Javnu raspravu o opsežnim izmenama Krivičnog zakona (KZ) treba produžiti, jer je predviđeni rok jako kratak, izjavila je javna tužiteljka u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu Lidija Komlen Nikolić.
„Ja bih sad odmah na početku rekla zaključak ove konferencije, da je javna rasprava neprimereno kratka - mesec dana“, rekla je Komlen Nikolić na današnjem skupu "Uticaj izmena Krivičnog zakonika na pravosuđe i ljudska prava", koji je organizovao Komitet pravnika za ljudska prava (Yukom).
Prema njenim rečima, nije sporan samo rok za sprovođenje javne rasprave:
„Mi smo dobili opsežne izmene KZ-a koje, na kraju se ispostavilo iz obrazloženja, nisu samo proistekle iz pera članova radne grupe, već su proistekle iz pera određenih kabineta, određenih državnih organa. Te u tom smislu zaista je to sporno i to se vidi“, izjavila je Lidija Komlen Nikolić i naglasila da se obrazloženja u Krivičnom zakoniku drastično razlikuju od obrazloženja u Zakonu o krivičnom postupku.
Prema njenoj oceni, to se najbolje vidi u novim odredbama kod neovlašćenog snimanja i prisluškivanja, gde se iz predloženih rešenja može videti da radne grupe za izrade dva važna zakona - Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, međusobno nisu komunicirale i da je rezultat toga čitav niz kontradiktornosti:
„Ukoliko imate novu odredbu u Zakoniku o krivičnom postupku, koja je proistekla upravo iz razvoja informacionih tehnologija, pa je uvedeno da jedno od dokaznih radnji može da bude i prihvatanje snimaka - optičkih i različite vrste, a vi onda imate izmenu u Krivičnom zakoniku gde kod krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja se briše deo koji se odnosi - 'nisu mu namenjeni'. To znači da sve što ja sad, recimo da uzmem na ovom skupu, da uzmem da snimam, iako neko može da kaže - ti nisi imala to ovlašćenje“, izjavila je Komlen Nikolić i ocenila da sve predložene izmene nisu tako loše:
„Zakonik o krivičnom postupku i namera izmene ZKP je proistekla iz obaveze Republike Srbije da usaglasi Zakonik sa šest direktiva EU koje se odnose na zaštitu i pružanje boljih procesnih garancija svih učesnika u postupku. Misli se na okrivljene, na žrtve, na posebno osetljive grupe građana. I u tom smislu čitav niz odredbi je promenjen“.
Prema mišljenju programske direktorke Yukoma Milene Vasić, predloženim izmenama krivično-pravne oblasti nisu obuhvaćena dela kojima se na najgrublji način krše prava žena, devojčica i dečaka:
„Imamo u Krivičnom zakoniku odgovore na nepostojeće pojave u društvu, a propušteno je da konačno osvetnička fotografija bude inkriminisana kao zasebno krivično delo“, izjavila je Vasić i ukazala da u KZ-u ne postoji ni krivično delo - deljenje eksplicitnog seksualnog materijala bez pristanka, kao posebno krivično delo.
Takođe, Vasić je upozorila da se sa razvojem veštačke inteligencije ubrzano razvijaju mogućnosti grubog kršenja ljudskih prava, a kao primer ona je navela telegram grupe na kojima se dele eksplicitni snimci maloletne dece da bi se naudilo roditeljima.
Ona je upozorila i na to da brzi razvoj veštačke inteligencije donosi i nova krivična dela – prema njenoj oceni, za godinu dana biće mnogo više onih krivičnih dela koja su izvršena upravo generisanjem sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije, gde će apsolutno svako moći da bude žrtva:
„Ukoliko se država ne bude pozabavila ovim na način na koji su to uradile susedne države, kao Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, mi ćemo zaista doći u situaciju da imamo veliki broj žrtava koje su prepuštene same sebi. A to nije daleko od onog uzimanja pravde u svoje ruke“, izjavila je Milena Vasić.
Koordinatorka pravnog tima u Autonomnom ženskom centru Vanja Macanović je upozorila na nedostatke predloženih izmena dva zakonska akta, prema kojima oštećeni u krivičnom postupku ne dobija status subjekta prava na zaštitu, već se tretira kao sredstvo za dokazivanje.
Ona je ukazala i na to da nije izmenjena definicija krivičnog dela silovanja, da nije definisano krivično delo neovlašćena objava snimka, nije predviđen nadzor posle izdržane kazne za teška krivična dela, kao i mera udaljenja okrivljenog iz kuće ili stana.
Spahović: Izmene ZKP po prevaziđenom sovjetskom modelu
Komentarišući za Glas Amerike izmene Zakona o krivičnom postupku beogradski advokat Sead Spahović je ocenio da se tu radi o povratku na stari zakon, onaj iz 1976. godine, odnosno na taj zakon o krivičnom postupku koji je kod nas postojao još od posleratnih godina, posle 1953. godine:
„Vrlo su to slični zakoni. Glavna karakteristika ovih zakona je da sudija nije neutralan, nego je slobodan da dokazuje optužnicu. I to je glavni nedostatak svih tih zakona. Taj ZKP je rađen u tradiciji Sovjetskog Saveza i tog marksističkog principa materijalizma u istini, istraživanja materijalne istine“.
Prema njegovom mišljenju, ovako izgleda kada se na celu stvar gleda ideološki, a sa stanovišta ljudskih prava taj sistem sa takozvanim inkvizitornim sudijom je mnogo nepovoljniji za okrivljenog koji odgovara pred krivičnim sudom:
„Ovde je u pitanju jedan ideološki sukob, a on ima praktične posledice u tome što će biti jako teško okrivljenima da se brane, u proceduri u kojoj prvo tužilac vodi istragu, a nakon te tužilačke istrage ponovo okrivljeni dolazi pred jednog, da tako kažem, inkvizitornog sudiju koji je dužan da dokazuje tzv materijalnu istinu, a to je u stvari da dokazuje optužnicu“, kaže Spahović i dodaje da taj sistem nije dobar ni za okrivljenog, ni za ljudska prava, ali je loš i za pravosuđe Srbije koje treba da se otrgne od tog sovjetskog, ruskog principa.
Spahović smatra da na predložene izmene niko ne reaguje, da to nikog ne interesuje – jednim delom zato što građani Srbije većim delom ne znaju šta se događa, dok je u okviru pravničke profesije većina za taj inkvizitorni sistem da sudija završi posao, a da advokat sedi u sudnici i da moli za milost.
Sagovornik Glasa Amerike primećuje i da se predlagač izmena Zakona o krivično postupku poziva i na srpsku tradiciju, iako, kako kaže, ta srpska tradicija ne postoji u krivičnom procesnom pravu:
„Taj zakon na koji se oni pozivaju iz 1929. godine je zakon donet za vreme šestojanuarske diktature, kada nije važio ustav, nije postojao parlament, nisu postojale političke stranke. I tu je praktično oktroisan austrijski ZKP, koji je za svoje vreme bio dobar zakon, ali nema nikakve veze sa srpskom tradicijom“.
Govoreći o izmenama Krivičnog zakona Spahović smatra da tu postoje nove inkriminacije koje su vrlo loše, kao što je ukidanjae krivičnog dela iznuđivanja iskaza ili uvođenje novog krivičnog dela savetovanja kako da se izvrši krivično delo.
