Kristofer Hil, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, rekao je da je u trenutku kada Srbija kreće u ostvarivanje ambicioznog plana brzog razvoja sa ciljem konačnog ulaska u EU, važnije nego ikada da svi koji žele najbolje za zemlju, među koje spada i organizacija CRTA, budu dobrodošli u javnu debatu, a ne predmet pretnji i neprikladnih napada.
"Organizacije civilnog društva, kao što je CRTA, igraju izuzetno važnu ulogu u svakom društvu", istakao je Hil i napomenuo da biti na vlasti u demokratskoj zemlji - kao što je Srbija - ima svoju cenu, a to je odgovornost.
Hil je naveo da vlast mora da bude spremna da snosi odgovornost pred svim građanima i objasnio da se zbog toga od izabranih zvaničnika očekuje viši nivo odgovornosti u javnim nastupima.
Posle izveštaja posmatračke misije CRTA o izborima u Srbiji održanim 17. decembra, u kojem se navode podaci o brojnim nepravilnostima, počeli su napadi iz vladajuće Srpske napredne stranke.
Posle izbora u Srbiji i Međunarodna posmatračka misija koju je predvodila Kancelarija OEBS-a za ljudska prava i demokratske institucije (ODIHR) registrovala je u preliminarnom izveštaju određene neregularnosti na dan glasanja, kao i to da izborni uslovi nisu bili fer i da su išli u korist vlasti.
Vlasti u Srbiji odbacuju optužbe da je bilo velikih izbornih neregularnosti, i u nedavnom saopštenju vlada je navela da je "upoznata sa preliminarnim zaključcima izveštaja o izborima, kao i da je spremna da sarađuje na pojašnjenju pokrenutih pitanja i unapređenju daljeg izbornog ambijenta".
Pre Hila, reagovao je i predsedavajući Odbora za spoljne poslove u američkom Senatu, demokrata Ben Kardin, koji je saopštio da je "alarmiran zastrašivanjem organizacije civilnog društva CRTA od strane srpskih vlasti, što je odmazda za važan izveštaj njihove posmatračke misije o izborima".
"Predsednik Vučić mora da se bavi pitanjima koje je OEBS postavio u vezi sa demokratijom u Srbiji, a ne da skreće pažnju sa toga napadanjem demokratskih aktivista", objavljeno je na zvaničnom Eks nalogu Odbora za spoljne poslove Senata.
Kardin je u saopštenju neposredno pred izbore u Srbiji 14. decembra naveo da je zabrinut zbog "izazivanja straha i napada na opoziciju" i pozvao vlasti da obezbede održavanje fer i demokratskih izbora.
Njegova objava na Eksu obuhvatila je i objavu šefa Delegacije EU u Srbiji Emanuela Žiofrea, koji je napisao da "pritisak na nevladine organizacije u Srbiji koje se bave izborima otežava njihov rad, što je suprotno vrednostima demokratskog i pluralističkog društva i mora da stane".
"Ojačano civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i trebalo bi da bude prepoznato od strane državnih institucija", objavio je Žiofre na Eksu.
Prema zvaničnim i konačnim rezultatima koje je 12. januara objavila Republička izborna komisija u Srbiji, na parlamentarnim izborima pobedila je vladajuća SNS koja je osvojila 129 mandata od ukupno 250.
Izborna lista “Srbija protiv nasilja” osvojila je 65 zastupničkih mandata, izborna lista “Ivica Dačić – premijer Srbije” 18, lista “Nada za Srbiju” imat će 13, a isto toliko mandata osvojila je i lista “Mi - glas iz naroda”.
Od manjinskih stranaka mandate su osvojile Stranka vojvođanskih Mađara – šest, po dva mandata imaće izborne liste Usame Zukorlića i Stranke demokratske akcije, dok će po jedan mandat imati izborne liste “Politička borba Albanaca se nastavlja” i Ruske stranke.
Osvrćući se na samit Zapadni Balkan - EU o Planu razvoja, koji je održan u Skoplju, Hil je podsetio na izjavu pomoćnika državnog sekretara Džima O’Brajana da su privredni rast i ekonomska integracija regiona suštinski pokretači političkog napretka na Balkanu.
"I u pravu je. Plan rasta koji se nudi svim zemljama u regionu predstavlja istorijsku priliku", naglasio je Hil, kome je "drago što Srbija na to odgovara sa entuzijazmom".
Kako je ocenio, Srbija ima velike planove za nekoliko narednih godina, što još više jača planove i ciljeve EU. To je i razlog zašto je Sjedinjenim Državama stalo da se konstituiše nova skupština i formira nova vlada, kako bi Srbija mogla brzo da krene u akciju i napreduje na svom evropskom putu, izjavio je Hil.
Upitan o tome kako će se razrešiti situacija sa ukidanjem dinara na Kosovu i da li je zbog toga O'Brajan došao na sastanak Zapadni Balkan - EU, on je potvrdio da se o tome razgovaralo u Skoplju i da se razgovori nastavljaju.
"Taj projekat ima mnogo prednosti za Srbiju, ali na Srbiji je da o tome odluči", zaključio je Hil.
