Ona je prva žena inženjer na čelu jednog tehnološkog fakulteta u Americi. Grad Boston odao joj je priznanje rezolucijom kojom se 9. maj proglašava njenim danom a tog dana, kongresmen iz Masačusetsa odao joj je priznanje u Predstavničkom domu. Ova uspešna naučnica i lider zove se Zorica Pantić, a poslednjeg dana maja se povlači sa mesta rektora Ventvort instituta za tehnologiju u Bostonu.
Boston u Masačusetsu je grad studenata i dom nekih od najpoznatijih američkih univerziteta od Harvarda do Instituta za tehnologiju Masačusetsa (MIT). Među 35 gradskih univerziteta i koledža, sve poznatiji je Ventvort Institut tehnologije, osnovan 1904. godine. Njegov rektor je 2005. postala Zorica Pantić, kao prva žena inženjer u SAD na takvoj poziciji.
"I ja se čudim kako ih nije bilo pre. Kad sam došla prvi put u Ameriku i pitaju me čime se bavim – kažem ja sam inženjer, svi kažu – o, žena inženjer, ja kažem - pa šta, samo sam inženjer, zato što sam rasla u drugoj sredini, u Srbiji je u to vreme to bilo normalno a i sada je, dok je u Americi relativno retko da žene budu inženjeri. Imala sam prednost u tome što se nisam osećala da zato što sam žena ne mogu da uradim neke stvari", navodi Pantić.
Tokom 14 godina rada, Pantić je Ventvort iz malog koledža pretvorila u nacionalno poznati univerzitet. Uvedeno j 17 novih fakultetskih programa ukljucujuci postdiplomske, zahvaljujući čemu je institut dobio status univerziteta. Danas, prema podacima Vol Strit Džurnal-a, Ventvort spada u najboljih 15% fakulteta u Americi za inženjerstvo. Njegov program za menadžment u građevinarstvu rangiran je kao prvi u zemlji, a program za arhitekturu kao četvrti.
"Ja mogu da kažem da sam bila uspešna ovde zato što sam imala dobro obrazovanje iz Srbije. Završila sam Elektronski fakultet u Nišu uključujući i doktorat a onda došla u Ameriku na Fulbrajtovu stipendiju za post-doktorska istraživanja."
U biografiji Zorice Pantić takođe stoji: dekan i osnivač Fakulteta za inženjerstvo na Univerzitetu Teksasa u San Antoniju kao i profesor i direktorka Škole za inženjerstvo na državnom univerzitetu u San Francisku. Članica Savetodavnog odbora Ventvorta, predsednica kompanije Kevil Enterprajzes Kristin Kevil ističe da je Pantić njen lični uzor i inspiracija svim ženama u nauci.
„Zorica je oličenje američkog sna. Kao osoba, ona je brižna, divna, pristupačna, voli da deli znanje i radi za druge. Te kvalitete koristi u svom liderskom stilu i proizvodi sjajne rezultate. Zapravo, naš guverner je na nedavnoj ceremoniji to lepo rezimirao, rekao je da je Zorica dar Ventvortu i blagoslov za Masačusets.“
Tokom mandata Zorice Pantić, budžet univerziteta je udvostručen, investirano je u najsavremeniju opremu a broj studenata je sa tri i po hiljada porastao na četiri i po. Za rektorku je posebno važno što je procenat studentkinja porastao sa 16-18% na 22%. Iako je taj odnos i dalje nesrazmeran, ona ističe da se u Americi danas više radi na regrutaciji devojčica u takozvana STEM polja - nauku, tehnologiju, matematiku i inženjerstvo.
"Mi mnogo radimo na tome, radimo sa devojčicama izvidjačima, girl scouts, one su možda peti, šesti razred osnovne škole. Dovedemo ih ovde da malo nauče šta je to inženjerstvo i da budu uzbudjene oko toga šta mogu da urade kao inženjeri. Mislim da je važno kod devojčica što one žele da rade nešto dobro za društvo i budućnost, i ako im se objasni kako inženjerstvo doprinosi društvu i da se bolje živi, one izaberu to kao profesiju."
Za devojčice je veoma važno da vide i primer uspešnih žena u STEM-u, ističe studentkinja Alisa Valis.
