Da li je potrebno menjati Ustav Republike Srbije usled pristupanja Evropskoj uniji? Na ovo pitanje u četvrtak su na panelu organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji odgovarali pravni stručnjaci. Odgovor je – da, i to verovatno dva puta, ali Kosovo, suprotno očekivanjima političke javnosti, tu neće biti glavna tema.
Glavne tačka na kojima se postojeći ustav mora promeniti tiču se prenosa nadležnosti sa Beograda na Brisel i garantovanja nezavisnost sudstva, rečeno je u raspravi, a javnosti je na temu potrebe promene Ustava predstavljena analiza stručnjaka Evropskog pokreta u Srbiji Vladimira Međaka.
"Smatram da nema prepreka da mi adekvatno formulišemo stav da je to deo naše teritorije koji trenutno nije pod našom vlašću", rekla je profesorka beogradskog Pravnog fakulteta Union Violeta Beširević i ocenila da ustav nije sredstvo kojim se može sprečiti secesija, ali se “može koristiti u untrašnje političke svrhe".
Docent Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković izjavio jee da možda nije potrebno ni redefinisati sadašnje odredbe o Kosovu u Ustavu Srbije, te da se one mogu tumačiti poput nekadašnjeg člana ustava Nemačke pre ujedinjenja koji je predviđao primenu propisa i na ostatak teritorije kada za to dođe vreme, prenosi Beta.
Preambula o Kosovu je "fasadna", a ne suštinska, rekao je Marinković. U njoj se recimo pominje da će biti donet zakon kojim će se definisati odnos sa Kosovom, ali to nije učinjeno a po njegovom mišljenju neće ni biti.
Vladimir Đurić, naučni saradnik Instituta za komparativno pravo, usprotivio se oceni da je preambula "fasadna odredba". S obzirom na to da se odnosi s Kosovom uređuju kroz pregovore, Đurić predlaže da se pre sklapanja sporazuma o ishodu pregovora građani o toj temi izjasne na referendumu.
Neophodne dve promene Ustava pre ulaska u EU
Autor analize Vladimir Međak, nekadašnji pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije u Srbiji, rekao je da će biti potrebna dva tipa izmena Ustava - prva da bi se unele odredbe o prenosu dela suvereniteta na EU i direktnoj primeni dela evropskih propisa, pre svega uredbi, što su morale da učine sve zemlje koje su se priključivale EU, i druga da bi se Srbija usaglasila sa standardima EU u oblastima u kojima to još nije učinila, pre svega po pitanju nezavisnosti sudstva.
Međak, koji je zamenik predsednika Istraživačkog foruma Evropskog pokreta, istakao je da nije reč o odricanju od suvereniteta, i da su ovo zemlje različito definisale, pa je u Francuskoj recimo takozvanom integrativnom klauzulom definisano da zemlje članice zajedno vrše suverenitet.
Bregzit je plastičan primer šta se događa kada zemlje reše da povrate svoje nadležnosti, rekao je on.
Autor studije Vladimir Međak rekao je da bi trebalo navesti i da će se posebnim zakonom definisati odnos nacionalnog parlamenta i vlade. Tim zakonom je potrebno propisati obavezno konsultovanje nacionalnog parlamenta u evropskim poslovima, budući da ova institucija nakon pristupanja EU dobija još jaču ulogu.
Deo obaveznih izmena odnosiće se i na ostvarivanje prava evropskog građanstva, odnosno da se omogući građanima EU koji imaju prebivalište u Srbiji da glasaju na lokalnim i evropskim izborima. Ovo pravo će dobiti i naši građani koji borave u članicama EU, što će predstavljati korist posebno imajući u vidu veliki broj naših građana u inostranstvu, naveo je Međak u analizi.
Na skupu je rečeno da su neke zemlje ustavima povezale lokalne izbore u zemlji sa izborima za Evropski parlament.
Izmenom Ustava do veće nezavisnosti sudstva
U tekstu analize se navodi i da će zbog neusaglašenosti sa potrebnim standardima biti potrebno menjati ustav, pre svega da bi se garantovala nezavisnost sudstva, to je obaveza koju je Srbija preuzela i Akcionim planom za poglavlje 23 i koja bi trebalo da se ispuni 2017. Glavna zamerka odnosi se na način izbora sudija i članova Visokog saveta sudstva u Državnog veća tužilaca.
O ovome će morati da se organizuje i referendum, naveo je Međak, dodavši da je važno da on ne bude organizovan kasno u procesu pristupanja, kako bi se razdvojio od referenduma o članstvu u EU za koji je predložio da bude propisana dvotrećinska većina za uspeh kako bi se obezbedila stabilnost.
Akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno je i da se uporednom analizom zaključi i da li je potrebno da se izmeni ustav zbog političkih prava manjina, što je moguća treća izmena najvišeg pravnog akta, naveo je on.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom (Yucom) Milan Antonijević rekao je da prilikom donošenja važečeg Ustava nije bilo dovoljne rasprave, što mu oduzima deo legitimiteta.
"Nadamo se da će radna grupa (za izmenu Ustava) biti otvorena i da se neće od javnosti skrivati koja su predložena rešenja", naveo je on.
Antonijević je rekao da ne želi "samo da kritikuje" i da Ustav Srbije sadrži odredbu po kojoj se ne sme umanjivati nivo stečenih prava što je, kako navodi, izuzetno korisno za zemlje koje unapređuju ovu oblast.
Učesnici su ocenili da bi trebalo u najkraćem roku organizovati javnu diskusiju o izmenama ustava za reformu pravosuđa, koja je okvirno planirana za 2017, dok bi klauzule koje se odnose na EU, odnosno prepuštanje suvereniteta, direktna primena evropskih uredbi i omogućavanje glasanja građanima EU, trebalo uneti na završetku procesa pristupanja. I te završne izmene mogle bi biti predmet referenduma, i to u objedinjenom pitanju na referendumu o pristupanju, naveo je autor analize Vladimir Međak.
Na skupu su učestvovali pravnici više fakulteta i instituta u Srbiji, kao i predstavnici institucija poput Ratela, ministarstava i Ombudsmana.