Nema sumnje da je stvar slučajnosti, ali teško je ne primetiti da su istog dana američki i nemački mediji u nekoliko tekstova kritikovali ne samo Srbiju i njenu zvaničnu politiku, nego su izneli zamerke i na račun tolerancije i popustljivosti pojedinih zapadnih političara prema Beogradu.
Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), Tagescajtung i Berliner cajtung u istom danu se bave Balkanom i politikom koja se vodi u i oko ovog dela Evrope, a moglo bi se reći da je glavna teza da su Beograd, Banjaluka i Budimpešta tri glavna ruska saveznika u Evropi i da se politika Zapada, pre svega prema Srbiji i Republici Srpskoj mora menjati, to jest pooštriti.
Autor teksta u FAZ-u Mihael Martens se bavi pre svega Miloradom Dodikom i situacijom u Republici Srpskoj, ali ističe i da „predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije tako otvoreno proruski orijentisan kao Dodik“. U tekstu se podseća i da je Beograd podržao rezoluciju Generalne skupštine UN protiv ruske invazije na Ukrajinu, ali da se sa druge strane nije pridružio evropskim sankcijama Rusiji i da je podržava gde god može.
Ističe se i da mediji pod kontrolom vlasti u Srbiji svakodnevno šire antizapadne stavove i da je efekat toga da je danas većina stanovnika Srbije protiv ulaska zemlje u EU. Takođe, u tekstu FAZ-a se ukazuje i na to da je desetine hiljada antiratno nastrojenih Rusa emigriralo u Srbiju, ali da tu sve više osećaju pritisak srpske države koja im preti zabranom ulaska ili neprodužavanjem boravišne dozvole.
Berlinski Tagescajtung je oštriji prema Beogradu i ističe ocenu da EU i Amerika žele da pridobiju srpske nacionaliste politikom razumevanja, što je, smatra list – „opasan kurs“.
Konačno, Berliner cajtung smatra da je Nemačka, kao najvažniji trgovinski partner Hrvatske, BiH i Srbije, jedina država koja bi mogla da uvede red na Balkanu i trajno obezbedi sopstvene strateške interese u regionu.
Američki CNN u poslednjem tekstu o Srbiji ocenjuje da Zapad oprašta Aleksandru Vučiću izazivanje konflikta u regionu sa idejom da Beograd privuče na svoju stranu i odvoji ga od Rusije. Većina sagovornika smatra da je ćutanje Zapada pogrešna politika u trenutku dok Vučić destabilizuje Balkan i da je potreban oštriji kurs prema Srbiji.
Danas se u Srbiji na pisanje CNN-a i FAZ-a osvrnuo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U objavi na Instagram malogu #buducnostsrbijeav on se zahvaljuje ovim medijima na tome što ga promovišu svakodnevno i daje savet – “nemoj dozvoliti jeziku da grmi, ako ti snaga šapuće”.
Govoreći o odnosu Nemačke prema Srbji, dopisnik iz Berlina Nenad Radičević podseća da spoljnu politiku u Nemačkoj drže Zeleni, koji su gotovo oduvek bili oštri prema Beogradu.
“Sa druge strane i određeni Socijaldemokratski kadrovi koji su čak bili u vladi Angele Merkel, poput Mihaela Rota, koji je bio zamenik šefa diplomatije i zapravo ministar za evropska pitanja – on je sada u Bundestagu predsednik Odbora za spoljnu politiku i on je između opstalog i jedan od inicijatora i potpisnika onog pisma koje je zapravo veoma kritično prema Srbiji kao takvoj, odnosno prema politici koju vodi Vučić. Tako da u tom smislu se situacija promenila”, kaže Radičević i ističe da osim Mihaela Martensa iz FAZ-a, u nemačkim medijima je vrlo malo dobrih poznavalaca prilika na Balkanu.
