Susreti najviših državnih zvaničnika Srbije i Ukrajine bili su prava retkost od početka ruske agresije na susednu zemlju 2022, a zbog činjenice da se Beograd nije priključio evropskim sankcijama Moskvi, iako je u međunarodnim organizacijama osuđivao odluku Kremlja da započne rat, poseta šefa diplomatije Dmitra Kulebe i prve dame Olene Zelenski predstavlja važan korak, ocenjuju analitičari za Glas Amerike.
Predsednici Aleksandar Vučić i Volodimir Zelenski imali su do sada tri susreta i sva tri puta susret se dogodio van Srbije ili Ukrajine. Poslednji put je to bilo u Tirani, 28. februara ove godine na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa, a pre toga u junu i avgustu prošle godine njih dvojica su se sreli u Moldaviji i Atini. Prethodno, u okviru poslovnog foruma Srbija – Ukrajina, tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko je 2018. godine posetio Beograd i tada se sastao i sa predsednikom Srbije.
„Moglo bi da se kaže da je ovo tipično Vučićevo balansiranje. U vreme kada se konfrontira sa Zapadom povodom rezolucije o Srebrenici ili ulaska Kosova u Savet Evrope, on prima šefa ukrajinske diplomatije, a njegova supruga je domaćin supruzi predsednika Zelenskog. I moglo bi da se kaže da su ovo do sada najznačajnije diplomatske manifestacije bliskosti Beograda i Kijeva imajući u vidu da raniji susreti predsednika Srbije i Ukrajine – da su bili slučajni i moglo bi da se kaže ne baš srdačni“, kaže za Glas Amerike spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
On je naglasio da „nema sumnje da je ta poseta u Moskvi upisana kao negativan poen za Vučića“ i da je „primećena ne samo u Rusiji, već i u Briselu“
„Čini mi se da mu u Moskvi neće preterano zamerati jer bi svakim zaoštravanjem rizikovali da izgube jednog važnog, pa moglo bi da se kaže i jedinog saveznika na Zapadnom Balkanu. Sa druge strane, predsednik Vučić je zabeležio pozitivne poene na Zapadu i to je glavni deo njegovog kapitala, njegove politike jer je ovo je prvi put da imamo jednu javnu manifestaciju te bliskosti Srbije i Ukrajine“.
Slično razmišlja i vojno-politički analitičar Aleksandar Radić, koji posetu ukrajinskih zvaničnika posmatra iz ugla, kako kaže, Vučićeve politike u kojoj on „namiguje“ na obe strane.
„On održava avionsku liniju ka Moskvi, ne želi da se uvedu zvanične sankcije – radi se to malo perfidno ispod žita, nastoji da da prikupi nešto informacija o tome šta radi ruska opozicija po Beogradu, o čemu pričaju i šta planiraju, ali sa druge strane razume kakva je savremena politička dinamika zapravo glavni tok i pokušava to da prati i zato nastoji da podrži Ukrajinu tačno u onolikoj meri koliko će to omogućiti da stvori za njega zlata vredne pozicije prema Zapadu“.
Ta pozicija, kako kaže Radić, podrazumeva i isporuke naoružanja i vojne opreme koja okolnim putevima završava u rukama Ukrajine:
„Gotovo svakodnevno na istoku pronalaze ostatke sredstava koja su proizvedena u Srbiji u najskorije vreme, koje pokazuju Rusi koje nalaze na terenu. Iz političkih razloga nerado govore o tome, ali recimo da su 30. decembra prošle godine po Belgorodu padale rakete koje su specifične po boji i oznakama, na kojima ne piše ‘made in Serbia’“, ali svima nama je jasno odakle dolaze“, kaže Radić u razgovoru za Glas Amerike.
Prošle godine, u poverljivom dokumentu Pentagona koji je "procureo", a prenela agencija Rojters, bilo je navedeno da je Srbija pristala da isporuči oružje i municiju Kijevu ili da ih je već poslala Ukrajini.
Radić navodi tvrdi da je poseta supruge Volodimira Zelenskog jedna od kockica u mozaiku koji pokazuje na koji način se stvara slika o tome da Vučić pokušava da pokaže Zapadu da je na njihovoj strani.
