BIlo je i lepih događaja, ali češće onih manje lepih...
Godinu na izmaku malo ko će pamtiti po dobru – dovoljan je i letimičan pogled unazad na 2014-tu da se shvati da je to jedna od najtežih godina u 21. veku. Od izbora i formiranje nove vlade, preko vejavica i poplava, početka reformi i smanjivanja plata i penzija, do problema sa medijima, ili odnosa sa Rusijom, Kinom, i pre svega Evropskom unijom. Ono što je sigurno – 2014-ta je bila godina otrežnjenja i suočavanja sa posledicama loših ekonomskih politika vođenih poslednjih decenija:
"Teška godina, teža nego prethodna, ali manje teška od 2015. koja stiže. 2014-ta je možda zahvaljujući i političarima postala godina suočavanja sa istinom. Teškom ekonomskom istinom da je Srbija u velikoj ekonomskoj krizi", kaže ekonomski novinar Miša Brkić.
Sa druge strane, na, možda najvažnijem, spoljno-političkom planu moglo bi se reći da nisu ispunjena sva očekivanja, da Srbija nije uspela da otpočne pregovore sa Briselom o članstvu, da je kriza u Ukrajini ostavila Beogradu vrlo malo manevarskog prostora između Brisela i Moskve. Na velikoj sceni svet se suočio sa novim hladnim ratom, i Srbija je, poput mnogih drugih pretrpela štetu od novog rusko-američkog sukoba:
"Srpska spoljna politika je bila tipičan primer politike male zemlje, koja je zvanično pokušavala da bude neutralna, ali je zaparavo plutala onakao kako je koji talas dolazio. Pokušavala je da pomiri Evropu i Rusiju u svojoj spoljnoj politici, pokušavala je da započne pregovore o članstvu u EU, ali istovremeno nije htela uvede sankcije Rusiji, što se od nje očekivalo iz Brisela", kaže spoljnopolitički analitičar Predrag Simić.
Dugo najavljivane ekonomske reforme su konačno započete sredinom godine, tri sistemska zakona – o radu, stečaju i privatizaciji su usvojena, ali sa druge strane dinar gotovo celu godinu kliza na dole u odnosu na evro i dolar, deficit je ogroman, nezaposlenost velika, BDP u padu, a obećanja i najave velikih stranih investicija nisu se ispunila. Pušten je u saobraćaj kineski most na Dunavu, a umesto Beograda na vodi, sada je aktuelna priča u vozu Beograd-Budimpešta:
"Godinu dana mi prisustvujemo klizanju dinara u odnosu na evro i dolar. I ma koliko naši političari pričali da je u Srbiji dobar život, dinar pokazuje temperaturu, odnosno stanje srpske ekonomije", navodi Miša Brkić.
Nakon zimskih vejavica, nezapamćene poplave su više meseci bile u centru pažnje. Život se još nije vratio u normalu, ima i dalje onih čekaju da im se obezbedi smeštaj, a najveću cenu poplava platili su kolubarski kopovi i Elektroprivreda Srbije. Rusi su možda prvi stigli da pomognu u poplavama, ali Unija i zemlje članice EU daleko najviše donirale i finansijski, i u robi. Zapravo, u 2014-toj su i Brisel i Moskva su imali svoja očekivanja od Beograda, a ključni momenat u toj priči je odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji:
"EU je pokušala da istera Srbiju na čistac u njenom odnosu prema Rusiji, da je privoli da se pridruži sankcijama. Srbija to nije učinila i EU je to zvanično prihvatila, ali će cenu Srbija platiti naredne godine – i u nastavku pregovora o Kosovu, i u tom odlaganju početka pregovora o ulasku u EU", ističe Simić.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u 2014-toj došao Beograd, prisustvovao vojnoj paradi, ali je zatim usledio šok porukom da se obustavlja gradnja Južnog toka, što je dovelo do blagog zahlađenja odnosa. Kina i Srbija su održale samit sa državama istočne i centralne Evrope, ali na svom glavnom putu prema Briselu Srbija nije iskoračila napred:
"Bilo je i za očekivati da ne otpočne ove godine, jer ni neposredne okolnosti – Kosovo, nisu spremne za tako nešto i mislim da neće još dugo biti spremni. Briselski sporazum je otvorio Srbiji mogućnost da započne pregovore, ali njegovi su efekti već uglavnom potrošeni", kaže Simić.
Medijska situacija je takođe obeležila 2014-tu godinu – cenzura, pritisci na medije su teme o kojima se sve glasnije govori, a kako kaže Miša Brkić pitanje medija nije pojedinačno pitanje nekog novinara ili nekog medija, već je to pitanje generalnog uređenja medijske scene u Srbiji:
"Ono što se sada belodano vidi je da mediji ne igraju ulogu u građanskom društvu koju bi trebalo da igraju. A to je da su oni platforma za javni dijalog, za sučeljavanje mišljenja. Ne samo političara i opozicije, nego političara i kvalifikovane javnosti, eksperata, stručnjaka", kaže Miša Brkić.
Većina građana Srbije će poželeti da što pre zaboravi 2014-tu go-dinu, a oba sagovornika Glasa Amerike se slažu u dva stava – prvo, da je jedini Srbin koji će i privatno i profesionalno pamtiti 2014-tu svetski teniser broj jedan Novak Đoković, i drugo da bi većina građana Srbije morala da se ugleda na Đokovića i morala mnogo više i napornije da radi – ako nešto želi da postigne. A 2015-ta će, kako kažu Miša Brkić i Predrag Simić biti godina u kojoj ćemo se 2014-te sećati kao jedne dobre i mirne godine.