“Ostali ili nedovoljno poznaju situaciju pa je prezentuju kroz te neke vrlo lake formule proruskog uticaja ili viđenja Balkana iz devedesetih. Ili sa druge strane imaju vrlo izraženu agendu koju plasiraju kroz svoje tekstove… Činjenica je u tome da Srbija i njena politika izlazi iz tog zapadnog kursa i pre svega to je očigledno po pitanju rata u Ukrajini. I to je jedan od razloga zašto je mnogim novinarima vrlo lako da Srbiju svrstaju u taj koš”, kaže Radičević i dodaje da se ne može reći da su kabinet Olafa Šolca i njegov spoljnopolitički savetnik deo tih kritika i nemački kancelar ima svoje na neki način paralelno ministarstvo spoljnih poslova države i da oni sagledavaju to nešto blaže.
Seriji kritičkih tekstova u nemačkim medijima i na CNN-u prethodilo je pismo nekoliko desetina parlametnaraca iz SAD i evropskih zemalja, u kojem traže da Zapad pooštri politiku prema Srbiji po pitanju Kosova. Kada se sve to stavi u kontekst, evidentno je da postoji ozbiljna struja koja pruža podršku Prištini i ima razumevanja za poteze tamošnje vlade – i sve je glasnija, ocenjuje za Glas Amerike diplomata u penziji Zoran Milivojević.
“Ta struja se aktivira u nameri da izbalansira odgovornost, da stavi do znanja da nije samo Priština odgovorna za eskalaciju, već da tu odgovornost treba podeliti sa Srbijom, a sve je priprema za neku jesen i nastavak procesa, prvo deeskalacije, a onda i dijalog koji treba da usledi. Vezano je za specifičan tajming, imajući u vidu političke okolnosti i potrebe i u Vašingtonu i u Briselu, u Briselu su izbori na proleće, u Vašingtonu tek kasnije, ali postoji interes da se ove stvari apsolviraju ranije, ako je moguće do kraja godine na linijama koje odgovaraju interesima tih struktura koje idu na izbore”.
Potpisnici pisma iz Amerike, poput predsednika Spoljnopolitičkog komiteta u Senatu – demokrate Boba Menendeza, kao i kritička analiza CNN-a, ukazuju na to da postoji jaka struja u vladajućoj Demokratskoj stranci koja nije saglasna sa politikom američke vlade prema pitanju Kosova, kaže Milivojević.
“Videćemo koliki će biti uticaj ovih drugih struktura, ali se ne mogu zanemariti. Te strukture su važne i upravo ovaj novi talas sa medijima pokazuje da se ono pismo ne može posmatrati kao epizoda i ne može se minimizirati kako je to pokušano… Ne treba zaboraviti da su demokrate na vlasti u Americi, da britanski parlamentarci isto odražavaju stav vlasti i vladajućih struktura, i ne treba zaboraviti Mihaela Rota, predsednika spoljnopolitičkog odbora nemačkog parlamenta, očigledno da je njegova pozicija u pismu proizvela reakciju nemačkih medija”.
Stoga, zaključuje penzionisani diplomata, politika struje kritički nastrojene prema Srbiji može imati uticaja na ponašanje izvršnih vlasti.
Na pitanje da li ovakva kritika Beograda ide na ruku aktuelnoj administraciji SAD, Milivojević odgovara:
“Mislim da im ne smeta”.
Vraćajući se na temu pisanja zapadnih medija o dešavanjima u Srbiji i regionu, Nenad Radičević smatra “da je smešno govoriti o tome da je Amerika sad prosrpski nastrojena u trenutku kada su četiri funkcionera iz Republike Srpske, i jedan – i to šef BIA u Srbiji na sankcijama američkih insitucija”.
Istovremeno, Radičević na kraju ocenjuje da bi i Angela Merkel, koja je u vreme dok bila kancelarka Nemačke podržavala Aleksandra Vučića, danas u situaciji sa ratom u Ukrajini vodila vrlo sličnu politiku onoj koju vodi Olaf Šolc.
