Zoran Đinđić je bio kalibar svetskog državnika sa impozantnom snagom intelektualne sigurnosti koja vam je - kao u šahu - odmah davala prednost, izjavio je ekonomista Goran Pitić, koji je posle promena 2000. godine bio jedan od ministara u prvoj demokratskoj vladi Srbije i dodao da je ta vlada, prema njegovoj oceni, imala kapacitet da bude potpuno ravnopravan sagovornik u svim temama u svetskim razmerama.
Govoreći na tribini Fondacije Zoran Đinđić o političkoj viziji ubijenog premijera Srbije i izazovima modernizacije Srbije, koja je u sredu održana na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Pitić je ocenio da liderstvo podrazumeva viziju u koju verujete i preko nje uspevate da inspirišete ljude:
“I mi smo to imali 2001. godine sa vladom Zorana Đinđića”, rekao je Pitić i dodao da je kao premijer Đinđić napravio “embrion” onog dela vlade koji se bavio ekonomskim oporavkom zemlje posle devastiranja tokom devedesetih.
“Nas nekoliko, tu je i Slobodan Milosavljević takođe bio deo te vlade, imali smo tu punu slobodu da zajedno sa Zoranom osmišljavamo taj ekonomski oporavak i šta su to prioriteti i šta konceptulani okvir u kojem treba stvar da se dešava”, izjavio je Pitić na tribini na FPN-u.
On je rekao i da nije patio od idolopoklonstva, ali da je Zoran Đinđić bio jedina osoba pred kojom je osećao potrebu da uvek bude maksimalno spreman, kao i da je svaki sastanak sa njim bio "vrsta testa i intelektualno poigravanje".
Prema njegovim rečima, Đinđićeva vlada je bila dobrodošla svuda, jer je bila autentični nosilac stabilnosti u regionu, ozbiljnih promena u Srbiji i prvog talasa evrointegracija zemlje koji je osmišljen već 2001. godine.
U toj vladi, kako je rekao bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, nije bilo koketiranja kada je u pitanju znanje i na pozicije su birani ljudi koji su bili profesionalci u svojim sektorima.
“Zato smo i mogli da napravimo taj prvi otklon, jer taj period razvoja Srbije je bio period sređivanja Srbije”, rekao je Pitić i nastavio:
“Ako vam kažem da je za neki generator u Obrenovcu trebalo da damo 100 miliona samo za to, umesto da stavimo u neke druge segmente. Znači, mi smo morali da uključimo struju, mi smo morali da zakrpimo rupe na putevima, da poljoprivrednicima damo dizel i sve što im je trebalo. I mi smo morali na neki način, uz te materijalne stvari koje su išle na krpljenje Srbije, morali smo da zakrpimo Srbiju u demokratskom smislu. A to je da postavimo neka načela u koje je trebalo ubediti Srbiju koja je izašla iz Miloševićevog vremena”.
Govoreći o tome šta je Srbiji potrebno danas Pitić je rekao da se njegovo mišljenje razlikuje od od nekih drugih koji to gledaju kroz BDP ili neke druge ekonomske pokazatelje.
“Pitanje kvantitativnih dimenzija našeg razvoja nije prioritet danas. Danas je prioritet kvalitet tog razvoja, a taj kvalitet razvoja dobio je negativne dimenzije u mnogo segmenata”, poručio je Goran Pitić i objasnio da govori o tome šta je razumevanje toga kako treba da izgleda Srbija, kako bi voleo da vidi Srbiju u budućnosti:
“A to je da je to zemlja sloboda, individualnih sloboda, zemlja mogućnosti iskazivanja svog stava, a da ne dobiješ odmah salve horova i ocrnjavanja i traganja za DNK i krvnim zrncima svakoga. Zemlja u kojoj se ne traga stalno za izdajnicima ili ko su patriote, razmišljanja o definiciji patriotizma i merenju patriotizma”.
Takođe, prema oceni Pitića, evrointegracije su praktično najveći legat i kičma onoga što je stvarala Đinđićeva vlada, a kako je podsetio – Đinđićeva postavka je bila da je evropska ideja jedina integrativna u regionu, koja sve konflikte na Balkanu može da usmeri ka pozitivnom ishodu.
Na pitanje da li danas na političkoj sceni vidi nekoga ko bi mogao da nastavi Đinđićevu političku ideju, Pitić je rekao da ne vidi - ukoliko bi, kako je objasnio, govorio o individualnom kapacitetu.
