Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova održali su konferenciju za novinare na kojoj su odgovarali na zamerke stručne javnosti na Nacrt izmena i Zakona o unutrašnjim poslovima, kao i još nekoliko zakona, ali su novinari ostali uskraćeni za konkretne odgovore na većinu pitanja.
Zamenica sekretara MUP Milica Bondžić je, u uvodnom izlaganju, rekla da se novim zakonom drugačije definiše policija i njen pojam i uloga su određeni na sveobuhvatniji način nego što to uređuje Zakon o policiji, a to uključuje i sisteme za zaštitu podataka koje policija koristi.
Izmenjena su i ovlašćenja ministra, koji bi imao pravo da traži izveštaj o radu policije i organizacionih jedinica MUP, kao i da može da izdaje uputstva o radu.
Ovde se ne radi o dostavljanju ministru izveštaja o postupanju policije u pojedinačnim slučajevima. Prvi put se unosi odredba da dostavljeni izveštaj ne sme da utiče na operativnu nezavisnost policije, objasnila je Bondžić.
Najviše pitanja i polemika odnosilo se na odredbu kojom se policiji omogućuje ulazak u stan bez naloga suda ukoliko je potrebno "uklanjanje ozbiljne i neposredne opasnosti po ljude i imovinu", ili postoje osnovi sumnje da se u njemu "planira izvršava ili je izvršeno krivično delo".
Predstavnici MUP nisu dali precizan odgovor kako se i na osnovu čega može znati da neko "priprema krivično delo".
Tema o kojoj se polemisalo bilo je i korišćenje softvera za izradu biometrijskih podataka, a Bondžić je rekla da je to predviđeno nacrtom zakona radi pronalaženja počinilaca krivičnih dela, osoba za koje se sumnja da pripremaju akte terorizma ili u pronalaženju nestalih osoba.ž
Taj softver će, navela je ona, moći da se koristi u postupcima za primenu posebnih dokaznih radnji, a policija će morati da se, prema proceduri, prvo obrati tužiocu i sudiji za prethodni postupak.
"Nema automatizovanog donošenja odluka", rekla je Bondžić.
Ona je istakla da će zakon i podzakonski akti mogućnost zloupotrebe tog sistema svesti na minimum, mada je to uvek moguće i da niko od policajaca neće moći da pristupi celom sistemu, ali će svaki pristup biti zabeležen.
Načelnik Interpola u Srbiji Milan Dimitrijević je naglasio da ta najveća asocijacija kriminalističkih policija od 2016. godine ima tu aplikaciju, jer je to jedini i najbolji put u borbi protiv organizovanog kriminala, a Srbija još nije u prilici da se u to uključi, jer nema zakonske akte.
Radivojević: Promene zakona uzmemirile javnost
U prvom komentaru na predložene izmene zakona iz oblasti bezbednosti Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava upozorava da su najavljene promene izazvale veliko uznemirenje javnosti, da predloženi zakoni nisu ni među sobom usklađeni, kao i da obrazloženja koja su izneli predstavnici vlasti na današnjoj konferenciji za medije ne daju odgovore na mnoga nejasna pitanja.