Po mišljenju Novosađanina Miroslava Hočaka, potpredsednika svetskog i evropskog Kongresa Ukrajinaca, upravo je poseta Olene Zelenski i njen susret sa prvom damom Srbije Tamarom Vučić doprineo poboljšanju odnosa dve zemlje:
„Moje mišljenje je da su prve dame doprinele tom nekom otopljavanju, iako one nemaju neke ingerencije što se tiče diplomatije i ostalog. To je neka u suštini kulturna diplomatija“, kaže Hočak i naglašava da nikad niko nije rekao da su odnosi Srbije i Ukrajine loši, ali i da se, kako kaže osećalo u vazduhu da nešto tu ne štima:
„Mogli bi ovaj poslednji susret protumačiti kao otopljavanje tih odnosa, jer od izbijanja ruske invazije na Ukrajinu pre dve godine – ovo je u stvari prva zvanična poseta nekog visokog, državno-političkog, to jest ministra spoljnih poslova Ukrajine u društvu sa supruge predsednika Olene Zelenske“, navodi Hočak.
On je podsetio da se prvi susret prvih dama Srbije i Ukrajine dogodio 2021, kada je Olena Zelenski organizovala u Kijevu susret prvih dama, kao i 2023. kada je priredila susret prvih dama i džentlmena.
Iako bi, s obzirom da se Ukrajina našla na udaru Rusije i da joj je okupiran veliki deo teritorije, bilo logično da je Beograd bliži Kijevu nego Moskvi, ali u praksi stvari nisu takve, kaže Boško Jakšić:
„To je zaista pitanje koje nema jedan racionalan odgovor. Potpuno je jasno da Srbija, koja se bori da sačuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet što se Kosova tiče, i podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali je to, moglo bi da se kaže to je podrška na pola koplja i takav stav proističe ipak iz straha oko toga šta će Moskva reći“.
Prema rečima Aleksandra Radića, sa ruskom invazijom Srbija se proglasila neutralnom zemljom, ali on smatra da Ukrajina pokušava da popravi i poboljša odnose sa Beogradom:
„Od prvog dana. 24. februara 2022, Srbija je zauzela jasno, striktno neutralan stav, vlada je odmah donele jedan paket mera koji je Srbiju doveo u formalno neutralan položaj, ali Ukrajinci se trude da promene situaciju i to je njihova dugotrajna bitka. I kad jednog dana stanu borbena dejstva, Ukrajina nastavlja sa svojom bitkom za samostalnost - e to je zapravo razlog zbog čega neće odustati od Srbije i zbog čega svaki vidljivi pomak u svoju korist Ukrajinci smatraju za vredan truda“.
Iznoseći mišljenje da pod uticajem ruske propagande u Srbiji postoji jako puno iskrivljenih činjenica o Srbiji, Miroslav Hočak kaže da će poseta Kulebe i Zelenske svakako popraviti odnose dve zemlje. On tvrdi da se ponovo ozbiljno razgovara o sklapanju sporazuma o slobodnoj trgovini dve zemlje, ali i o ponovnom otvaranju ambasade Srbije u Ukrajini:
„Problem je od kako je počela invazija srpska ambasada u Kijevu je prazna već dve godine i sada zvanično nema ni ambasadora. Čuli smo po izjavama predsednika Vučića i ministra spoljnih poslova Đurića da se očekuje najverovatnije uskoro da će se otvoriti. Verovatno postoji možda neki strah u pronalaženju diplomata koji bi radili u srpskoj ambasadi u Kijevu, ali vidimo da su sve države EU, svi su se ambasadori vratili i koliko-toliko je normalno u Kijevu“, kaže Hočak
Dodao je da veruje da će Beograd uskoro imenovati i novog ambasadora u Ukrajini.
Osim nekoliko hiljada Ukrajinaca koji vekovima žive u Srbiji kao nacionalna manjina, nakon početka ruske agresije u Srbiju je, prema zvaničnim podacima, došlo oko 36.000 Ukrajinaca, ali ih je ostalo oko sedam hiljada. U Vranju je otvoren prihvatni centar za izbeglice iz Ukrajine.
Vlada Srbije je od početka ruske agresije slala humanitarnu pomoć Ukrajini u nekoliko navrata, poslednji put u avgustu 2023. godine. U aprilu ove godine Srbija je obezbedila je Ukrajini grant u iznosu od 32,4 miliona dolara.
