Na ponovljenom suđenju bivšim zvaničnicima Državne bezbednosti (DB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, počelo je iznošenje završnih reči tužilaštva i odbrane.
Navodi optužnice
Jovici Stanišiću, bivšem šefu DB-a i njegovom zameniku Franku Simatoviću, sudi se po optužbama za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva, uglavnom Hrvata i Bošnjaka, sa velikih područja Hrvatske i BiH u periodu od 1991. do 1995. godine.
Stanišić i Simatović su optuženi da su rukovodili finansiranjem, obukom, logistickom podrškom i drugim vrstama značajne pomoći ili podrške specijalnim jedinicama DB-a i drugim srpskim snagama, poput paravojnih grupa, koje su učestvovale u počinjenju zločina tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.
Obojica su se izjasnili da nisu krivi.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces u kom se utvrđuje da li su zvaničnici Srbije bili odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Tokom postupka iznošenja završnih reči koji će trajati do srede 14. aprila tužilaštvo na raspolaganju ima četiri sata, a odbrana ukupno pet sati. Nakon toga obe strane u procesu imaju po još jedan sat za izlaganje argumenata – navedeno je u saopštenju suda.
Tužioci su tokom prvog dana iznošenja završnih reči istakli da su dokazali krivicu optuženih za zločine u Hrvatskoj i Bosni u Hercegovini (BiH), od 1991. do 1995. godine.
"Dokazima tužilaštva je, bez ikakve sumnje, utvrđena odgovornost Stanišića i Simatovića. Neizbežan je zaključak da su oni krivi za zločine za koje su optuženi", rekao je tužilac Daglas Stringer.
Ti zločini nad, kako je ukazao, hiljadama žrtava u dve države bili su, kako je naglasio Stringer, počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo uspostavljanje teritorije sa srpskom dominacijom, nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva sa velikih područja u Hrvatskoj i BiH.
Tokom nasilnog etničkog razdvajanja iz tih oblasti bilo je uklonjeno najmanje 340 hiljada pripadnika nesrpske zajednice, rekao je predstavnik tužilaštva.
Tužilac Stringer je podvukao da ne tvrdi da je cilj zločinačkog udruženja bilo stvaranje Velike Srbije, što je, po njegovim rečima, sugerisala odbrana.
Po rečima tužioca Stringera, na čelu tog udruženog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Tužilac je Miloševićevu moć nad saučesnicima opisao rečima svedoka Stanišićeve odbrane, bivšeg britanskog ambasadora u Beogradu Ajvora Robertsa da je Milošević bio čovek-država koji je donosio sve odluke.
Po optužnici, pored Miloševića, Stanišića i Simatovića, u zločinačkom udruženju bili su i Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Milan Martić, Goran Hadžić, Milan Babić, Željko Ražnatović, Vojislav Šešelj i drugi.
Zloupotrebljavajući SDB Srbije, van svojih ovlašćenja, Stanišić i Simatović su, po rečima tužioca Stringera, zločinački plan sprovodili preko jedinica koje su kontrolisali – Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana i Škorpiona.
Optuženi Stanišić i Simatović ne prisustvuju raspravi zato što su na privremenoj slobodi u Srbiji. Uhapšeni su u martu 2003. godine i prebačeni u pritvor Haškog tribunala.
Oslobođeni su krivice 2013. godine, ali ta presuda je ukinuta u decembru 2015. godine, kada je počelo ponovno suđenje.
Karmel Ađijus, predsednik Međunarodnog mehanizma sudova za ratne zločine je Savetu bezbednosti UN-a u decembru 2020. najavio da će presuda dvojici bivših zvaničnika Državne bezbednosti (DB) Srbije biti izrečena u maju.
