Nakon što su sredinom jula uvedene sankcije sad već bivšem šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandru Vulinu, od juče su na spisku američkog Sekretarijata za finansije još dvojica državljana Srbije - predsednik Srpske desnice i nekadašanji saradnik Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miša Vacić i bivši ministar u Vladi Srbije Nenad Popović.
Kako se navodi u obrazloženju ove odluke sankcije Vaciću su uvedene zbog povezanosti s Rusijom i štetnih spoljno-političkih aktivnosti, dok je Popović, kao vlasnik velikog broja kompanija u Rusiji dobio sankcije zbog poslova u elektronskom sektoru u Rusiji.
Pod sankcijama su već neke kompanije Nenada Popovića sa sedištem u Rusiji, koje posluju u okviru kompanije “ABS Elekro”, a kako je objasnio portparol Stejt departmenta Metju Miler, "Popović održava bliske veze sa Kremljom i koristi svoju mrežu za korumpirane šeme da bi se lično obogatio".
Miša Vacić je u septembru prošle godine bio u ulozi međunarodnog posmatrača u okupiranim ukrajinskim regionima na nelegitimnom referendumu o aneksiji, kada su se građani tih delova Ukrajine izjašnjavali o prisajedinjenju s Rusijom.
Takođe, Vacić je boravio u Moskvi da podrži mobilizaciju u Rusiji, iako su mnogi ruski državljani pobegli zbog toga baš u Srbiju.
Ovim potezima Amerika pokušava da spreči ono što se u Vašingtonu naziva negativni ruski uticaj u regionu, smatra Srđan Hercigonja, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i ističe da je još prilikom uvođenja sankcija Vulinu 20. jula bilo jasno da SAD neće stati na tome, i da ako on više nije na čelu BIA – to znači da je to sad u redu:
“Sve ostale aktivnosti koje su u slučaju Nenada Popovića pre svega ekonomske aktivnosti kojima se omogućava ruski negativni uticaj u zemlji, ali političke aktivnosti u slučaju Miše Vacića, kojima se takođe proširuje negativni ruski uticaj u Srbiji govori da će Amerika nastaviti pomno da prati tu situaciju i da će učiniti sve da umanji ruski uticaj u našoj zemlji. A svakako politička poruka jeste - mi očekujemo od Srbije da uvede sankcije Rusiji”, kaže Hercigonja u razgovoru za Glas Amerike.
S obzirom da Vacić i Popović ne predstavljaju važne političke figure na srpskoj političkoj sceni, logično je pitanje šta se dobija uvođenjem sankcija njima dvojici. Ovo je poruka koja se šalje i svima drugima koji imaju odnose sa Rusijom, kaže Hercigonja:
“Mislim da se dobija poruka da SNS ne može direktno sa njima da sarađuje, odnosno da ne može da ih u nekom imaginarnom scenariju, ne znamo šta će biti na izborima, da računa na njih nakon izbora u decembru mesecu ovde kod nas u Srbiji. Ali, opet kažem, ovo je jedna poruka koja se upućuje da bez obzira da li ste vi formalno na vlasti ili niste, ako održavate duboke ekonomske ili političke veze sa Ruskom Federacijom u ovom trenutku i pokušavate da budete na neformalan način deo vladajuće elite ili da neki način ste povezani sa režimom ovde u Srbiji – da ćete verovatno biti targetirani ovim sankcijama”.
Ipak, Hercigonja smatra da potez Amerike nema u ovom trenutku direktne veze sa potezima koje povlače predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova SNS:
“Mislim da je ovo uvođenje sankcija rezultat konstantnog monitoringa Vašingtona uperenog ne samo prema Srbiji nego i celom regionu. Zato i imamo ovu grupu od 12 pojedinaca i entiteta koji su obuhvaćeni sankcijama, ali svakako da se ima u vidu i neki širi kontekst, a to je malo, ako možemo da kažemo, arogantnije ponašanje predsednika republike prema porukama koje stižu sa Zapada, a koji se tiču odnosa Srbije prema sankcijama i prema Rusiji u ovom trenutku”.
Ono što je sasvim izvesno, kaže na kraju Srđan Hercigonja, je da Amerika neće stati na ovim merama i sankcijama i da se mogu očekivati i novi spiskovi i nova imena:
“Mislim da, kako je Amerika i najavila, imajući u vidu kontekst, to jest rat u Ukrajini koji se neće uskoro završiti, da ćemo videti još ovakvih spiskova, da ćemo videti još ovakvih imena. Ne samo u Srbiji, nego i, pre svega u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj, takođe. Mislim da će doći do širenja sankcija, odnosno da će doći do uključivanja u te sankcije ljudi koji su povezani sa i ovim osobama koje su do sada bile sankcionisane – pre svega privredno, ali takođe i prema onim osobama koje održavaje neke određene političke veze”, kaže Hercigonja.
