinara što je, kako je naveo, 7.2 odsto više od prihoda koji su rebalansom budžeta predviđeni za ovu godinu. Projektovani rashodi iznose 2.238 milijardi dinara, a time i budžetski deficit od 197 milijardi dinara. Mali kaže da država takvim budžetom „nastavlja da podiže standard građana.“
„U budžetu imate i povećanje plate za zaposlene u javnom sektoru za 10 odsto, povećanje minamalne zarade za 17,8 odsto i povećanje penzija od 14,8 odsto, shodno švajcarskoj formuli. Sve ovo pokazuje da želimo da rastemo. BDP će nam ove godine biti iznad 68 milijardi evra, a sledeće godine bi trebalo da bude veći za 3,5 odsto“, rekao je on.
S druge strane, poslanici iz redova opozicije kritikovali su predlog budžeta. Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović rekao je da je realnost ljudi u Srbiji sumorna i upitao građane da li više veruju „ljudima u odelima ili svojim novčanicima?“.
Šef poslaničke grupe Zajedno - Moramo Nebojša Zelenović smatra da vlast „pumpanjem cena i sa ulaganjima u infrastrukturu koja koštaju od tri do deset puta više nego što bi trebalo“ povećava BDP.
Predsednik poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – patriotski blok Boško Obradović dodao je da se vidi „krah u ekonomskoj sferi u kojoj se vlast reklamira kao ekonomski tigar, a krije podatke“ i da je u poslednjih pet godina Srbija platila 722 miliona evra za takse, kazne, penale i naknade štete.
Inače, Fiskalni savet ocenio je ranije da je deficit budžeta Srbije planiran za 2024. godinu previsok, jer iznosi 1,7 milijardi evra, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Medijski zakoni u fokusu opozicije
Deo rasprave posvećen je i predstavljanju predloga zakona iz oblasti javnog informisanja. Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović naveo je da je Ministarstvo u toku izrade preduzelo sve kako bi se uzela u obzir mišljenja različitih interesnih grupa.
„U radnoj grupi su bili i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja sa kojima smo radili do poslednjeg trenutka. Svi članovi Radne grupe bili su jedinstveni u naporu da se sistem javnog informisanja unapredi“, rekao je on.
Ipak, u svom govoru ministar Jovanović se nije osvrnuo na dodate članove Zakona koji omogućavaju povratak države u vlasništvo medija, što su prethodnih dana žestoko kritikovali predstavnici opozicije, pojedini mediji u Srbiji i članovi medijskih i novinarskih udruženja.
Opozicija, koja se u ponedeljak takođe sastala sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja koji su bili deo Radne grupe koja je radila na nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima i zakona o elektronskim medijima, saopštila je da „taj zakon omogućava državnom „Telekomu” da postane centar buduće državne medijsko-propagandne mašine“ i pozvali institucije Evropske Unije „da ne ćute“.
„Upozoravamo da je to prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja modernim evropskim standardima i posle 25 godina vraća Srbiju na početnu tačku tranzicije", navele su u zajedničkom saopštenju opozcione stranke, a Radomir Lazović je najavio da su sve opozicione grupe podnele amandmane na Zakon o javnom informisanju i medijima kako bi se sporni članovi zakona obrisali.
Dačić: Ovo rukovodstvo Srbije nikada neće priznati nezavisnost Kosova
Odogovarajući na konstataciju Boška Obradovića da se u danu kada započinje jesenje zasedanje Skupštine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija održava sednica o Kosovu i da se pitanje odnosa Beograda i Prištine ne nalazi među tačkama dnevnog reda sednice, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je „državna politika Srbije aposlutno zasnovana na dva principa - "da nema priznavanja nezavisnosti Kosova i nema prihvatanja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, odnosno u UN".
Želim da opovrgnem svaku tvrdnju da je ovo rukovodstvo preduzelo bilo šta što nije u skladu sa našom državnom politikom. Budite ubeđeni da ovo rukovodstvo Srbije nikad neće prihvatiti nezavisnost Kosova", istakao je Dačić.
Sa druge strane Boško Obradović je rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "pobegao sa megdana u Njujorku" i sa sednice Saveta bezbednosti UN, jer je tamo poslao premijerku Anu Brnabić koja, prema njegovim rečima, nema nikakve veze sa kosovskom politikom, niti se išta pita.
"Zašto je Vučić pobegao sa megdana u Njujorku, to je veliko i dramatično pitanje i govori o krahu kosovske politike aktuelne vlasti", rekao je Obradović.
