U petak, 26. maja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio je javnost da je izdao naređenje Vojsci Srbije da podigne borbenu gotovost na najviši nivo. Uz poruku da zbivanja na severu Kosova ugrožavaju bezbednost u regionu, ministar odbrane Miloš Vučević je objasnio da je naređen hitan pokret vojnih jedinica prema administrativnoj liniji sa Kosovom.
U danu u kome je Vučić, kao lider stranke, na velikom mitingu SNS-a ponovio okupljenima da je izdao naređenje za podizanje borbene gotovosti vojske, na severu Kosova počeli su nemiri izazvani ulaskom novoizabranih predsednika u četiri opštine sa srpskom većinom i podrškom koju su dobili od specijalnih policijskih snaga Kosova za taj korak.
Protest Srba je bio očekivani odgovor, nakon čega su usledile nemile scene sa pucnjavom, suzavcem, kamenicama, guranjem, batinanjem, a odgovor Beograda, to jest podizanje bezbednosti vojske, čini se da nikoga nije iznenadio.
Jer, uključujući ovaj poslednji slučaj, borbena gotovost vojske Srbije podignuta je za poslednjih šest godina čak osam puta, a u sedam slučajeva razlog su bili događaji na Kosovu.
Posmatrano po godinama, osim ovogodišnjeg podizanja borbene gotovosti, prošle godine se to dogodilo dva puta, 2021. i 2019. po jednom, 2018. dva puta, kao i jednom 2017. godine.
Pre ovog najsvežijeg slučaja, borbena gotovost srpske vojske podignuta je i neposredno pred novu godinu – 26. decembra 2022. godine zbog velikih napetosti na Kosovu, za koje je premijerka Ana Brnabić rekla da su na ivici oružanih sukoba.
Samo dva meseca pre toga, 2. novembra borbena gotovost vojske Srbije bila je takođe podignuta, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio je da to urađeno zbog toga što su sa teritorije Kosova u Srbiju uletali dronovi i osmatrali položaje i objekte Vojske Srbije.
Dalje gledanje unazad pokazuje da je podizanje borbene gotovosti srpske vojske naređeno i u septembru 2021. godine, kada je istekao rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu. Boreći se protiv preregistracije Srbi su blokirali granične prelaze između Srbije i Kosova, nakon čega su kosovski specijalci raspoređeni na Jarinju i Brnjaku.
U maju 2019. godine predsednik Srbije podigao je borbenu gotovost zbog akcije kosovske policije na severu Kosova, kada je u akciji protiv korupcije uhapšeno 19 policajaca, od kojih je 11 bilo srpske nacionalnosti.
U septembru 2018. godine borbena gotovost srpske vojske podignuta je zbog toga što su specijalne jedinice kosovske policije raspoređene u blizini Gazivoda, a samo meseca dana pre toga – u avgustu 2018. borbena gotovost je podignuta zbog događaja koje je srpski vojni vrh opisao kao jednostrane poteze Prištine.
Uz ovih sedam, jedini slučaj kada borbena gotovost vojske nije podizana zbog događaja na Kosovu dogodio se krajem aprila 2017. godine – kao tek izabrani predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je obavestio javnost da je zbog tadašnje situacije u Makedoniji podignuta funkcionalna interoperabilnost - odnosno borbena gotovost jedinica tamo gde je to potrebno sa ciljem da se očuva stabilnost.
Treba reći i da je 2001. godine podignuta borbena gotovost zbog incidenata u Preševskoj dolini.
Naspram ovih slučajeva iz novije istorije, propisi, to jest Zakon o odbrani, član 43 kaže da pripravnost vojske predstavlja „preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti".
Borbenu gotovost može da podigne predsednik Srbije ili ministar odbrane po njegovom ovlašćenju, a postoji nekoliko stepena podizanja borbene gotovosti. Borbena gotovost se može podizati i po rodovima vojske i po oblastima u Srbiji.
Takođe, važna je i činjenica da se po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine srpska vojska i policija u potpunosti povukla za Kosova, a brigu o bezbednosti preuzele su jedinica KFOR-a.
Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže novinar NIN-a Vuk Cvijić, u teoriji podizanje borbene gotovosti znači da se vojska sprema za nekakav sukob.
Međutim, ocenjujući sve slučajeve podizanja borbene gotovosti u Srbiji poslednjih godina Cvijić kaže da je nažalost reč samo o populizmu:
“To možete jednom, dva puta da uradite, ali kad radite već ko zna koji put onda je to vrlo neozbiljno. I neozbiljno je za svaku priliku podizati borbenu gotovost vojske. Niti to koga tamo odvraća, niti koga sprečava da radi, nego su drugačiji kanali odlučivanja, kao što svi znamo”, kaže Cvijić i dodaje:
“To je čist populizam. I te probleme rešavamo diplomatski i zapravo bezbednost Srba na Kosovu zavisi od KFOR-a i to je svima poznato, ne od vojske u Srbiji. To je pokazivanje mišića isključivo domaćoj javnosti, a za stranu publiku je to već u startu bilo besmisleno i ništa ne znači. A posle ovoliko puta pokazivanja tih lažnih mišića počinju i da nam se smeju”.
Na pitanje šta radi srpska vojska kada dobije naređenje za podizanje borbene gotovosti Cvijić kaže da ona ostaje u kopnenoj zoni bezbednosti i da se nada da će tu i ostati:
“To jako dobro znaju svi u inostranstvu, a znaju i ovi koji podižu ovde borbenu gotovost, tako da to praktično ničemu ne služi sem eventualno nekoga da prevari u propagandi ovde u Srbiji. Ali ja verujem da i ljudi ovde polako shvataju da je to propaganda i da ničemu ne služi”.
Ocenjujući poslednji slučaj podizanja borbene gotovosti bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš kaže da je „teatralno podizanje borbene gotovosti je postalo redovno i nevažno“.
U intervjuu Glasu Šumadije, Ponoš je rekao da je takvo podizanje borbene gotovosti „prešlo u rutinsko ponižavanje pripadnika Vojske Srbije od strane samozvanog vrhovnog komandanta“.
Inače, termin “vrhovni komandant” upotrebljavaju ljudi iz najbližeg okruženja predsednika Srbije, iako, kako objašnjava advokat Jovan Rajić, taj pojam ne postoji ni po Ustavu ni po zakonima Srbije.
Kako objašnjava Rajić, Ustav i zakoni, pre svega Zakon o Vojsci Srbije kažu da predsednik Republike komanduje vojskom, postavlja i unapređuje oficire, da ima 14 ovlašćenja, ali da se termin vrhovni komandant nigde ne pominje.
Sam Vučić je taj termin upotrebio 2017. godine, a od tada ga redovno koriste ministri odbrane – i bivši Aleksandar Vulin, i sadašnji Miloš Vučević.
Tako je makar u mirnodopskim uslovima, dok u slučajevima ratnog stanja, kao Slobodan Milošević tokom NATO bombardovanja, važe malo drigačija pravila:
“Imamo izmišljeni termin “vrhovni komandant”, što ne postoji kod nas. Samo u slučaju rata predsednik je nadležan. Pošto mi nismo u ratu, barem ga niko nije objavio ni nama, niti mi bilo kome – nemamo vrhovnog komandanta”, objašnjava Vuk Cvijić.
