Nekoliko nedelja pošto je EU usvojila deklaraciju kojom se osuđuje Belorusija zbog prinudnog prizemljenja aviona Rajanera i hapšenja nezavisnog novinara Romana Protaševiča, Srbija se priključila toj deklaraciji – ali vest o tome nisu objavili ni Vlada Srbije, niti većina medija, već je objavljena na sajtu Evropskog saveta.
Glas Amerike iz Vlade nije dobio odgovor na pitanje zbog čega se krije informacija da se zemlja kandidat za članstvo u EU priključila deklaraciji Unije, što joj je i obaveza u okviru Poglavlja 31 o usklađivanju spoljne politike, a bez odgovora je i pitanje da li će Srbija uvesti i sankcije Minsku po ugledu na EU – preporučiti nacionalnoj aviokompaniji da ne leti za Belorusiju, zatvoriti nebo za beloruske avione, uvesti sankcije pojedincima i kompanijama.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević za Glas Amerike podseća da je poslednji izveštaj EU o napretku Srbije bio negativan, posebno u oblasti vladavine prava, a bilo je i primedbi na neusaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom EU. Posledica toga je odluka EU da u junu ove godine ne otvori nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom.
„Ja vidim ovo pridruživanje rezoluciji EU o Belorusiji da Srbija malo popravi utisak i poboljša svoje šanse da se taj proces deblokira. Radi se o dve stvari: s jedne strane pridruživanje i da se otklone primedbe vezano za neusaglašavanje sa spoljnom politikom EU, a sa druge strane, mislim da u Srbiji procenjuju da se radi o vazdušnom piratstvu koje je nedopustivo“.
Ovo je drugi put da se Srbija priključuje rezoluciji EU o Belorusiji.
Prvi put je to učinila u avgustu 2020. posle predsedničkih izbora u Belorusiji, kada je EU donela deklaraciju kojom se osuđuje nasilje režima Aleksandra Lukašenka nad antivladinim demonstrantima koji su osporavali izborni rezultat. Beograd ni tada nije uveo sankcije Minsku, a Milivojević veruje da će isto biti i sada.
"Ja mislim da će izostati sankcije. Učešće srpske, beloruske i ruske vojske na zajedničkoj vojnoj vežbi „Slovensko bratstvo“ govori da se neće ići dalje od toga, ali će se i dalje tražiti načina de Srbija pridružuje rezolucijama koje su manje osetljive i manje problematične po nju. Tu treba isključiti Rusiju i Kinu, ne treba očekivati da će Srbija pristupati rezolucijama, sankcijama ili bilo čemu.“
Gotovo u isto vreme kada se priključila EU u osudi Belorusije, Srbija sa beloruskom i ruskom vojskom učestvuje na zajedničkoj vojnoj vežbi „Slovensko bratstvo“, koja se ovog meseca održava u Rusiji. Reč je o redovnoj trilateralnoj vojnoj vežbi koja se održava jednom godišnje od 2015. Srbija je u septembru 2020. godine suspendovala učešće, a kako je rekao tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, to je učinjeno zbog „snažnih pritisaka iz EU“.
Na to što ove godine Srbija nije odustala od vežbe „Slovensko bratstvo", reagovao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.
„Dok srpska diplomatija traži podršku Međuvladine konferencije EU za proširenje, vest o zajedničkoj rusko-belorusko-srpskoj vojnoj vežbi „Slovensko bratstvo“ ne ide u prilog tome. Evropska perspektiva podrazumeva i jasne spoljnopolitičke izbore, posebno u današnjoj geopolitici“.
„Spoljnopolitički gledano, jasno je da Srbija nije pouzdan partner nijednom međunarodnom telu ili državi, već pokušava da balansira, ali to nema veze sa balansom nego trenutnom spoljnopolitičkom taktikom“, ocenjuje za Glas Amerike Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.
„Zapravo, Brisel i Vašington i Minsk i Moskva na Srbiju gledaju kao na Trojanskog konja koga možete iskoristiti trenutno, ali se ne možete osloniti na Srbiju“.
Srbija i Belorusija su 2017. godine potpisale Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji, na osnovu kojeg je Srbija dobila četiri beloruska aviona MiG 29 koje je trebalo da remontuje i modernizuje. Avioni su početkom juna prikazani na svečanosti na vojnom aerodromu u Batajnici, pored Beograda. Dve zemlje imaju i sporazume o trgovini, saradnji u oblasti, nauke, tehnologije, turizma i obrazovanja, međusobnom izručenju osuđenih za krivična dela, koji su potpisani prilikom posete beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka Beogradu, u decembru 2019. godine.
Međutim, kada se analiziraju odnosi Beograda i Minska, stručnjaci kažu da iz računice ne treba isključiti ni Moskvu.
„Pored bilateralnih odnosa i principijelnog stava Belorusije kada je reč o Kosovu, druga važna komponenta našeg stava prema Belorusiji je vezana za odnos sa Rusijom, i pozicijom koju Rusija ima prema Kosovu i Metohiji, ali i strateško partnerstvo koje ubuduće može imati važnu ulogu za državne i nacionalne interese Srbije. Srbija to neće rizikovati, to isto važi i za Kinu i prvo je to vezano za Kosovo, ali i stratešku poziciju.“, ističe Zoran Milivojević.
U aktuelnim geopolitičkim okolnostima Srbija može da balansira između Istoka i Zapada, između ostalog, i zato što EU u prioritetnoj agendi nema proširenje, smatra Milivojević. Ali, kaže da bi se to promenilo kada bi i EU promenila kurs.
„Ako bi proces pristupanja dobio na dinamici, ako bi se politika proširenja vratila na aktivan način i ako bi pregovori Beograda i Prištine dali rezultat u smislu kompromisa, ja mislim da bi se Srbija definitivno opredelila i ostala na putu evrointegracija“.