„Brojna istraživanja pokazuju koliko je za devojčice i žene koje žele da se bave naukom i tehnologijom važno da imaju uzor. Predsednica Pantić je definitivno bila to za nas. Jer, dolazite u školu u kojoj su 80% studenata muškarci, ulazite u polje gde 90% čine muškarci, ali predsednica vašeg kampusa je žena – to samo pokazuje da žene u tehnologiji mogu sve. I to je poruka za sve koji dođu u ovu školu, ne samo za žene, to je poruka koje je potrebna i muškarcima.“
"Broj studenata je značajno porastao a povećan je i procenat studentkinja od kada je ona postala predsednica ove škole i te statistike mnogo znače. Učinila je mnogo za našu školu. A kod žena u STEM-u vrlo je značajno što devojke sada dobijaju više stipendija u nauci", kaže student Adrijan Budusing.
"Završavam petu godinu studija. Video sam pet godina njenog rada i ovo je definitivno drugačije mesto. Ona je uradila mnogo toga, obezbedila je izgradnju nove zgrade, prve u skoro 40 godina", priča nam student Kevin Kosta.
I studente i studenktinje Ventvortu privlači dobra reputacija, kao i podatak da 98% njih pronađe dobro plaćen posao u roku od 6 meseci posle diplomiranja. Tokom studija imaju priliku da nekoliko semestara rade u kompanijama u struci i budu plaćeni što im pomaže da otplate studentske kredite.
"Ranigrani smo među 8 posto u Americi u onome što zovemo return of investments, jeste ulože zato što plaćaju školarinu ali zato dobiju dobre poslove i mogu da ako imaju dug da ga brzo otplate", objašnjava Pantić.
Dok se u predsedničkoj kampanji u SAD sve više pominje tema pružanja besplatnog školovanja na državnim koledžima, Zorica Pantić smatra da je neophodno da privatni fakulteti pružaju stipendije ali i da se poveća broj državnih, pel grantova.
Pantić je posebno radila i na tome da obezbedi stipendije i priliku za školovanje talentovanim mladima iz siromašnijih porodica. Zbog svih ostvarenih uspeha, grad Boston je proglasio 9. maj njenim danom.
"Stvarno nisam očekivala, bilo je prijatno iznenađenje i vrlo sam ponosna. Ventvort i ja mnogo radimo u okviru grada da dovedemo studente koji su odavde iz Bostona koji možda nemaju dovoljno finansijskih mogućnosti da dođu na Ventvort, postanu super stručnjaci i dobiju dobre poslove."
Kao nekadašnji docent Elektronskog fakulteta u Nišu, Pantić je deo uvek aktuelne statistike o srpskim naučnicima koji postižu uspehe ali i ostaju da žive u inostranstvu. Da li sebe vidi kao deo „odliva mozgova“ ili ambasadora svoje zemlje?
„Ja mislim da je kombinacija oba. Ja sam isto tako gledala sebe kao ambasadora svoje zemlje jer kada sam došla u Ameriku na stipendiju za postdoktorska istraživanja, osećala sam da predstavljam svoju zemlju i da moram da se pokažem i dobro radim, tako da, u neku ruku – jeste, ja sam i ambasador svoje zemlje."
Pantić smatra da je glavna razlika u sistemima obrazovanja u Srbiji i SAD - praksa.
"Mislim da je glavna razlika, bar na fakultetima, što se ovde više radi praktično, oprema je odlična i svi praktično studenti rade neke vrste projekata, tako da imaju neku vrstu iskustva. Kod nas je teorija bila super, mnogo se lepo radilo, ali često laboratorije nisu bile tako dobro opremljene."
Ranije ovog meseca, Ventvort je održao ceremoniju u čast Zorice Pantić na kojoj je deo Instituta dobio njeno ime. Bilo je tu 200 zvanica - od predstavnika bostonskih i vlasti Masačusetsa, do predstavnika srpskog konzulata u Njujorku i srpske dijaspore.
I dok se njeno blistavo poglavlje u Ventvrotu zatvara, počinje novo – Pantić nastavlja da radi u savetodavnih odborima nekoliko kompanija, jer smatra da i tu može da ostavi svoj trag. Za njom na univerzitu ostaje i jedna posebna stipendija - za talentovane mlade ljude iz Srbije ili srpskog porekla.