Špijunska afera na relaciji Beograd-Moskva možda se malo slegla, ali posledica akcije srpskih službi bezbednosti svakako će se tek osetiti, ocenjuju sagovornici Glasa Amerike.
Prema nedavnom svedočenju ruskog opozicionog aktiviste Vladimira Kara-Murze, pripadnici ruske opozicije prisluškivani su tokom boravka u Beogradu u maju prošle godine, a ministar policije Aleksandar Vulin odneo je transkripte prisluškivanih razgovora u Moskvu, tvrdi Kara-Murza.
Iako je Vulin tu informaciju brzo demantovao, čini se da je malo onih koji odbacuju kao neitinite tvrdnje ruskog opozicionara, a bivši diplomata i ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da su takve stvari neprihvatljive i nezamislive i da predstavljaju demonstraciju nekog podaničkog odnosa prema ruskim službama i uopšte prema Moskvi.
“Beograd se ovim praktično deklariše kao produžena ruka Moskve i sarađuje na onim pitanjima na kojima se ne može sarađivati. Dakle, Beograd treba da pomogne Moskvi u njenoj politici, u njenim odnosima ili u njenom obračunu sa njenim političkim unutrašnjim protivnicima. To je zaista jedan nerazuman potez. Srpske službe su se pretvorile u servis FSB-a, to tako može da se tumači. Sutra one mogu da dobiju neki drugi zadatak da izvrše, ili možda imaju neki drugi zadatak koji vrše za te službe", ukazuje Đukić.
Ni saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović ne veruje u demanti ministra policije Aleksandra Vulina i ističe da nije tajna da službe bezbednosti znaju da sarađuju, ali da se to radi u okviru zakona i potpisanih sporazuma. Po njegovom mišljenju, primena posebnih mera, to jest prisluškivanje pripadnika ruske opozicije urađeno je na nezakonit način.
“Ruska opozicija tokom boravka u Beogradu je obavljala legitimne i legalne aktivnosti. Koji je osnov za primenu veoma intenzivnih mera od strane srpske službe, ja pretpostavljam Bezbednosno informativne agencije, ukoliko su oni radili sve legitimno i legalno. Dakle, oni nisu ugrožavali ni ustavni poredak Srbije ili na bilo koji drugi način su ugrožavali berzbednost Srbije. Dakle ovo meni liči da se radi o jednom ličnom ustupku Aleksandra Vučića Vladimiru Putinu”, kaže Petrović.
On dodaje da je tom aferom Srbija poslala poruku da nije demokratska država i da nije u ovom momentu spremna za članstvo u EU još dugo.
Takođe, bivši diplomata Srećko Đukić sumnja da je akcija samoinicijativno delo jednog čoveka, to jest ministra policije Aleksandra Vulina.
“Centralno je tu pitanje da li je zaista moguće da on to radi na svoju ruku. To je apsolutno neshvatljivo i neprihvatljivo i nerazumnjivo, niti bi to jedan ministar u bilo kojoj vladi mogao da radi na svoju ruku. To su jako osetljive stvari, to uopšte nisu stvari za igru. Svaki ministar bi sa tog mesta leteo da je išta to radio samostalno na svoju ruku. Prema tome jasno je da taj njegov individualni čin nije individualni čin, već je izvršenje nekog zadatka koji je dobio sa nekog višeg nivoa", kaže Đukić.
Predrag Petrović podseća na činjenicu da ministar policije nema nikakve ingerencije kada se govori o takvim aktivnostima, to jest špijuniranju na teritoriji Srbije.
“Ministarstvo unutrašnjih poslova je nadležno za borbu protiv organizovanog kriminala i nasilnog ekstremizma i terorizma, ali u slučaju da oni rade na otkrivanju krivičnih dela. Sve drugo spada pod nadležnost Bezbednosno informativne agencije”, kaže saradnik BCBP-a.
Srećko Đukić, pak, naglašava da se nameće sasvim logično pitanje:
“Da li sad treba ruske službe da pomažu srpskim službama u obračunu sa političkim neistomišljenicima u Srbiji. To je jedan logičan nastavak reda poteza od ovoga koji smo čuli iz Moskve. I osim toga tu još ima neki sporazum koji je potpisan o zajedničkoj radnoj grupi koja treba da se bori protiv obojenih revolucija. To su stvarno neke stvari, čovek ne može da ih smesti u jedan racionalni politički okvir", zaključuje Đukić.
Ni informaciju o formiranju zajedničke radne grupe koja ima zadatak da prati takozvane obojene revolucije vlasti u Srbiji nisu potvrdile, ali Petrović podseća da Rusija već dugi niz godina proučava kako su se te obojene revolucije odvijale, kanale širenje nezadovoljstva građana, načine organizovanja demonstranti.
“I to uskustvo Rusije je Srbiji jako dragoceno jer očigledno da se režim Aleksandra Vučića oseća veoma nestabilno i ugroženo, i onda na svaki mogući način nastoji da spreči ili da odloži svoj pad. Meni se čini da je vlast SNS odlučila da ide tim koracima, ne samo u pogledu ove saradnje sa ruskom službom, već i sa primenom određenih lekcija koje ih je Rusija naučila", kaže Petar Petrović.
Iako Brisel i Vašington nisu zvanično reagovali na ovaj slučaj, kako smatraju sagovornici Glasa Amerike to će verovatno da se pojavi u godišnjem izveštaju o napretku Srbije kao još jedan veliki minus.
I samo će dodatno da pojača sumnje u ozbiljnost evropskog puta Srbije.