Prema njenom mišljenju na prvom mestu su sporne odrebe o tome da policijski službenici mogu da sprovode neselektivni i masovni biometrijski nadzor na javnim površinama, pozivajući se pri tome na mogućnost da policija može po naredbi suda, kao kada se radi o posebnim radnjama, da vrši tu biometrijsku obradu podataka o ličnosti samo na neke kategorije lica:
“Misli se na počinioce najtežih krivičnih dela i na žrtve tih krivičnih dela. Međutim, nacrt zakona o evidenciji i obradi podataka o ličnosti unutar unutrašnjih poslova je takav da je doneo apsolutnu zabunu, on prepoznaje mnogo širu kategoriju tih lica čiji podaci mogu beometrijski da se obrađuju. Sa druge strane, uopšte nije opravdan taj princip srazmernosti i neophodnosti uvođenja ovih novih tehnologija”, kaže Radivojević u izjavi za Glas Amerike i dodaje da je MUP morao da stavi znanja iz kog razloga ovi sadašnji kapaciteti, njihovi sadašnji resursi nisu dovoljni da se zadovolje svrhe zbog kojih uopšte uvode biometrijski nadzor:
“Mi sve vreme dobijamo poruku da smo mi demokratska, slobodna i bezbedna zemlja, ne vidim ja da imamo neki istorijat značajan kada je u pitanju terorizam. Takođe mi nije jasno zašto se ovaj biometrijski nadzor ne bi opredelio samo za pojedina mesta, kao na primer aerodrom, granični prelazi, železničke stanice. Zašto to mora da bude na trgovima, na ulicama”, kaže sagovornica Glasa Amerike i ističe:
“Dakle, pričamo o nadzoru 24/7 i on počinje od trenutka kada vi uđete na tu javnu površinu, i sad ako oni traže nekog počinioca teškog krivičnog dela, oni da bi ga prepoznali moraju da obrade sve naše podatke. I to je jako sporno, ne samo samo po sebi koliko se zadire u privatnost svih nas, nego je sporno imajući u vidu i brojne afere, propuste i curenje snimaka i podataka iz MUP-a”.
Istovremeno, kaže Radivojević, predstavnici MUP-a su tek danas pred medije izašli sa nekim podacima o tome kako uopšte misle da vrše prevenciju zloupotrebe:
“To je sve moglo da bude urađeno kao prvi korak. Pre kupovine kamera, pre kupovine softvera, pre nacrta zakona, mi sve nekako radimo naopako. I sama ta procedura, sva ova zbrka u toj hronologiji – to nas sve takođe zabrinjava. Kao da su se uhvatili posla za koji nisu dovoljno dorasli”.
Takođe, kako smatra predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava, sporna su i proširenja ovlašćenja ministra policije, koji ubuduće može da da otkaz policijskim službenicima ili može da daje instrukcije za postupanje policijskih službenika u sektoru unutrašnje kontrole.
Sprečavanje slobodnog okupljanja građana
Ipak, prema njenom mišljenju tu je najspornije novo ovlašćenje vlade da daje nalog ministru da on izda naredbu da se ograniči kretanje ili okupljanje, recimo između ostalog i na nekim javnim površinama, ako drugačije nije moguće obezbediti javni red i mir.
S obzirom da su predstavnici ovakve promene pravdali situacijom kakva je primera radi vladala tokom pandemije Kovida, Radivojević postavlja pitanje zašto se tu ne primenjuje Zakon o vanrednim situacijama, koji vrlo jasno kaže kakva su čija ovlašćenja u tim situacijama:
“Ja ne znam kako članovi vlade mogu imati bilo kakva saznanja veća od ministra policije ili direktora policije da se javni red i mir ne može drugačije omogućiti osim što jeste već predviđeno drugim zakonima, pa mu ona daje nalog da zabrani okupljanje. To je baš sporno imajući u vidu da je veliki broj okupljanja bio organizovan u Srbiji, naročito ovi ekološki aktivisti su bili aktivni u poslednje vreme i mi smatramo da to predstavlja jednu vrstu odgovora, političkog odgovora na slobodno okupljanje građana i demonstracije, prosto na građansku neposlušnost”.
Na kraju Sanja Radivojević ukazuje i na to da pripremajući ove promene predlagač zakona nije vodio računa o preporukama koje poslednjih godina dolaze iz Saveta Evrope, pre svih u vezi sa sprečavanjem policijske torture ili iznuđivanja iskaza:
“Ja ću podsetiti da su brojne naše predstavke aktuelne pred Evropskim sudom za ljudska prava upravo zbog pretrpljenog policijskog zlostavljanja. Jedna od tih preporuka je bila da se u prostorijama za saslušanje uvede audio i video nadzor da se spreči iznuđivanje iskaza ili nezakonita mera prinude. Recimo to uopšte nisu uveli. A kažu u svom obrazloženju da su se rukovodili izmenom i odbranom zakona da povećaju veću bezbednost, da zadovolje međunarodne standarde i da bolje usklade rad tužilaštva i policije. Obrazloženje im je u potpunosti u disproporciji sa onim što im piše u nacrtu”, ističe Sanja Radivojević u razgovoru za Glas Amerike.
