Rezultati istraživanja Fakulteta političkih nauka (FPN) i Novosadske novinarske škole (NNŠ) pokazuju da sadržaji javnih medijskih servisa u najvećoj meri ostvaruju javni interes, kako je predviđeno zakonom, ali da informativni programi nisu dosegli standard kojim se omogućava slobodno formiranje i izražavanje mišljenja.
Centralnim informativnim emisijama javnih servisa u Srbiji u prvoj polovini godine dominirale su političke teme i predstavnici izvršne vlasti, a Radio-televizija Srbije (RTS) je nekritički i pasivno izveštavala o aktivnostima premijera Aleksandra Vučića, rezultat je monitoringa javnih servisa.
Profesorka NNŠ Dubravka Valić Nedeljković rekla je da je istraživanje sprovedeno od polovine januara do kraja juna ove godine i da je pregledano skoro 2.000 sati radijskog i televizijskog programa RTS i Radio-televizije Vojvodine (RTV), preciznije da je ispraćeno 120 informativnih emisija tokom 24 nedelje, odnosno 2.237 pojedinačnih priloga.
Valić Nedeljković je podsetila da javni medijski servisi treba da afirmišu civilizacije vrednosti i tekovine demokratskog društva, a da se u medijskom diskusru poštuje i neguje dobar ukus.
Programski produkcija je raznovrsna, kao i sadržaji, forme i akteri, dodala je ona i ukazala da RTS i RTV ipak imaju delove programa u kojima do kraja ne ispunjavaju ulogu javnog servisa, a to je informativni program.
Jovanka Matić sa Instituta društvenih nauka ocenila je da je ovo najobimnije istaživanje ikad urađeno o javnim medijskim servisima i da su se istraživači vodili sa tri osnovna prinicipa - o čemu, o kome i kako se izveštava.
Ona je navela da dominiraju četiri teme - politika, ekonomija, sport i događaji u svetu.
U prvoj polovini godine velika pažnja je posvećena sportu, što se pravda velikim brojem sportskih događaja, pripremom za Olimpijske igre, za razliku od ranijih godina kada je prva tema bila ekonomija, a da su u dnevnicima RTS i RTV dominirale političke teme sa udelom od 21 odsto u prilozima, rekla je Matić.
Političko izveštavanje medijskih servisa, pre svega RTS, fokusirano je na dve teme - aktivnosti predsednika Srbije, pre svega protokolarno, kao i aktivnosti premijera Srbije Aleksandra Vučića.
"U tretmanu predsednika Vlade, RTS se nije pokazao kao javni servis. On je ovde iskazao jedan stari udvorički način ponašanja državne televizije ," rekla je Matićeva i dodala da se RTS ponašao "kao tipični glas države koji je na potpuno nekritičan način i pasivno" pokrivao aktivnosti premijera.
Matić je rekla da su prilozi o aktivnostima Vučiča trajali su duže od pet minuta, iako je standard 80 sekundi, pasivno su prenosili govor premijera, koji se kao pojedinačna ličnost najduže direktno obraćao publici, i da nisu ispitivali kontekst događaja.
Kao primer navela je trajanje priloga o otvaranju stanice Prokop od šest i po minuta, čime je omogućeno Vučiću da državni servis iskoristi za promociju svoje stranke i vlade u izbornoj kampanji.
Matićeva je odbacila kao apsolutno netačan stav Regulatornog tela za elektronske medije da je nemoguće sprečiti da državni funkcioneri koriste javne nastupe za promociju partije i ocenila da u REM-u nema volje, a da drugi politički akteri nemaju snage da se to reši.
Matić je, "kao još jedan udvorički primer odnosa RTS prema Vučiću", navela konferenciju za novinare premijera koji je kritikovao javni servis zbog toga što je njegov susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom stavio kao treću vest.
RTS je objavio izveštaj o tom događaju, sa Vučićevim komentarom da je za RTS hrvatski analitičar koji govori o blokadi pregovora o poglavlju 23 sa Srbijom važniji od Putina.
"Ni tada, ni kasnije uredništvo RTS nije reagovalo na očigledno mešanje premijera u uređivačku politiku javnog servisa," ukazala je Matić.
Matić je rekla da je u Dnevniku RTV od 17 časova, predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić bio predmet izveštavanja dva puta u 14 emisija pre izbora, republički premijer 20 puta, a da je pokrajinska vlada dobila publicitet tek posle formiranja nove vlasti.
Novo rukovodstvo RTV, postavljeno posle izbora, intenziviralo je pojavljivanje Vučića u Dnevniku, rekla je Matić.
Profesor FPN Rade Veljanovski je ukazao na problem zastupljenosti programa na manjinskim jezicima i izveštavanja o aktivnostima različitih verskih zajednica, kao i na nerešavanje pitanja finansiranja javnih servisa.