Komentarišući posetu crnogorskog premijera Beogradu, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ukazuje da je već i sam doček Zdravka Krivokapića na aerodromu pokazao da je Beograd pokušao da primeni psihološki trik, koji je “na pogrešan način, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme primenjen” i da se ne može govoriti o nepoznavanju protokola.
“To je pokušaj da se na neki način unizi gost, tako da se u startu dobija superiornija pozicija u odnosu na njega kada počnu zvanični razgovori. Međutim to je potpuno pogrešno, jer nije unižen gost, nego je zapravo ponižen onaj koji je to uradio, ali ponizio je i sve nas”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Popov.
Na pitanje zbog čega odnosi Srbije i Crne Gore nisu krenuli uzlaznom linijom posle prošlogodišnjih izbora i pada parlamentarne većine iza koje je stajao aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović, Popov smatra da razlog leži u tome što su izneverena očekivanja Beograda da će nova vlada voditi prosrpsku politiku.
“Međutim, Krivokapić kao premijer se držao onog koalicionog dogovora kad je formirana nova vlada, u kome stoji da će biti kontinuitet u spoljnoj politici u svakom pogledu. Znači i kad je reč o članstvu u NATO, u odnosu prema Rusiji, u priznanju nezavisnosti Kosova, tako da je to izazvalo jed Beograda i videli smo da su veoma neprimerene izjave, posebno od ministra Vulina i nekih drugih zvaničnika išle u pravcu Podgorice”, kaže Popov i dodaje:
“Ja mislim da Beograd procenjuje da je Krivokapić sada u najlošijoj mogućoj poziciji jer je dan-dva pre toga Manddić pretio da će oboriti ovu vladu, što bi verovatno dovelo i do novih izbora. Međutim, mislim da je to sa dve strane pogrešna kalkulacija”.
Na prvom mestu je odabrana pogrešna osoba, jer - kako kaže Popov, Krivokapić je loša adresa za pritiske, zato što je on otvoreno rekao da je njemu prilično svejedno da li će biti premijer ili neće, s obzirom na to da on ima univerzitetsku karijeru i što ima svoj lični imidž u Crnoj Gori.
Sagovornik Glasa Amerike ističe i da će se vršiti pritisak na to da ova vlada bude više prosrpska, da se poboljša položaj srpskog naroda u Crnoj Gori, jer postoje tvrdnje da su Srbi u Crnoj Gori i dalje diskriminisani.
“Čak je Mandić izjavio da su getoizirani, da nemaju pristup javnim funkcijama itd, što je veoma problematična tvrdnja. I verovatno će biti reč o povratku Božovića na mesto ambasadora u Podgorici”.
Popov podseća i da je jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić najavio neposredno uoči Krivokapićeve posete Srbiji da će ići na rušenje ove vlade, što će neumitno proizvesti nove izbore.
“Ukoliko bi došlo do rušenja ove vlade od strane Demokratskog fronta mislim da bi oni bili najveći gubitnici ako bi došlo do novih izbora, jer su oni dobili tako visok skor na talasu onih litija koje su bile. A plus toga njihovi birači bi ih doživeli kao nekoga ko je izneverio njihova očekivanja. Jer umesto da se napravi jedna stabilna vlast koja bi išla u prilog svim građanima, ovde se vidi da je u pitanju gola borba za fotelje. I to neki od tih lidera koji kritikuju Krivokapića neskriveno iznose kao svoj cilj - zašto nije polička, nego je ekspertska vlada”, ističe Aleksandar Popov.
Takođe, on ukazuje i da bi razgovor iza zatvorenih vrata mogao da se odnosi na inicijativu Otvoreni Balkan i pokušaj da se Crna Gora uvuče u taj projekat.
“Međutim, tu postoji jedan veliki zazor, zato što je taj projekt na klimavim nogama. Videli smo da je samo pitanje koliko će opstati ova vlada u Makedoniji, a i pitanje je kako bi se nova vladajuća većina odnosila prema tom projektu. Videli smo i da sa Albanijom malo-malo imamo varničenja. Evo kad je trebalo da Edi Rama dođe u Beograd na obeležavanje godišnjice Otvorenog Balkana on nije došao, jer je krivio Srbiju za one incidente koji su se dešavali na Kosovu. Crna ima veliki otpor prema tome”, kaže na kraju Aleksandar Popov i ističe da nije veliki optimista po pitanju brzog oporavka odnosa Beograda i Podgorice.
