U subotu 3. juna, mesec dana nakon tragičnih događaja u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca, biće održano peto po redu okupljanje građana pod sloganom “Srbija protiv nasilja”.
Zahtevi su odavno formulisani – traži se, između ostalog, ostavka ministra policije Bratislava Gašića, ali i smena Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi.
O svim ovim događajima raspravlja se, ili još preciznje – vodi se pravi verbalni rat vlasti i opozicije u parlamentu, ali je u ovom trenutku teško reći šta će biti sa zahtevima građana i da li je vlast spremna da im izađe u susret.
“Mi kada pogledamo zahteve koje je opozicija dala, mi tu vidimo da su zahtevi vrlo konkretni u smislu usmereni ka rešavanju nekih konkretnih problema kao što su smena REM-a ili smena određenih ministara. I ta taktika inicijalno nije loša zato što vam daje nekakav objekt koji onda pokreće proteste. Ali na duže staze postaviće se pitanje i već se postavlja pitanje – ako to sve i uspe, i ako se dese najoptimističnije prognoze gde SNS izgubi značajnu podršku na izborima, a šta onda posle Vučića. E to je negde i sada tu imamo jedan jaz”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Bojan Vranić, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka.
Vranić dodaje da je vlast na ova zbivanja odgovorila na uobičajen način – od ismevanja i fotomontaža, preko vređanja, do toga da na kraju imaju razumevanje za građane, ali ne i za opoziciju čije predstavnike nazivaju huljama ili hijenama. Po njegovom mišljenju, Protest protiv nasilja je ušao u fazu da razmišlja o tome kako dalje nastupati i kako se postaviti u vezi sa zahtevima upućenim vlastima.
“Opozicija trenutno ima taktiku idemo na sve ili ništa. Dakle, dok se svi zahtevi ne ispune nema pregovora. To može imati rezona u tom smislu da je opozicija već imala runde dijaloga sa vlašću i to se završilo kako se završilo. Ne nešto baš slavno", kaže Vranić i dodaje:
"Tako da u tom smislu ovo može imati rezona, međutim, ako ćemo ozbiljno da pregovaramo i ako hoćemo da menjamo političku kulturu koja je dominantna, ne možemo imati taj neki fatalistički odnos gde ćemo reći – ili će biti crno, ili će biti belo, ili neće biti nikako. Nego morate da imate kompromis. Ali u kompromisu ne mogu svi biti 100 posto zadovoljni”.
Vranić navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić umesto ispunjenja ovih zahteva ponudio nove, prevremene izbore jer računa da je to prostor kojim on odlično vlada.
Međutim, kako smatra analitičar i urednik portala Nova srpska politička misao (NSPM) Đorđe Vukadinović, Vučić nema mnogo razloga da nudi nove izbore, već je izneo vrlo uslovnu ponudu i da se njemu ne ide ni na parlamentarne, niti na beogradske izbore:
“Ja sam siguran da on prilično blefira nudeći te izbore, zato ih ne nudi konkretno. Nego više maše njima, kobajagi nudi računajući na neslogu i nesaglasnost u ovim opozicionim redovima, koji ne znaju sada da li uopšte žele izbore, da li žele ove ili one, da li žele neke idealne uslove koji naravno nikada neće doći”.
Kako kaže Vukadinović, SNS je pre ove krize već bila na, za njih dosta niskih 38 posto podrške građana, a da je početkom maja da brojka pala na nešto iznad 36 odsto podrške.
“Treba istupiti energično makar za ono i oko onoga oko čega dileme nema, a to su recimo gradski izbori. Što bi se reklo i obećani od strane Aleksandra Vučića tokom sastanka sa Đilasom. Znači barem to da se fiksira datum. I da se recimo uđe u pregovore, odnosno dijalog oko termina i oko uslova za parlamentarne uslove. Mislim da ima više nego dovoljno razloga za vanredne parlamentarne izbore”, kaže Vukadinović.
I novinar nedeljnika “Vreme” Andrej Ivanji u vrlo kratkom razgovoru za Glas Amerike ističe da najbrži put ka ispunjenju zahteva sa protesta građana vodi preko beogradskih izbora, na kojima opozicija po njegovom mišljenju može da računa na pobedu.
“Nakon toga biće mnogo lakše ići ka ispunjenju ostalih zahteva sa protesta”, kaže Ivanji.
Na pitanje da li Vučić i SNS planiraju da kupovinom vremena sačekaju leto, godišnje odmore i razvodnjavanje protesta, Vranić kaže da odgovor nije tako jednostavan:
“U tom smislu ne verujem ja da Aleksandar Vučić, ili ne bih baš bio u potpunosti siguran da Aleksandar Vučić jednostavno sedi i čeka da dođe leto, i da neko ode u Grčku, Crnu Goru, Hrvatsku ili gde već i onda ono standardno – eto vidite oni sada letuju u Hrvatskoj. On već sada priprema šta bi moglo da se desi ukoliko se protesti nastave u septembru. I jedna od tih taktika jeste – pa nema problema, evo izvolite, daću vam izbore. Na tim izborima ću biti ponovo prvi na svakoj listi, i onda će za moj slogan da glasaju svi, i u Beogradu, i u Babušnici, i u Crnoj Travi, i u Subotici”.
Vukadinović kaže da je u ovom trenutku protest građana i dalje u zamahu, da vlast računa i na to da energija nije bezgranična, zbog čega igra igru kupovine vremena:
“Energija protesta je neočekivana ne samo za vlast, nego i za opoziciju. I zato ne treba računati da Vučiću odgovaraju izbori i da se i on ne plaši te silne energije koja može da opstane i to septembra.”
Kao aktivista koji je svojom kampanjom “Kreni-promeni” bio jedan od najzaslužnijih za stopiranje državnog aranžmana sa Rio tintom, Sava Manojlović ističe da ne bi voleo da bude u koži vlasti koja odbija da ispuni najbitnije zahteve protesta:
“To će joj sigurno vratiti kao bumerang. Kad imate institucije koje ne rešavaju problem, nezadovoljstvo se uvek preliva na ulicama i naredni talas će sigurno biti sve veći i veći. Ono što je takođe bitno – moje mišljenje je da izborima vlast pokušava da stvari prevede na čisto politički teren u smislu čak personalan. Vučić se tu uvek istura i kaže – nisu bitni zahtevi. To je poruka - nisu bitni građani, nije bitan njihov život, jedini ko je bitan u ovoj državi sam ja”, kaže Manojlović.
“Energija se može rasuti, ali se ne može izgubiti. Dakle ona će se ponovo još jača sakupiti i sigurno će u narednom naletu da se obruši na one koji su je izignorisali”, dodaje Manojlović.
Na osnovu iskustva iz slučaja Rio tinto Manojlović takođe navodi da bi opozicija i građani morali da imaju spremnu i “rezervnu listu” zahteva:
“Treba da imate jednu skraćenu listu zahteva. Znači dva do tri najbitnija zahteva koji će suštinski uticati na život ljudi i doneti promenu. Mislim da je vrlo bitno da strategija, odnosno taktika protesta bude takva da stvori pritisak na vlast koji ona ne može dugoročno da izdrži. Tada ste imali po prvi put blokadu vitalnih saobraćajnica i autoputeva. Vlast je tada rekla – vi to nećete uraditi, onog momenta kada je to urađeno to je pokazalo slabost vlasti”.
Vranić kaže da će naredni period biti zanimljiv:
“Ja mislim da ako opozicija uspe da dobije nešto od ovoga što traži, ali da to bude sistemsko rešenje, to je ogroman uspeh. Opoziciji je potrebna nekakva pobeda”.
