LGBT osobe u Srbiji i dalje se osećaju izrazito nebezbedno, nemaju poverenja u rad policije i ne poznaju delovanje Vojske Srbije, pokazuje istraživanje o uticaju reforme sektora bezbednosti na LGBT populaciju, koju je sproveo Centar za istraživanje javnih politika.
Centar je sproveo istraživanje od juna do decembra kroz 13 fokus grupe.
Kao jedna od ključnih tačaka istraživanja ističe se da njihov osećaj nebezbednosti proizilazi iz uverenja da državne institucije postupaju arbitrarno, a ne u skladu sa zakonom i tolerišu generalno visok stepen nasilja u društvu.
"Za razliku od 2011. godine, kada je Centar predstavio svoje prvo istraživanje na ovu temu, LGBT identitet danas nije primarni, već dodatni izvor nebezbednosti. Razlog za to je upravo percepcija povišenog nasilja prema svim građanima i građankama i nedelovanje institucija sistema," rekla je član projektnog tima Jelena Radoman.
Istraživanje je imalo za cilj da utvrdi da li je došlo do promena u politikama institucija sektora bezbednosti prema LGBT zajednici kao osetljivoj grupi u poslednjih pet godina.
Stepen poštovanja prava lezbejki, gej, biseksualnih i trans osoba predstavlja lakmus test za društvo u celini - ukoliko se ona ne poštuju, onda su i prava ostalih osetljivih grupa ugrožena.
Delovanje policije je ocenjeno kao veoma politizovano i uslovljeno direktnim instrukcijama dobijenim od ključnih donosilaca odluka, kao i u prethodnom istraživanju.
"Nosioci izvršne vlasti morali bi da pošalju jasne poruke da je nasilje neprihvatljivo i kažnjivo i na taj način doprinesu većoj toleranciji prema LGBT osobama u društvu", izjavila je Radoman.
Kako je navedeno u analizi, uprkos postojanju nepoverenja u rad policije, više od polovine učesnika ovogodišnjeg istraživanja bi prijavilo nasilje kako bi izvršili pritisak na policiju i tužilaštvo da sankcionišu nasilje, što u istraživanju iz 2011. godine nije bio slučaj.
Radoman je izjavila da LGBT osobe smatraju da u takvim slučajevima treba da reaguju institucije države i to da reaguju profesionalno, adekvatno i nediskriminatorno, što znači da ne žele i ne smatraju poželjnim bilo kakve oblike paralelnih mreža unutar sektora bezbednosti.
Što se tiče Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, rezultati reformi koje ove institucije sprovode nepoznati su velikoj većini učesnika istraživanja. Negativne asocijacije na učešće u ratovima u bivšoj Jugoslaviji dodatno pojačavaju nepoverenje i negativan odnos prema vojsci danas, navodi se u analizi.