Iako je iz Brisela stigla prilično jasna poruka da posle najnovijeg razvoja događaja u Ukrajini EU očekuje i od država koje su u procesu pristupanja da usklade svoju politiku sa odlukama Unije, čini se da Zapad u ovom trenutku iskreno ne veruje da će Beograd približiti do kraja svoju politiku i uvesti sankcije Moskvi.
Sa takvim ocenama se slaže i politikolog Vuk Velebit, koji - u razgovoru sa Glas Amerike - ističe da su dva velika razloga zbog kojih se ne očekuje da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić povući nekakav oštriji potez prema Rusiji: prvi je unutrašnji i pred skore izbore ne treba zaboraviti da je Vučićevo biračko telo uglavnom proruski orijentisano. Sa druge strane, postoji i enegetski razlog, s obzirom da je Srbija u potpunosti zavisna od ruskog gasa i nafte:
“Mislim da je i Zapad negde svestan pozicije Srbije i onoga šta može da očekuje od Beograda. Mislim da je Zapadu najvažnije da ne dođe do nekog približavanja odnosa Beograda i Moskve, a sa druge strane ni u Rusiji Vučiću ne veruju. Već godina se o Vučiću u Moskvi piše i govori kao o čoveku koji je prozapadno orijentisan, kao čoveku kojem Vladimir Putin ne veruje”.
Iako razvoj događaja u Ukrajini otežava poziciju Srbije u kosovskom sporu, po mišljenju Velebita, Vučić će po svaku cenu pokušati da održi koliko-toliko dobre veze sa Moskvom. Sa druge strane, smatra sagovornik Glasa Amerike, iako nema nekakvu zaokruženu strategiju u Srbiji i na čitavom Balkanu, Rusiji je važno prisustvo na ovim prostorima:
“Ruska jedina strategija na Balkanu jeste upravo to održavanje nestabilnosti ili statusa kvo, znači otvorenih nerešenih pitanja. I da Rusija na neki način pokaže Amerikancima i Zapadu da oni i dalje jesu važan igrač u ovom regionu, da je Srbija njihov glavni saveznik”, ističe Velebit i dodaje da ne postoji neka jasna definisana strategija Rusije šta tačno da radi sa ovim regionom:
“Ne treba da imamo neke iluzije da Rusija podržava Beograd po pitanju Kosova čisto zato jer vole Srbiju ili zbog nekih prijateljskih odnosa, već zato što su interesi Rusije da postoji nerešeno pitanje između Beograda i Prištine, jer je to garancija da Srbija nikako ne može da uđe u NATO. A druga stvar, to je naravno i izgovor Rusiji da može da radi ono što radi danas Ukrajini ili negde drugde – kao što je Zapad radio možda po pitanju Kosova”.
Na ekonomskom planu gotovo je neuporediv odnos koji Srbija ima sa EU sa jedne strane i Rusije sa druge i po nivo razmene, i po svim drugim ekonomskim parametrima. Ipak, energetska bezbednost i sigurnost Srbije u ovom trenutku isključivo zavise od Moskve i to se ne sme smetnuti sa uma, kaže Vuk Velebit:
“Energetsko pitanje mislim da jeste jedan od razloga zašto takođe Srbija neće mnogo narušavati odnose sa Moskvom i zašto se ne očekuje da Srbija uvede sankcije Moskvi – zato što bi to onda moglo da ima energetske posledice, a samim tim i ekonomske posledice. Tako da je negde najizvesnije da će pozicija Beograda u ovom sukobu u Ukrajine ostati nepromenjena, a to je ta neka politika neutralnosti, i da se pokuša da se održe koliko-toliko dobri odnosi sa Moskvom.”
Konačno, telefonski razgovor Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, po mišljenju Velebita, treba u najvećoj meri posmatrati iz ugla unutrašnje politike u Srbiji. Odlaskom Angele Merkel u penziju stvari su se promenile i sada Vučić svaku priliku koristi da prikaže svoju bliskost i sa Makronom, i sa Putinom, Šijem Đipingom, i Redžepom Tajipom Erdoganom:
“To je Vučićeva strategija koja služi isključivo za domaće prilike, ali to koketiranje između Zapada i Istoka služi i da bi Vučić povećao cenu Srbije na međunarodnom nivou i negde povećao i svoju cenu kada kaže Zapadu da Rusi vrše ogroman pritisak na njega, ili kada Rusima kaže da Zapad vrši ogroman pritisak na njega da uvede sankcije. Tako da je to jedna obostrana igra i na jednu i na drugu stranu”.
